ОТКУД ТОЛИКЕ РАЗЛИКЕ У ПОГЛЕДИМА НА КРАЈИШКИ РАТ?!

276. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 28.08.2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ОТКУД ТОЛИКЕ РАЗЛИКЕ У ПОГЛЕДИМА НА КРАЈИШКИ РАТ?!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 276.
Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 20. до 26. августа 2018. године забележили смо полемике и чудна међусобна неслагања у сећањима на збивања у грађанском рату у Хрватској 1991-1995. године. Без полемичке културе актери су подсећали на најцрњи дан у историји српског крајишког народа, када је "пала" Република Српска Крајина (РСК). При том су користили хрватску терминологију, непримерену српској трагедији. Заиста је несхватљиво и чудно да постоје толике разлике у погледима на крајишки рат и то код припадника војне структуре?!
Полемику је на страницама београдске Политике отпочео пуковник у пензији Радисав Ристић. Он је оптужио Српску Војску Крајине (СВК) да се `95. у Олуји: безглаво повлачила; да је народ остао незаштићен; да је све наоружање оставила хрватским снагама... Одговорио му је помоћник команданта СВК Коста Новаковић: да су такве тешке оптужбе неистините; да је СВК штитила народ у повлачењу; да је наоружање остављено Војсци Републике Српске...Много је још оптужби изречено, али су наведене најтеже.
Један од команданата СВК, на кордунашком и личком ратишту, пуковник Мирко Радаковић, оштро је замерио аутору ове Хронике, што на страницама Гласа Крајине у Војводини објављује текстове пуковника Миле Бјеливука. У телефонском контакту, готово вичући, Радаковић је тврдио да ништа од онога што Бјеливук пише није тачно. Бјеливук је, иначе, био контраобавештајни официр у ријечком корпусу, који је у том својству одмах дошао на Плитвице `91. године, где је почео грађански рат у Хрватској. После је тај посао радио код Милана Мартића, председника РСК. Љутито је још Радаковић запитао: - Зашто Бјеливук, кад је то могао и кад је био надлежан, није спречио злогласни ратни шверц на Шентиљу, између Крајишника и муслимана, а сада то кријумчарење критикује у својим књигама?!
Ових неколико, претходно наведених, фрагмената показује да, и после четврт века, ондашњи високи војни официри немају исти поглед на ратне догађаје . Били су на истом, ратом захваћеном простору, званично са задатком да штите Крајишнике од хрватске агре-сије. Нису их заштитили, него су побеђени и понижени, са тим истим српским народом, брутално прогнани из Крајине. Данас, са приличне дистанце о тим ратним догађајима различито мисле и пишу, на штету сопственог пониженог крајишког народа! Као да нису били у истом рату! Знамо да се на тај начин јавност замајава и штите директни кривци за беспримерну трагедију. Нема нама катарзе док трају таква понашања самих актера трагичних догађаја.

Милан Ливада