КАКО ЈЕ КРАЉ ПЕТАР ПРВИ БИО ПРВИ СРПСКИ РАТНИ ДОБРОВОЉАЦ

268. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 03.07. 2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КАКО ЈЕ КРАЉ ПЕТАР ПРВИ БИО ПРВИ СРПСКИ РАТНИ ДОБРОВОЉАЦ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 268. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

  У недељи од 25. јуна до 01. јула 2018. године забележили смо необичну причу како је Краљ Петар Први, у ствари, био први српски ратни добровољац. Тако је постао узор нашим Крајишницима да и они крену његовим путем. То се десило 25. јуна, у Архиву Града Новог Сада, на промоцији књиге Девет браће Вајагића. Аутор је један од њихових потомака, историчар Предраг Вајагић. Порекло Вајагића је са тзв. Суве земље, предела у Босанској Крајини где је престајала граница реком Уном, између Отоманског и Аустријс-ког царства, и настављала се копном. Ова књига је још један допринос стварању целовите приче о добровољачком покрету поводом стогодишњице од завршетка Великог рата. 

Асоцијација аутору за наслов његове књиге Девет браће Вајагића  био је Косовски еп о Девет браће Југовића. Толико их је из Америке, из лагодног живота, без иоле колеба-ња дошло на Солунски фронт, објаснио је Предраг Вајагић. Додао је, да је у блиском сродству био 21 Вајагић. Сви су они још од раног детињства слушали у својим породицама и окружењу приче очева и дедова како је краљ Петар, под псеудонимом Петар Мркоњић, учествовао у босанско-херцеговачким ратовима. Захвалност и трајно сећање на то остали су у имену Мркоњић град. Зато су Вајагићи сматрали да је њихова морална обавеза да дођу у Српску војску и тако се реванширају краљу Петру. Учествовали су у антологијским, најтежим ратним операцијама: преласку преко Албаније; пробоју Солунског фронта, на Кајмакчалану и ослобођењу Србије. Неки од њих су се, после рата, вратили у Америку, а други су за ратне заслуге добили земљу у Војводини и ту се трајно настанили. 

И наши Кордунаши имају заслуга за добровољачко војевање краља Петра у Босни. Петар Зинаић у књизи Геноцид на Кордуну и околици забележио је ту епизоду.  Обрен-овићи су сазнали да се он тамо налази и послали атентатора. У бегу од опасности краљ Петар је стигао до једног сељака у селу изнад Слуња, на Кордуну. Тај га је ставио у средње од три бачве и коњском запрегом превезао до Ријеке. Одатле је бродом срећно отпутовао у Француску. Тако су Кордунаши спасли првог српског добровољца краља Петра.

Ваљало би детаљније истражити и публиковати колико је кроз историју та ратна сарадња обострано била снажна. Почела је још у Првом српском устанку, када су Карађорђу помогли Срби из Крајине и Војводине. Потом је војвода Книћанин из Србије довео чак 15.000 добровољаца у одбрану Српске Војводине, коју је након њеног проглаше-ња напала угарска војска 1849. године. Ту добровољачку војску је у Панчеву дочекао војвода Шупљикац, по коме је Војводина добила име, а иначе је пореклом са Баније. Рекао је тада: - Нека цео свет види како брат брату у помоћ долази! Права експлозија добровоља-ца у међусрпским односима, у којој су и Вајагићи учествовали, десила се у Великом рату. Стогодишњица његовог завршетка обележава се током целе ове 2018. године.

Милан Ливада