ВИДОВДАН У БАНАТСКОМ КАРАЂОРЂЕВУ

317. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 02.07.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

            ВИДОВДАН У БАНАТСКОМ КАРАЂОРЂЕВУ   

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 317.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 24. до 30. јуна 2019. године забележили смо како је у Банатском Карађорђеву обележен велики српски светац Видовдан. Траје ова специфична светковина у овом великом селу већ три деценије. Везана је за активност групе одлучних и енергичних верника у претпоследњој деценији минулог века, кад је почела да се љуља владавина тврдог комунизма. Одлуче они да праве цркву у селу које је било симбол партизанског отпора у Другом светском рату, када је Банат био под директном окупацијом Трећег Рајха. Спомен на то војевање достојно је обележен новом спомен школом у центру села. У школи је спомен соба са сталном изложбом и богатом документацијом о учешћу овог села у Народноослободилачкој борби од 1941-1945. године. Испред школе је споменик и спомен плоче са именима свих погинулих у том ратном раздобљу.

            Све би било у реду у тој култури сећања на партизанско ратовање и погинуле Карађорђевчане да комунисти нису бранили сећање на српске ратне добровољце и њихове заслуге у победи Србије у Првом светском рату. Да парадокс буде већи и комунисти су у овој микро средини били потомци Солунаца, који су 1921. године доселили на овај празан простор. Да подсетимо да је високи комунистички функционер Србин Александар Ранковић 1947. године потписао несхватљиву наредбу, којом се забрањује рад добровољачких удружења, јер су она по сулудој комунистичкој дисквалификацији добила етикету да су профашистичка организација!? Такав српско српски конфликт у Банатском Карађорђеву превазишла је споменута група Карађорђевчана са почетка ове приче. Уз блиску сарадњу са ондашњим Владиком банатским Амфилохијем саградили су лепу цркву у центру села поред школе и прво богослужење је било на Видовдан 1990. готине. Испред цркве је временом постављен споменик војнику Солунцу и спомен табле са именима погинулих добровољаца из овог села за ослобођење Србије у Првом светском рату. Отада се сваки Видовдан у Банатском Карађорђеву слави у присуству владике банатског из Вршца.  

            Међу водећим активистима у овој групи били су Љубомир Љубиша Кокотовић и Вукашин Вуле Вујичић, пријатељи и сарадници аутора ове хронике. Више година уназад одлазим на ову светковину. Овај пут је било нешто мање присутних него раније. Питам Вулета: - Да ли вас то бивше комуњаре, како их поспрдно зовете, бојкотују и на Видовдан? Не одговори ми јасно и директно, већ се само загонетно насмеши и прозбори: - Има и тога! Није то случај само овде, него је видљиво на свим пунктовима да нетрпељивост и рат између партизана и четника, као и између партизана и добровољаца, не престаје - на свесрпску срамоту! Докле тако?!

            Милан Ливада