ВЕДРИНЕ И МУЧНИНЕ СВЕСРПСКОГ КРАЈИШКОГ САБОРОВАЊА

244. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 19.12.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ВЕДРИНЕ И МУЧНИНЕ СВЕСРПСКОГ КРАЈИШКОГ САБОРОВАЊА  

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 244. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај. 

У недељи од 11. до 17. децембра 2017. године је одржан Трећи свесрпски крајишки сабор у Новом Саду. То наше крајишко саборовање установљено је 2015. године, на 20. годишњицу слома Републике Српске Крајине. По објашњењу организатора свесрпског удружења Отаџбински покрет, чији је председник Драгомир Лалић, Сабор је посвећен Србима из Српске Крајине и Хрватске, поводом Дана и славе Српске Крајине Никољдана. У овом осврту издвојили смо неке ведрине и мучнине са крајишког саборовања.

Прво, добро је да се устаљује неки обједињујући облик окупљања многобројних крајишких удружења и групација које раде свака за себе. Уз то се узајамно не подносе, штавише шире нетрпељивост! Друго, бројна културно уметничка друштва, у којима доминира крајишка младост, доживљавају ово као велики догађај у чијем програму учествују. Алудирајући на њих, академик Драган Шкорић који је председник Скупштине Отаџбинског фронта, изрекао је допадљиву шалу: - да на Сабору види доста младих и лепих девојака и момака, који би требали да стварају породице и рађају децу, како би Крајина једног дана поново оживела од њиховог потомства. Треће, највећи је добитак што је Матица српска основала Крајишки одбор Матице српске. Он ће истраживати и чинити све да се сачува материјално и нематеријално српско крајишко културно благо од уништења и заборава.

Поред ових добрих страна ангажмана Крајишника, ономе ко медијски прати све то, није промакао неопростив пропуст да се не помене велика патња Милана Мартића, бившег председника РСК, чији се Дан обележавао, који у нељудским условима у страним казаматима служи казну. Постоји група која покушава да се Мартић премести у српски затвор. Зар није био ред, и да ли би то било политички осуђено од официјелних власти, да је са овог Сабора затражено само то, да се он премести да остатак казне издржи у Србији?! То је тешка морална дисквалификација за предводнике крајишког саборовања. Аутору овог осврта активно војно лице са крајишког ратишта, док је председавајући читао имена појединаца заслужних за крајишку ствар и овај сабор, скренуо пажњу: да су многи од споменутих ратни профитери, који су камионима довозили опљачкано; да су током рата изазивали пометњу међу крајишким народом, уместо разборитог поступања; да су управо они главни кочничари да истина о слому Крајине изађе на видело?! У ствари, више пута су непосредни актери у крајишком грађанском рату сведочили: да је тај отпор био фингиран; да је рат био договорен, а крајишки српски народ жртвован; једино учесницима рата у РСК није признат ратни стаж, док свима другима јесте?! - то је чак и на овом сабору речено. Све то изазива мучнину и слутњу да се о фундаменталним питањима српског крајишког удеса опет неће говорити, него о мање битном, да би се голгота потисла у заборав!

Милан Ливада