233. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 03.10.2017.
од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај
ВУКОВА И ОВА НАША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА ПРЕЗИРЕ СРПСКИ НАРОД
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 233. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 25.09. до 01.10.2017. године бележимо како су ондашња Вукова и ова наша савремена српска (полу)интелигенција, у дијапазону од два века, презирале и пре-зиру свој народ. У свом чувеном спису Срби сви и свуда, који је и дан данас недоступан широкој српској јавности, Вук Стефановић Караџић оштро критикује српску господу и више сталеже због негаторског односа према своме народу. Оне не користи термин интелигенција, јер у првим деценијама 19. века када је овај спис настао, тај друштвени слој учених људи тек је био у настајању. Тада је у наредном фрагменту Вук записао:
- За чудо је што и они од господе наше који су народ љубили и жељели му добро чинити, понајвише нијесу знали како ће, него су радили против своје жеље и намјерења! Ја мислим да овоме није други узрок него што им наука није прицијепљена на здрави народни разум, него су овај науком забунили и оставили га, а праве науке нијесу присвојили. За то се умотворинама народа нашега сва учена Европа чуди и диви, и њих ради народ наш слави и хвали, а умотворине су нашијех ученијех људи понај-више такове да им се свак ко их позна мора смијати и жалити народ што према себи нема ученијех људи...
Код пажљивог читања ове Вукове анализе, објављене 1836. године, са жаљењем осећамо да ни данас није боље. Однос ондашње Вукове више класе, као и господе, и ове наше савремене интелигенције према српскоме народу је био и остао негативан. После Вука ту слабост српске интелигенције жестоко је критиковао Арчибалд Рајс, швајцарски Немац, који је у Првом светском рату позван од српских власти да као стручњак прикаже Свету тешке злочине аустро-угарских агресора у Србији. Заволео је српски народ, за који је говорио да је добар, и остао у Београду. Један од најумнијих Срба Слободан Јовановић пред Други светски рат је за српску интелигенцију рекао да је полу-интелигенција; да су најгори они са факултетом, јер мисле да им припадају све заслуге, па се понашају бахато и некултурно; због свега тога у Свету нас не поштују.
Ми додајемо утиске о овој нашој данашњој интелигенцији, са којом живимо, посматрамо је и хроничарски бележимо њене погубне резултате по државу и народ. Откако је почела тзв. демократска транзиција, а траје то безмало пуне три деценије, у владајућим политичким групацијама и партијама уврежила се помама да је факултетска диплома важна, да би се било на власти и уз власт. Тако су настали, као нигде, бројни приватни факултети који су масовно штанцовали купљене дипломе. Нови академски грађани чврсто су запосели сва места у владајућим гарнитурама и свим њиховим институцијама. Колико су способни и успешни белодано се види и ко није близак власти једва преживљава, уз масовни бег младих у Европу. Од средњоразвијене европске Србије, какву су наследили, њиховим деструктивним деловањем направили су најсиромашнију европску државу.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар