Најновији број ГКуВ

Након дужег времена, ево опет пред читаоцима, електронског облика Гласа Крајине у Војводини. Кликните горе на страницу "38. број" и прелистајте најновији број, за раздобље септембар-октобар 2017.

Пријатно читање!

Редакција 

ПРЕСУДА МЛАДИЋУ ЂАВОЛСКА РАБОТА СВЕТСКИХ МОЋНИКА

241. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 28.11.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ПРЕСУДА МЛАДИЋУ ЂАВОЛСКА РАБОТА СВЕТСКИХ МОЋНИКА

 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 241. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 20. до 26. новембра 2017. године главна преокупација свеколиког Српства била је драконска пресуда Хашког трибунала српском генералу Ратку Младићу. Десило се оно од чега су стрепели сви они који се истински осећају као Срби: првостепе-ном пресудом Младићу је одређена доживотна робија. То је ваљда последња одмазда тог антисрпског суда јер, како је најављено, 21. децембра ове године престаје његово постојање. Камо лепе среће да га никада није ни било.
Сви Срби, који бдију и стрепе над судбином српског народа и његове државе са олакшањем и одобравањем су примили реаговање Његове светости патријарха српског Иринеја. Он је оценио да су ђаволи осудили Ратка Младића, а цела нација трпи последице ђаволских дела светских моћника. Велика је ствар да је први човек Српске православне цркве проговорио са верске платформа о злоделима прононсера агресивног католицизма. То може да мобилише не само верујући народ, него и шире слојеве друштва којима је на срцу Српство. У грађанском делу друштва на линији патријархове поруке огласиле су се неке опозиционе странке, парламентарне и непарламентарне, које су осудиле пресуду Младићу. Било је у Београду и Новом Саду јавних протеста против Хашког трибунала. Да у овом контексту споменемо да је Русија у више наврата пледирала на светску јавност да је постојање Хашког трибунала одавно изгубило сваки смисао и тражила да он престане са радом. Чудно је да овај захтев утицајне светске силе није подржан од званичне Србије. Такво понашање је навело министра иностраних послова Русије Лаврова да једном приликом изјави на Савету безбедности Уједињених нација, када се расправљало о Косову, да Руси не могу да буду већи Срби од Срба?!
  Српски непријатељи, међу којима у актуелној ситуацији предњачи тај неправедни трибунал, делују још од крсташких ратова са платформе агресивног католицизма. Главни је смисао таквог деструктивног ангажмана уништење православља. Успели су да униште Византију, у целини чисто православно Источно Римско Царство које је трајало хиљаду година, а сада то раде малој Србији. Те њихове зле намере олакшавају бројни српски ауто-шовинисти и самопорицатељи свега православног. Кад њима тако нешто поменеш у стању су да линчују сваког ко се супростави њиховом срљању у окриље оних који су нас варварски бомбардовали и оставили уранијум који ће трајно тровати нацију. У њиховом реаговању на хашку пресуду Младићу било је дисонантних тонова и у оглашавању неких званичника. Демократска опозиција одувек подржава и наставља да одобрава деловање свих међународних институција које углавном делују са антисрпске платформе. У таквој трагичној подељености српског друштва тешко ћемо се исчупати из колонијалног положаја и диктата страног фактора.

Милан Ливада   

ПОЛА ВЕКА ЗАОСТАЈАЊА У ДРУШТВЕНОМ СТАНДАРДУ

240. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 21.11.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ПОЛА ВЕКА ЗАОСТАЈАЊА У ДРУШТВЕНОМ СТАНДАРДУ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 240. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 13. до 19. новембра 2017. године направили смо белешку о полу-вековном заостајању Србије у друштвеном стандарду за Европском унијом. То је она област свакодневице која живот значи, за сваког од нас појединачно и српског друштва у целини. Ту сурову истину, коју српски владари лажном реториком крију од народа, чули смо од експерата  Светске банке, приликом њиховог боравка у Београду. Ево како то изгледа у њиховој оцени: - Уколико би српска економија наставила да расте по просечној стопи од три одсто, животни стандард развијених земаља Европске уније, просечан Србин достигао би тек за 50 година. Ако бисмо удвостручили стопе привредног раста, и попут суседне Румуније имали раст од око пет, шест одсто, онда би се тај јаз у животном стандарду просечног Европљанина и просечног Србина смањио на 20 година. (Цитирано по Политици од 17. новембра 2017.). Још су додали да су само две економије на регио-налној економској мапи расле спорије од њиховог предвиђања: Србија и Македонија.
То значи, по нашем суду, да ћемо трајно заостајати, јер како стићи некога ко је толико одмакао. Развијене европске државе имају стално висок раст, док је истинско повећање свеколике производње у Србији на нивоу статистичке грешке. То су темељне анализе српских економских стручњака који се понекад огласе у новинама. Државни економски експерти и политички званичници, наравно, имају своје оцене које замагљују  стање ствари. О друштвеном стандарду ретко говоре, углавном истичу привредни раст, а кад подигну, претходно смањене плате и пензије за који проценат, кажу да лични дохоци никад нису били већи?! У таквом амбијенту актуелног српског друштва најгоре пролазе крајишке избеглице. Труну у чамотињи и беди, уз често гладовање!
И једна прича из живота, која најбоље све белодано показује. Појавили су се у Војводини представници компанија из Мађарске у потрази за знатним бројем радника. Нуде плату од пет стотина евра, уз бесплатно становање и храну. Уз то о њиховом трошку сваки радник има право да један викенд у месецу дође у посету своме дому. Дотле су у Војводини плате радника од 25 до 35 хиљада динара, а често и доста ниже. Какав друштвени стандард може да има радник са тако мизерном платом?!

Милан Ливада

ПОТВРДА ПРИЧЕ О СРПСКОМ БАНАТУ

239. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 14.11.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ПОТВРДА ПРИЧЕ О СРПСКОМ БАНАТУ   

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 239. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 06. до 12. новембра 2017. године забележили смо једну потврду приче о српском Банату. Већа група туриста из Новога Сада боравила је у недељу, 12. новембра, на једнодневном излету у Темишвару. Међу њима је био и аутор ове белешке. Први пут сам посетио овај лепи банатски град средином осме деценије 20. века. Тада сам био дописник новосадског Дневника из Зрењанина. Касније сам у својству директора и главног и одговорног уредника листа Зрењанин из Зрењанина, у оквиру међународне новинарске сарадње са Банатским новинама, листом српске националне мањине у Румунији, са седиштем у Темишвару више пута боравио тамо. Тада су ме јако заинтересовале историјске приче о Банату, о којима се у ондашње комунистичко доба није могло писати. У овој белешци користим регионалне географске одреднице, а не политичке, националне, државне и међудржавне.
После више од четири деценије искористио сам споменуту туристичку прилику да видим Темишвар. На Тргу победе водич нам је показао Српску кафану, мада се тако не зове, већ је њено име исписано на румунском и енглеском. Наравно да сам са колегама свратио. Споро и трапаво је радила послуга, па смо тражили некога ко говори српски. Појавила се млада девојка и на архаичном српском примила поруџбу. Како наручено није стизало један од колега је интервенисао код власника кафане, који је Србин. Кад се појавио за нашим столом упитао сам га: "Земљаче, колико су дуго сви ваши на банатском простору!" Као из топа ми је на архаичном српском одговорио: "Више од 350 година смо овде." Рекао сам колегама: "Потврди он историјско литерарну причу."
У две три реченице та прича изгледа овако. Пре шест векова, после Косовског боја, српска властела схватају да ће Турци освојити Србију. Предвођени Јакшићима, Бранко-вићима и другим утицајним династијама долазе на поклоњење угарском краљу. Народ их је касније назвао "црни Угри", због промене вере. Добили су огромне земљишне поседе, у тада пустом Банату, да чувају границу од турске агресије. Требали су им људи. Одлазили су у своја села у Србију, палили их и људе на силу доводили да буду граничари и слуге. Тако је Банат вековима био доминантно српски. У новијој историји у Темишвару је 1790. године одржан Сабор Срба из Аустроугарске монархије. Било је то уочи снажног нацио-налног, културног и духовног преображаја целе Европе у 19. веку и Срби су ишли укорак са тим променама. Ношени идејама препорода и националних слобода Срби су у Срем-ским Карловцима 1848. године, предвођени Крајишницима патријархом Рајачићем и војводом Шупљикцем, прогласили Српску Војводину, коју је признао Беч. Мађари то нису прихватили па је дошло до мађарско-српског рата. Доста касније после тога рата Беч је омогућио формирање Војводства Србија и Тамишки Банат, са седиштем у Темишвару. У том граду су се школовали српски великани Доситеј Обрадовић, Бранко Радичевић и Милош Црњански. Овај последњи је пре једног века записао Срба више на Северу нема. Оно што је остало то су остаци остатака некад бројног народа. Срели смо се с једним.

Милан Ливада

"ДАН КРАЈИШНИКА" НА САЈМУ КЊИГА У СВЕТЛУ ПОЛИТИКОЛОШКЕ АНАЛИЗЕ

237. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 31.10.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

"ДАН КРАЈИШНИКА" НА САЈМУ КЊИГА

У СВЕТЛУ ПОЛИТИКОЛОШКЕ АНАЛИЗЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 237. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 23. до 29.10.2017. године направили смо осврт на значајан догађај за Крајишнике на 62. међународном београдском Сајму књига. Десило се то 25. октобра на штанду Крајишког културно историјског центра (ККИЦ). Упорни и непоколебљиви Мирко Радаковић већ седам осам година на овој врхунској културној манифестацији излаже књиге и друге уметничке творевине које обрађују претежно наш трагични крајишки удес. Поменутог дана, у касним поподневним сатима, у једном тренутку сам штанд и простор испред били су крцати виђеним посетиоцима из београдских научних и литерарних кругова. У таквој пријатној атмосфери неко је из масе гласно викнуо: - Мирко, мали је штанд, узми већи! Радаковић је одмах узвратио: - Ја сам показао како ради мали штанд, а ви за наредне године направите већи!
Та похвала успеха штанда ККИЦ-а на Сајму књига није била врхунац пријатности тадашњег "Дана Крајишника". Велика група окупљених прешла је на плато "Лаза Костић". То је један од репрезентативнијих сајамских простора за промоцију књига. Ту је одржана промоција књиге Србија и Република Српска - политички процеси и перспективе, аутора др Момчила Суботића. Интересовање је било велико. Плато су попунили угледни београдски доктори друштвених наука, махом Суботићеве колеге, научни и културни посленици. Компетентни промотери, а било их је осам, сви до једнога изрекли су бројне комплименте за садржај и стил Суботићеве политиколошке студије о врхунски актуелној теми. У контексту главног садржаја обрађени су и неки битни аспекти настанка и нестанка Републике Српске Крајине. Аутор је пореклом из Западне Славоније, па није пропустио ни ту тематику.
Све у свему добили смо драгоцену књигу, можда и прву најозбиљнију научно стручну студију о српским државама после распада бивше заједничке Југославије.

Милан Ливада