171.

171. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 26.07.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

РАПОРТ СА СРПСКО-ХРВАТСКЕ ГРАНИЦЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 171. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 18. до 24.07.2016. године подносимо кратак рапорт са српско-хрватске границе. "Извиђање" је обављено у суботу, 23.07.2016, са групом новосадских пензионера, у Горњем Подунављу, на левој обали Дунава, где највећа европска река чини чудне меандре. Равно преко пута, на десној обали, налази се хрватско насеље Батина, у подножју повећег брда на чијем је врху је велики споменик борцима Батинске битке. Тај ратни белег је и повод за овај рапорт.
Правио сам о тој битки документарне емисије на Телевизији Војводине. Према томе ово је непосредно сведочанство о историјском, политичком и медијско-пропагандном приказивању тока Другог светског рата. На том чистом брисаном простору, у јесен 1944. године, јединице руске Црвене армије, у ослобађању овог дела Европе од немачке окупације, форсирале су Дунав. Војнички задатак је био да се освоји брдо поред Батине, у којем су били укопани Немци и усташе. Са Русима су, у садејству биле јединице Народно-ослободилачке војске Југославије, на брзину мобилисане, необучене, ненаоружане одговарајућим оружјем за такве битке. Батина је освојена уз велике руске, а нарочито наше, губитке у људству. Због разлаза бивше совјетске и југословенске комунистичке политике целокупна прича о ослобађању овог дела бивше Југославије била је фалсификат. У тв емисијама о Батинској и другим биткама уверио сам се да су њихови актери причали да је наша војска све урадила, а Руси су спомињани успут. Тако је рађено да не испадне да су нас Руси ослободили - било је званично државно објашњење.
Данас, 72 године после те крваве битке, посматрајући чудне меандре Дунава, наметнуло ми се питање: Како то Хрватска данас од Србије тражи део територије коју је наводно Дунав "одузео", а Србија не тражи трећину њене територије која је вековима била грунтовно власништво Срба Крајишника?! Кад се човек аналитички, озбиљно и поштено замисли над тим парадоксом, мора са индигнацијом да прихвати несхватљиво сурову стварност да смо сами себи највећи непријатељи! Јер, нико и не покушава, од надлежних државних органа и институција у Србији, да објасни зашто не тражимо своје?! Што је кога брига за историјско понижење Срба Крајишника?!

Милан Ливада