437. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 05.04.2022. од
Хронике
двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина
ИЗБОРИ У КОЈИМА НЕМА НЕИЗВЕСНОСТИ
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 437. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за
емисију Завичај - Слободна Крајина.
У недељи од 28. марта до 03. априла
2022, централни догађаји у Србији су били парламентарни и председнички, и
избори на локалу у неколико градова и општина. Основно обележје тих избора, као
што смо у нашој 436. хроници и наговстили, је било: - да није било неизвесности
ко ће да победи и да је непросвећени народ опет гласао за оног ко је већ на
власти. Та дихотомија нормативног и стварног у српској традицији траје од 1945., од завршетка Другог светског рата - пуних 77
година. Најдуже су на власти били комунисти, а западни медији су тај облик
владавине квалификовали као меку
диктатуру. Насилном променом режима комунисти су себе преименовали у
социјалисте, па су и у вишепартијском систему наставили да буду, или главни,
или у коалици, али стални носиоци власти. Они су, ваљда, њихову идеологију и
методологију трајне владавине дубоко
уткали у биће непомирљиво подељеног српског друштва. У званичној државној
пропаганди актуелна власт је увек најбоља у свему, како у унутрашњем тако и у
спољњем окружењу. Тако је, у предизборним припремама једном приликом, лидер
социјалиста славодобитно изјавио да ће владајућа коалиција у изборима победити
све српске непријатеље. Победили јесу, али докле ће да баштине ту њихову
паролу: "Ко није са нама, тај је против нас"!? А, уз то га још
сматрати непријатељем!
А сад реч две о причи из живота од
непроцењивог значаја за нормално функциони-сање државе. Средином недеље коју
посматрамо - 30. матра у подне, у Дневнику
РТС-а рекоше да је кренула пролећна сетва на два милиона хектара и да ће
трајати до 20. априла. То је посао године јер, по оној народној, како сејеш,
тако ћеш и жети. ТВ репортери су, у снимљеним прилозима на војвођанским
ораницама, приказали да су ратари суочени са обиљем нерешивих проблема. Не могу
да продају пшеницу из прошлогодишњег рода и из тога прихода да плате овогодишњу
сетву. Држава је, због украјинске кризе, забранила про-дају и извоз, а није од
својих ратара откупила пшеницу, него су увозници увезли из ино-странства жито
за државне резерве. Док европски пољопривредници од својих влада доби-јају
велике субвенције, и тако постају високо конкурентни на тржишту, наши сељаци
примају само четири хиљаде динара по хектару, што је за ситне поседе безначајна
сума. Паритети цена су драстично нарушени - четири киле пшенице треба дати за
килограм веш-тачког ђубрива. Земља је
сува, пошто није било довољно падавина, а ранија влага се спустила у њене
дубине. Ноћи и јутра су хладна, што посејаном семену смета за клијање. То су
само неке од невоља за које овде у Војводини сељаци немају решења. Зато имамо
парадокс да на најплоднијој земљи у Европи живе најсиромашнији људи.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар