318. Недељна хроника за Радио
Фрушка гора, за 09.07.2019.
од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај
САМО ЗВАНИЧНА ВЕРЗИЈА И МАЊЕ ОД ТОГА
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је
наша 318.
Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију
Завичај.
У недељи од 01.
до 07. јула 2019. године забележили смо како се у Кљајићеву сећају некадашњих
државних празника 04. и 07. јула?! У једној реченици сажето: - чине то само у
оквирима званичне верзије и мање од
тога! Пошто у званичној државној номенклатури Србије тих празника више нема
онда је разумљиво зашто су се досељени Кордунаши, сада и Бачвани, прилагодили
новим околностима. Тако су у минулу суботу. 06. јула борци свих ратова
обележили бивше велике државне празнике 04. и 07.јул. Изгледа да су се
организатори изненадили одзивом како домаћих бораца, тако и гостију из
Београда, Новог Сада, Сомбора и других места. У овом обележавању датума из
Другог светског рата учествовало је око стотину углавном бивших ратника.
Централни комеморативни чин се
састојао у одавању поште свим погинулим ратницима и полагању венаца на спомен
обележја у центру села. Ту је спомен биста народном хероју Милошу Кљајићу по
којем је бивше швапско село Крњаја променило име у Кљајићево, по жељи досељених
Кордунаша после Другог светског рата. На посебној спомен плочи је исписан текст
да Кљајићево неће заборавити више од 400 жртава фашистичког терора на Кордуну.
Пропуст је што ове жртве нису поименице
пописане и бар у посебној спомен књизи чуване у посебној спомен соби.
Треће обележје је поименице посвећено неколицини, још не свима погинулим у
ратовима од 1991-1999. године. Била је кратка беседа председника удружења свих
бораца из овог великог бачког села са око шест хиљада становника.
У наставку програма вредно је
споменути представљање књиге Обичаји,
вјеровања и свакодневни живот Срба на Кордуну, аутора Миле Боснића. Само
аутор је говорио о мотивима, садржају и око деценију и по рада на овом делу.
Утисак је после првог прелиставања да је Боснић студиозно и квалитетно обрадио
у наслову наведене карактеристике Кордунаша у прошлости, јер тога нашег завичаја више нема. То је још
једно вредно сведочанство о постојању микро српског простора и српског
крајишког народа на њему, који је доживео монструозне хрватске злочине, који је
клан, недоклан, а остатак закланог народа брутално
протеран од нових хрватских власти.
Поента је овог осврта на културу кордунашког
борачког сећања да би овакве комеморације имале потпунији смисао кад би биле
компоноване као часови завичајне историје. Јер, двоструки завичајци Кордунаши
Бачвани имају и те како шта да кажу о
сво-јој прошлости како тамо на Кордуну, тако и овде у Бачкој, због у многоме
лажне историје какву смо учили. Сада су многе истине постале јавне и зашто се о
њима не би смело причати. Зар овај догађај није био прилика да у Кљајићеву кажу
своје мишљење о томе зашто само борцима Војске Републике Српске Крајине, ни
после четврт века од пада Крајине у Србији није признат борачки статус?!
Наравно да и овде добро знају какве су репресалије у прошлости доживели они
који су само проговорили оно што властима није било мило! Али, докле да траје
оно поданичко: - Вежи коња где ти паша каже?!
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар