176.

176. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 30.08.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

УМЕСТО О КЉАЈИЋЕВУ ПРИЧА О "СРПСКОМ ВОЗУ"?!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 176. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 22. до 28.08.2016. године забележили смо причу о "Српском возу"  уместо о Кљајићеву. Доживео сам нешто немогуће за нормалан свет, али је то на жалост српска стварност  средином друге деценије 21. века. На Велику Госпојину (28.08.2016.) дошао сам у рано пре подне на Железничку станицу у Новом Саду, пошто сам претходно телефоном од њихових Информација добио обавештење да имам жељену везу до жељене дестинације. Поново сам на шалтеру Информација питао: "Иде ли воз од Врбаса до Сомбора, наравно преко Кљајићева?" "Иде, иде" - самоуверено је одговорио железнички службеник. То је казао званичник железнице, који мора да даје тачна обавештења! Уз то Нови Сад конкурише за "европску престноцу културе" па и саобраћајна култура мора да буде на том нивоу. На благајни сам купио "новинарску карту" која кошта само 200 динара. Аутобус је четири-пет пута скупљи и неудобнији, зато воз има предност.
Кренули смо који минут пре 10 сати и спикерка преко озвучења рече: "Добро дошли драги путници 'Српски воз' вам жели удобно путовање!" Помислио сам: "Баш лепо, иако је права летња жега, воз је климатизован, кренуо је брзином 80 километара на сат, око подне сам у Кљајићеву, где ме на станици чека Илија Радичанин, сарадник, пријатељ и домаћин". Стали смо у Кисачу, првој станици после Новог Сада, и никако да кренемо даље! Појавили су се машиновођа и кондуктер и рекли да је теретни воз испред нас ударио у трактор и да се враћамо у Нови Сад. Стајали смо око сат времена и по промењеној одлуци железнице ипак идемо у Врбас! Међутим, воз је ишао на неким релацијама испод 20, па 30 и једва 40 километара на сат, толико је пруга лоша. Давно је минуло подне кад смо стигли у Врбас, а ја сам тада требао бити већ у Кљајићеву! Питао сам отправника возова: "Иде ли воз за Сомбор?" "Тек вечерас, ако га буде", одговорио је изненађено. Додао је да до аутобуске станице има пола сата хода по 30 летњих степени. Био је коректан када је рекао да ми на благајни могу вратити новац за купљену карту. А воз за натраг имам одмах. Позовем мобилним Илију, који је још био на кљајићевачкој станици, пожалишмо обојица што се нећемо видети, а смо били сагласни да се вратим.
На благајни ми је млад човек рекао да му треба сат времена да испише све папире о повратку цене карте од Врбаса до Кљајићева! Одустао сам, наравно, одмах од захтева за повраћај новца и пожуривао благајника да ми испише "новинарску карту", да ми не побегне воз. Код плаћања више од 180 динара упитао сам: "Како то да је од Новог Сада до Кљајићева, то је око 100 километара, карта 200 динара, а овде за мање од 50 километара толико?" "Оно је путнички, а ово је брзи воз" - објаснио је. А онда је тај брзи воз милио пругом чак испод 20, па 30 и 40 километара, да је изгледало нестварно кад је пред новосадском станицом ишао 80 на сат.
Тако је "Српски воз" спречио да будем код наших Кордунаша на обележавању Дана Кљајићева. А симбол њиховог доласка пре 70 година су били "возови без возног реда"!

Милан Ливада