НАСИЛНА ЗАБРАНА СРПСКЕ КРАЈИШКЕ ОЈКАЧЕ У ПЕТРИЊИ!

277. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 04.09.2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

НАСИЛНА ЗАБРАНА СРПСКЕ КРАЈИШКЕ ОЈКАЧЕ У ПЕТРИЊИ!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 277.
Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 27. августа до 02. септембра 2018. године забележили смо насилну забрану српске крајишке ојкаче у Петрињи. Припремљен је био фестивал те специфичне српске народне песме у овој банијској варошици. Свемоћни хрватски бранитељи су протестовали са оптужбом да таквом скупу тамо није место, а кад они устану против нечег  онда то не може да прође. Залуд је и градоначелник пред тв камерама изјављивао да је он за одржавање смотре. После претње бранитеља готово сви најављени учесници су отказали учешће. Била је то још једна незаконита и расистичка манифестација насиља над српском културом, јер српски назив се у хрватској јавности не сме помињати. Може им се, јер српска званична страна ћути, а то је одобравање вређања и понижавања српства.
Има у овом случају још нешто што показује да се обележја српског идентитета могу одбацивати и негирати безгранично. Аустрија је актуелни председавајући Европском унијом, па су њени званичници и медији последњих месеци упутили озбиљне критике на рачун расистичке хрватске политике према српској мањини. Београдска Политика је пренела један текст бечког Стандарда, у којем се детаљно набрајају хрватска малтретирања остатка остатака Срба у тој држави. И Ангела Меркел, немачка канцеларка је критиковала понашање хрватских власти према српској мањини. А Федерика Могерини, висока представница ЕУ је поновила да европске вредности не фаоризују једнонационалне него мултинационалне државе. У пракси се види да Хрватска не уважава ни благе критике својих ментора и спонзора. Дакле, кад су Срби у питању онда је све дозвољено на њихову штету. Зашто би се, уосталом, други трудили да заштите српска национална и међународна права, кад то не чини ни њихова матица?!
Кад је реч о ојкачи и за њу је везана парадоксална околност. Чини се да су Хрвати, као и увек предухитрили Србе, и ојкачу регистровали код УНЕСКА, као своју нематеријалну културну баштину. Код нас се у таквим ситуацијама чују будаласта исчуђавања у стилу замислите они урадили то и то! Ево једне пластичне илустрације за то. Кад су српски изроди прихватили, рецимо, махамеданску веру онда су изворну српску народну песму Влајко кује коња по месецу преименовали у Мујо кује коња по месецу. Код Хрвата је то присутно у тврдњи да су некад имали ћирилицу. Ту тврдњу је разобличио новосадски експерт у лингвистици Драгољуб Петровић, када је после потпуне анализе свих тобоже хрватских књижевних остварења на ћирилици закључио: - Господо, када сте имали ћирилицу били сте Срби!
И ових неколико примера белодано показује да српски политички и културни посленици на хају за заштиту своје националне и културне баштине, посебно језичке, а то је основа сваке нације и њене културе. Да ли ће се уопште и када тргнути из те небриге сам Бог зна?!
Милан Ливада