175.

175. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 23.08.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КАКО СУДИТИ О МИЛОШЕВИЋУ?!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 175. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 15. до 21.08.2016. године забележили смо несвакидашњу конфузију у свесрпском политичком амбијенту, првенствено у владајућим структурама! У питању је реаговање на закаснелу вест да је Хашки суд признао да Милошевић, Савезна Република Југославија (СРЈ) и Србија (РС) нису били криви за рат у Босни и Херцеговини (БиХ). Реч је о Слободану Милошевићу, "вођи свих Срба", у последњој деценији 20. века. За "вођу свих Срба" уздигли су га: Прво, његово агресивно, идолопоклоничко политичко окружење и, друго, громогласна, недемократска политичка и медијска пропаганда. На почетку разбијања бивше заједничке државе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) Милошевић је био председник Србије, а потом председник СРЈ, коју су чиниле Србија и Црна Гора. Са те позиције, након завршетка грађанског рата и интервенције тзв. међународне заједнице, грубо су га, на превару, ухапсили његови политички противници и ондашњи владари у Београду и испоручили Хашком Трибуналу. Нови српски вођа рекао је тужитељки Карли дел Понте: "Водите га и невраћајте га!" Под тешким оптужбама за етничко чишћење и ратне злочине у БиХ, након вишегодишњег суђења и ускраћивања да оде у Русију на операцију срца, Милошевић је нађен мртав у затворској ћелији.
Десет година касније, у пресуди Радовану Караџићу, Хашки суд је индиректно признао да Милошевић није био део удруженог злочиначког подухвата и да су оптужбе против Србије, СР Југославије и њега биле погрешне и лажне. За нормалну државу, њене органе и званичнике, као и за политичке прваке бројних групација, то је требао да буде сигнал да се поведе промишљена и утемељена политичка и медијска кампања, за скидање тешке љаге са српске државе и нације. Тако се враћа пољуљани углед и достојанство државе и нације. Тешко смо, ни криви ни дужни, лажно оклеветани и смишљено проказани у целом свету, посебно у Европи, од чега и данас трпимо последице. Уместо тога, од неких министара, лидера партија, вајних политичких аналитичара и медијских посленика чули нове клевете и оптужбе, не само на покојног Милошевића, него на рачун националне и државне политике. Наставља се несхватљиво самопорицање и аутошовинизам, својствени ваљда само нама Србима.
Што се тиче погледа аутора овог осврта он је негативан на Милошевићев однос према Републици Српској Крајини. Има још много критичких примедби на његову аутократску владавину и бруталан обрачун са политичким неистомишљеницима. Међутим, ништа не може да буде изнад круцијалних државних и националних интереса, ни у понашању сваког државног поданика понаособ, који гаји патриотска осећања и поштовање према своме роду. Нажалост, у српском друштву је постало модерно поспрдно говорити о своме народу, што је јако видљиво у владајућим круговима и њиховом окружењу. Докле тако?!

Милан Ливада