440. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 03.05.2022. од
Хронике
двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина
ШТА ЋЕМО БЕЗ ДОБРИХ МАЈСКИХ КИША?
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 440. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за
емисију Завичај - Слободна Крајина.
У минулој недељи од 25. априла до
01. маја 2022, из обиља догађаја везаних за Васкрс и Први мај издвојили смо оне
који се дотичу избеглог српског крајишког народа.
У јавности Србије прича о пролећној
сетви је спорадична тема, мада се ради о про-изводњи хране. Значај производње
пшенице рецимо нагло је порастао, због специјалне операције Русије у Украјини,
а ове две земље су највећи снабдевачи света хлебним житом. Од почетка овог
сукоба понављају се упозорења да прети глад широм планете. Овде у Војводини,
иначе најплоднијој земљи у свету, током целог априла главног месеца за сетву
ратари, поред енормно поскупелих репроматеријала, указују на велики мањак влаге
у ораницама. Зна се да је прошлогодишња жетва јако подбацила због суше, што је
био непобитан доказ да климатске промене увелико делују. Ако у мају не буде
добрих киша поновиће се суша и обрати летину. Препричава се и данас анегдота о
мајским кишама коју је лансирала чувена војвођанска предузимачка династија
Дунђерски. Један од њих је завршио студије у Бечу, па је на једном од састанака
генерације, након што је саслушао њихове успехе у разним гранама индустрије,
коментарисао: - Све бих то ваше дао за добру мајску кишу!
У Републици Српској биле су две
комеморације у знак сећања на страдање српског крајишког народа на подручју
Јасеновца. У Градишки је 30. априла, код моста на Сави, обележен дан сећања на
прогон и служен парастос жртвама Срба из Западне Славоније у нападу хрватске
војске и полиције на подручје Републике Српске Крајине које су тобоже штитиле
снаге Уједињених нација. Десило се то 01. маја 1995. године када је за дан и по
брутално убијено 283, а протерано 15.000 Срба. Живело је дотад у том делу
Славоније више од 120 хиљада, а данас ту има око 10 хиљада Срба.
У спомен подручју "Доња
Градина" у недељу, 01. маја обележен је молитвеним поменом и говорима
председника Србије и Републике Српске и других званичника Дан сећања на жртве усташког
злочина у логору Јасеновац. На том највећем стратишту јасен-овачког логора, а
тај простор се данас налази у Републици Српској, на великим таблама је исписано
да је у најбруталнијем нацистичком концентрационом логору погубљено 700 хиљада
Срба, 80 хиљада Рома и 23 хиљаде Јевреја. То су резултати истраживања добијени
ископавањем јама са јасеновачким жртвама, што је обављено још 60. година
минулог века, а што се ретко спомиње. Та архива је у поседу Међународне
комисије за истину о Јасеновцу, која се у Србији тек понекад користи.
На тешко страдање Срба, ма где били,
подсетила је београдска Политика. У
акту-елном сукобу Русије и Украјине, у Донбаској области, боре се и гину
потомци Срба који су пре 270 година из Бачке и Баната одселили у Царску Русију.
Ту сеобу Срба описао је маестрално Милош Црњански у роману Сеобе.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар