174.

174. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 16.08.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

СИРОМАШТВО НАРОДА НЕ ДОТИЧЕ СРПСКЕ ВЛАСТИ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 174. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 08. до 14.08.2016. године забележили смо маћехински однос српских власти према сиромаштву широких народних маса. Током избора нове-старе Владе и у вишедневној парламентарној дебати то није ни споменуто. Наравно да владајући врх то големо сиромаштво не дотиче, јер је преокупиран политичким борбама за опстанак на власти, али ни опозиција беду не спомиње. Асоцира такво понашање на нека давна времена, тамо у Француској, кад је свемоћна владарка, на упозорење да народ нема хлеба, одговорила да једе колаче, јер јој је стварност била непозната! Раније су, нарочито у честим изборима, владајуће гарнитуре у Србији истицале паролу да им је циљ бољи живот! Кад је и врапцима на грани постало очигледно да су широке масе српског народа постале најсиромашније у Европи, не спомиње се више та обмањујућа парола, нити званичници о томе говоре.
Цинично су неке Владине институције, на критику да је током овог лета поскупело свињско месо, одговориле да је то уобичајено! Баш их брига што њихови сиромашни поданици скупље плаћају свакодневну храну него богати Европљани. Штавише актуелни српски владари громогласно пропагирају, као спасоносно решење, долазак страних инвеститора. Пружају им велике повластице, а они српског радника плаћају двадесет хиљада динара месечно. Са толиком платом човек не може да прехрани ни сам себе. Где је ту онда породица и друштвени стандард?! Према томе владајући систем, боље рећи голема политичка класа, ствара амбијент сиромаштва у српском друштву и робовско-поданички менталитет код увређених и понижених, рекао би Достојевски.
У целокупном колоплету свесрпских недаћа најгоре је избеглом српском крајишком народу. Недавно су у Влади Војводине, овде у Новом Саду, делили помоћ избеглим и расељеним. Рекли су том приликом да у Покрајини има још тридесет и једна хиљада таквих, чији је статус нерешен. Све у свему агонија се наставља!

Милан Ливада