ЦРНИ ВЕК СРПСКОГ СТРАДАНЈА 1920-2020.

351. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 26.05.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 ЦРНИ ВЕК СРПСКОГ СТРАДАНЈА 1920-2020.

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 351. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            После једноипо месечног прекида, од средине априла до краја маја 2020, поново смо на радио таласима РФГ, у емисији Завичај - Слободна Крајина. Настављамо са темом из 350. јубиларне Недељне хронике, емитоване 14. априла, о погубној пандемији светских размера ковида - 19. То је изгледа највећа светска катастрофа у историји човечанства, која је надмашила ону кризу из 1929. године. У актуелној и даљој будућности опаки корона вирус биће вечита тема из свих аспеката, у свим сферама ангажмана. Што се тиче Срба у том контексту аутору овог осврта се наметнуо закључак да се овом кризом затворио црни век српског страдања у дијапазону од 1920. до ове 2020. године.

            По чему се све може ова крупна тема овако посматрати? Давна 1920. година означила је крај Првог светског, или Великог рата 1914-1918, како су га прозвали сада на његову стогодишњицу, као и велико политичко и друштвено прекомпоновање света. Многи званичници су размере људског страдања у том рату означили као највећу кланицу! Србија је изгубила трећину највиталнијег становништва! У редовима српске победничке војске, на кључном Солунском фронту, на најтежим бојиштима храбро су се  бориле   десетине хиљада Крајишника, у својству српских ратних добровољаца. Тај немерљив допринос наших предака српској победи залога је свих нас, који смо крајишког порекла, да смо своји на своме, као грађани Србије. Баш те 1920. доселили су на простор Војводине бројни Крајишници, који су овде добили замљу за ратне заслуге.

            Још тежа страдања десила су се у Другом светском рату. Над српским народом у НДХазији извршен је најбруталнији геноцид. У поратно време комунистичке владавине Срби су страдали на Голом отоку, у одузимању имовине тобожњим кулацима и народним непријатељима, а посебно у обрачуну са српским интелектуалцима... У последњој деце-нији за Србе кобног 20. века десио се грађански рат и распад заједничке државе Југо-славије. Највеће жртве поново  је поднео српски народ. Најстрадалнији део Срби Крајишници су брутално прогнани из Хрватске. На самом крају тога црног века била је 1999. НАТО агресија. Европа и Америка су Србији нанеле непроцењиве материјалне штете и људске жртве. Као трајну штету посејале су уранијум.

            У прве две деценије 21. века траје политички притисак Европе и Америке да од Србије у потпуности отму Косово и створе велику Албанију. У Црној Гори се води акција да се отму светиње Српске православне цркве. Поред свих тих авети из прошлости у току је борба са опасним невидљивим непријатељем ковидом - 19. Нисмо још ни свесни колике ће бити последице од ове разорне епидемије на тлу Србије. Још ћемо се тиме дуго бавити.

             

            Милан Ливада

ТЕШКО ПОДНОШЉИВА САМОИЗОЛАЦИЈА ОД КОВИДА - 19.

350. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 14.04.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 ТЕШКО ПОДНОШЉИВА САМОИЗОЛАЦИЈА ОД КОВИДА - 19.

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 350. јубиларна Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина". Није мала ствар та истрајност да нас два Примишљанца бележимо из недеље у недељу нека од битних обележја из прошлости и актуелности велике групе Срба Крајишника, сада претежно грађана Србије, прогнаних 1995. године са вековних крајишких огњишта.

            У недељи од 06. до 12. априла 2020. године забележили смо како је на истеку пете и почетку шесте недеље трајања пандемије ковида - 19. све теже подносити самоизолацију. То је констатација из личног угла и осећања пензионерске популације, која је прва стрпана у карантин још од 06. марта, када је од званичника Србије проглашена епидемија корона вируса. Том приликом су се званичници доста неукусно шегачили са претњом тога опаког вируса, да би само десетак дана касније било проглашено ванредно стање. За пензионере је тиме означена вишемесечна забрана изласка из кућа. Дали су нам само пет часова у  једном дану у недељи за излазак у куповину: и то као вампирима  од четири до седам часова ујутро плус по један сат за одлазак и повратак из продавница!? Такву одредбу је пратило цинично објашњење да се  то ради да би нас дестимулисали да излазимо!

            Понизни пензионери, поготово овде у Војводини, дисциплиновано су поштовали наредбу власти. Није вредело ружени су, као уосталом и цео народ, како не поштују наредбу и поред тога што су из полиције саопштавали да се 95 одсто популације понаша у духу захтева званичне политике! У том контексту је шокантан био поступак Кризног штаба, када су једног дана ужурбано ушли на редовну конференцију за медије, а њихов предводник љутито почео да прича како он ради на лечењу оболелих, а ми не поштујемо њихове захтеве, да би по завршетку његове критике сви устали и изашли без одговарања на новинарска питања! Ружења и клевете народа, а нарочито пензионера, за непоштовање владиних мера за спречавање корона вируса нешто су слабије у минулој недељи, штавише говори се и о могућности да се ванредно стање преименује у ванредну ситуацију. Међутим, наглашава се да ће пензионери бити последњи над којима ће мере олабавити!

            Тако се у последњих четири-пет година у Србији дешава по други пут да се над пензионерима примењују најстроже мере. Прво им је четири године одузиман део пензије, дакле њихове имовине стечене вишедеценијским радом. Сада, други пут изложени су психичкој тортури чије ће последице, по мишљењу психолога и психијатра, бити несагледиве. Кад се овоме дода преко друштвених мрежа пласирана катастрофичка теорија да је ово злодело владара из сенке, који одавно указују да је превише старих људи и да они много коштају државе. Ти планетарни злочинци говоре о златној милијарди, дакле њихова је зла намера да се милијарде људи потамани, а остане само једна милијарда којој ће припасти сва богатства света!? У оптицају свих тих злих теорија и неизвесности какав ће да буде расплет,  пензионери у затворима својих станова све теже подносе изолацију.

            Милан Ливада

           

КРАЈИШНИКЕ БАШ НИЈЕДНО ЗЛО НЕ МОЖЕ ДА МИМОИЂЕ!?

349. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 07.04.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 КРАЈИШНИКЕ БАШ НИЈЕДНО ЗЛО НЕ МОЖЕ ДА МИМОИЂЕ!?

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 349. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина". Престало је штампање Гласа Крајине у Војводини. Његова мисија се наставља писањем Хронике двовековних веза Крајине и Војводине, чији је стални и актуелни део Недељна хроника, која од 347. броја повезује нашу сарадњу са емисијом "Завичај - Слободна Крајина" на баштињењу крајишке културе сећања.

            У тронедељном раздобљу од 16. марта до 05. априла 2020. године забележили смо како Крајишнике баш ниједно зло не може да мимоиђе!? Повод је актуелна тешко под-ношљива самоизолација, првенствено особа старијих од 65 година којој групи припадам, због пандемије корона вируса. У тој суморној атмосфери усамљености навиру мисли како генерацију којој припада и аутор ове белешке, у раздобљу од пуних 80 година, ниједно тешко зло није могло да мимоиђе!? Мучнину колико толико ублажавају мобилни телефони и интернет. Тако ми је у телефонској комуникацији пријатељ, земљак казао шокантан случај страдања једне крајишке избегличке породице. Чуо сам се, каже он, са једном нашом земљакињом са Кордуна. Рекла ми је да је код деце у Њујорку, тренутно светском центру најтежег облика пандемије, обадвоје су остали без посла! Слична је судбина задесила и многе друге Крајишнике који су се после прогона разишли широм белог света.Многи и овде тешко живе и једва састављају крај с крајем. Какве ли ће катастрофалне последице бити по све нас, а поготово оне најсиромашније, на крају ове пандемије не може се ни наслутити!      

            Спомињући само ових неколико обележја тешког насиља над српским крајишким народом, које траје пуне три деценије, ваља се подсетити да је то сатирање и затирање почело безумним геноцидом у Другом светском рату 1941-1945. године. Више од милиона Крајишника погубљено је на најбруталнији начин од хрватских усташа. Нестале су стотине хиљада породица, а међу најстрадалније спада и породица овога аутора. Траума од тог ненадокнадивог губитка носи се током целог живота. У колонизацији која је уследила након тог рата највише се Крајишника доселило овде у Војводину. Тако је било и пола века касније. По завршетку грађанског рата у Хрватској 1991-1995. године, Срби Крајишници су издани од свих и брутално прогнани са вековних огњишта. Имали су наклоност сународника из претходне две колонизације после два светска рата, па је и овај пут највише избеглица дошло у Војводину. А онда су и овде доживели стравичну НАТО агресију. Сада стрепе од исхода епидемије досад непознате у целом свету, која хара целом светом и не види јој се крај. Ко преживи причаће и сведочити!

            Милан Ливада

БЕСКРАЈНО ПОНИЖАВАЊЕ КРАЈИШКИХ БОРАЦА

348. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 17.03.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

БЕСКРАЈНО ПОНИЖАВАЊЕ КРАЈИШКИХ БОРАЦА

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 348. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина". Престало је штампање Гласа Крајине у Војводини. Његова мисија се наставља писањем Хронике двовековних веза Крајине и Војводине, чији је стални и актуелни део Недељна хроника, која од 347. броја повезује нашу сарадњу са емисијом "Завичај - Слободна Крајина" на баштињењу крајишке културе сећања.

            У недељи од 09. до 15. марта 2020. године забележили смо реаговање на бескарајно понижавање крајишких бораца од највишег законодавног тела државе Србије! У ново-садском СПЕНС-у окупили су се 11. марта представници удружења ветерана 1991-1995. године Републике Српске Крајине ради договора: шта да раде даље пошто им Народна Скупштина Србије у недавно усвојеном закону поново није признала борачки статус из грађанског рата у Хрватској!? Иако су са правом били револтирани бескрајним понижавањем, од државе чији су грађани дуже од четврт века, трезвено су разговарали о свим аспектима њихове ситуације и договорили се да не могу да одустану од тражења својих права легалним и легитимним средствима.

            Треба рећи да су размере и тежина оваквог ускраћивања елементарних људских права делу својих држављана несхватљиве, кад се зна да су стотине хиљада учесника у свим ратовима од 1991-1999. године оствариле борачки статус, - а то се не да само крајишким ратницима!? Рационалног званичног објашњења нема нити га може бити, а незванично се може чути да се надлежни српски органи боје супростављеног хрватског става!? Та ситуација код иоле обавештених буди трагичне историјске асоцијације! У Првом светском рату српски ратни добровољци са простора Аустроугарске монархије од Книна до Темишвара су дали немерљив допринос победи и угледу српске војске. Србија је тај њихов ратни учинак приписала Хрватима, да би после Другог светског рата добровољачко удружење пргласила за профашистичко и забранила му рад!?

            Та српска трагедија у којој матица пориче битна права делу својих грађана пореклом из крајишке дијаспоре траје више од сто година! Крајишки ратни ветерани из последњих ратова нису изгубили веру да могу да остваре борачки статус легалним путем. - Наша борба не престаје, настављамо да тражимо наша права - поручили су са овог окупљања. Добро и темељито ће се припремити и поново обновити захтев да им се најзад призна неспорно борачко право. Добро је што не одустају и што их неразумна државна политика према њима није поколебала у одлучности да добију оно што им припада. Ако некад и остваре ускраћена борачка права то ће остварити мали број заслужних јер су многи већ поумирали од ратних рана, а и многи други ће док нека владајућа гарнитура не буде имала смелости и патриотизма да поступа ни по бабу ни по стричевима већи по правди Бога!

            Милан Ливада