280. Недељна хроника за Радио
Фрушка гора, за 25.09.2018.
од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај
КАКО СУ КРАЈИШНИЦИ ПОСТАЛИ АМЕРИКАНЦИ
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је
наша 280.
Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију
Завичај.
У недељи од 17. до 23. септембра
2018. године забележили смо, поводом стогодиш-њице од победе у Великом рату,
како су наши Крајишници постали Американци, и као такви долазили на Солунски
фронт. Преносимо о томе најзанимљивије фрагменте из књиге др Милана Мицића Американци - српски добровољци из САД (1914
- 1918).
Велике сеобе
Европљана у Сједињене Америчке Државе (САД) трајале су од 1815. до 1930.
године, дакле знатно дуже од целог једног века. У том периоду око педесет
милиона припадника свих нација на Старом континенту трајно је миграцијом у САД
променило своју личну судбину и свој идентитетски код. Крајем 19. века почело
је масов-но исељавање из Источне и Јужне Европе, односно из Италије, Аустроугарске
и Русије. Покрет српског становништва из Аустроугарске ка САД био је део
покрета који је захват-ио Далмацију, Лику, Банију, Кордун, Херцеговину, делове
Босне, Банат, Бачку, Срем, Барању, Славонију и Боку Которску.
Прекобројна популација и вишак радне
снаге, хронична полуглад која је владала у динарским крајевима, идеја
материјалног стицања и могућности друштвеног успеха у САД покретали су људе у
сеобу. Са простора између Јадрана, Алпа и Подунавља за четири деценије
(1880-1914) око пет милиона људи је отишло у САД. Година највећег усељавања из
Хабсбуршке монархије била је 1907. када је у САД отишло 338.507 грађана. Само
из Торонталске жупаније (Банат) за непуне две године (1904-1906) иселило се 29.832
лица. За српске младиће из Аустроугарске то је био први излазак из њихових села
у којима се живе-ло у стању дуге историјске и културне статике. Путовање
прекоокеанским бродом, у тре-ћој класи, на бескрајном океану, у непознато, био
је први и дубоки стрес за једва писмене
младиће. Долазак у САД, боравак на острву Елис Ајленд, где су дочекивани
милиони евро-пских миграната и путовање до одредишта негде у унутрашњости САД,
где су их чекали браћа или рођаци, био је радикалан улазак печалбара у сасвим
непознат свет о којем су у родном крају колале најчудније приче. Срби су радили
најтеже послове: у угљенокопима у Пенсилванији и Охају, у рудокопима у
Мичигену, Минесоти, Монтани, Аризони, Ајдаху, Вајомингу, Невади; у кланицама у Чикагу,
Канзас Ситију, Сент Луису, на сечи шуме у Ајдаху, Орегону и Вашингтону, у
ресторанима и рудницима Калифорније, на испирању злата у Аљасци... Од 1903.
године Срби у САД су постали јака миграциона струја, а до почетка Првог
светског рата населило се 40.000 Срба аустроугарских држављана.
Таман су се скућили, добро
зарађивали, јер је америчка индустрија радила за зараћене стране, а уследио је
зов окупиране Србије да дођу у помоћ
Српској војсци избеглој на Крф. Млади Крајишници, сада Србо-Американци, који
никад у Србији нису били, вођени националним осећањем, остављају америчко благостање
и долазе у Велики рат, из којег се већина није вратила. Без њих не би било
Србије међу победницима.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар