438. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 12.04.2022. од
Хронике
двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина
СТОГОДИШЊИЦА ОД ПРВЕ ВЕЛИКЕ КОЛОНИЗАЦИЈЕ
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 438. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за
емисију Завичај - Слободна Крајина.
У недељи од 04. до 10. априла 2022,
забележили смо више догађаја из културе сећа-ња, од којих је за избегли српски
крајишки народ најзначајнија стогодишњица од прве велике колонизације,
првенствено из Српске Крајине на простор Војводине. О тој великој српској сеоби
говорио је у Јутарњем програму РТС-а 1, у
среду 06. априла др Милан Мицић, историчар и писац, и генерални секретар Матице
српске у Новом Саду. Он је нај-компетентнији човек за те сеобе, јер је
докторирао на тему Колонизација у Банату,
а написао је серију литерарних и историјских књига о колонизацији, не само
у Војводини. Суштина је те прве колонизације да се десила после Првог светског
рата, да је најмасовнија била 1922.
године, а трајала је све до Другог
светског рата. Право на колонизацију имали су српски ратни добровољци, који су
у Српску војску у изгнанству, на Крфу у Грчкој, дошли из целог света и дали
немерљив допринос у пробоју Солунског фронта и
ослобађању Србије од Аустроугарске
и Немачке окупације. После рата настала је прва Југославија, а солунским
добровољцима надељена је земља широм нове државе, а највише у Војводини. Тако
после свих колонизација у 20. веку две трећине војвођанског становништва чине колонисти
са српског крајишког простора.
Истог јутра, пре Мицићеве
експликације добровољачког покрета током Првог свет-ског рата и поратне
колонизације, на РТС-у су опширно најављиване и набрајане комемо-рације које ће
тога дана бити одржане у знак сећања на 6. априлско нацистичко бомбардо-вање
Београда 1941. године. У тој агресији Немачке, без објаве рата, Југославија је
раско-мадана на 5 окупационих зона, од којих је најстравичнија била НДХазија, у
којој је извршен најмонструознији геноцид над српским народом у људској
историји. У завршници Другог светског рата крајем 1944. године, Београд и други
градови у Србији су жешће бомбардовани од тобоже ратних савезника Енглеске и
Америке, него што је било оно од Немачке 1941. И после тога рата, у
успостављеној другој Југославији, десила се вишеструко већа колонизација од оне
пре сто година. Пола века касније, 1991. године
дошло је до грађанског рата и распада заједничке државе. Срби Крајишници
су видели свој опстанак у проглашењу Републике Српске Крајине, која је доживела
слом 1995. и прогон српског становништва библијских размера са вековних огњишта
са простора Хрватске. И НАТО је пресудно
допринео тој трагедији. НАТО алијанса је четири године касније - 1999. извршила
незапамћену агресију на трећу Југославији (Србију и Црну Гору). У недељи коју
посматрамо обележена је 23. годишњица битке на Кошарама, која је почела на
Велики петак 9. априла 1999, у којој су храбри српски ратници спречили копнену
агресију из Албаније. Занимљиво је да је међу браниоцима били и руских
добровољаца. Сада Русија изводи специјалну операцију против нацизма у Украјини,
чији је план био да уништи православље. Какав ће исвод бити видећемо?
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар