179.

179. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 20.09.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ЧЕТИРИ КРАЈИШНИКА У ВОЈВОЂАНСКИМ ПРЕВИРАЊИМА  

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 179. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 12. до 18. септембра 2016. године забележили смо улоге три Крајишника у војвођанским политичким превирањима. Повод је промоција књиге - дневника Сведок - Антибирократска револуција у Војводини др Стојана Бербера, хирурга,  писца и политичара. Аутор живи и ради у Сомбору, а представљање његова дела било је 13. септембра у Градској библиотеци у Новом Саду. Зашто? Зато што је аутор целу последњу деценију 20. века био високи политички функционер у партијским и покрајинским органима власти. Водио је свакодневно дневник сопствених активности, што је касније прерадио у споменуто дело. Бербер је пореклом Крајишник, из Далмације, а у Сведоку позитивистички приказује смену власти у једнопартијском систему Савеза комуниста. Тријумфалистички су то назвали антибирократском револуцијом, мада се радило о насилној смени старог руководства, проглашеног за аутономашко, другим члановима из истог Савеза комуниста. Високо место међу тим новим владарима припало је и Стојану Берберу.
Из нашег крајишко војвођанског угла повезујемо, у овом осврту, учинак још три виђена Крајишника. Они су много значили у раздобљу које је Бербер рушио и бојио најцрњим дисквалификацијама. Тешке и неразумне клевете су упућиване Личанину Јовану Дејановићу, бившем председнику Општине Нови Сад. Он је, у два мандата, највише урадио да овај град урбанистички и архитектонски постане модерна варош. Упоредо је економски напредовао да је просек примања запослених био хиљаду долара. Нешто мање је био клеветан, јер је већ био у пензији, Личанин Никола Кмезић који је, такође у два мандата, као председник Извршног већа Војводине најзаслужнији за снажан економски препород. Покрајина је тада била најразвијенији део Србије, по европским мерилима средњеразвијена регија са три и по хиљаде долара националног дохотка. У ружењу бивше власти најагресивнији су били Крајишници. Тако низак степен политичке културе Банијац академик Славко Боројевић, чувени селекционар за пшеницу, мудро је осудио примедбом да је "овај народ овде нас лепо примио, а ми смо укали и букали"! Алудирао је, у првом реду, на понашање велике масе протестаната испред Бановине. Тако колоквијално зову лепо здање покрајинских органа власти, које је високо на листи светске културне баштине УНЕСКА. Каменицама су полупани многи прозори и причињена друга штета, уз примитивне погрде и псовке на рачуне бивше власти. У ондашњој комунистичкој пропаганди говорено је и писано да протестанти "ни травку нису згазили, нити иједне ружне речи узвикивали"!
Свака власт себе приказује у најлепшем светлу, а дрвље и камење сваљује на претходну, што смо назначили у овом кратком осврту. Данас, четврт века после приказаног превирања, од средње развијене регије постали смо најсиромашнији руб Европе. Тако је поразна била економска и друштвена деструкција у српском друштву! Крајишници су и те како били учесници у свим тим процесима.
Милан Ливада