СВЕ У ЗНАКУ ВАСКРСА

 

439. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 26.04.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

СВЕ  У ЗНАКУ ВАСКРСА  

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 439. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У двонедељном раздобљу од 11. до 24. априла 2022, забележили смо само неке из обиља васкршњих догађаја, који се дотичу избеглог српског крајишког народа. Тако се Драгомир Лалић, председник удружења Отаџбински покрет - док живе Крајишници, живеће и Крајина, обратио јавности саопштењем за медије поводом ускршњих празника, са занимљивим запажањем о односу српске војске и народа. На овдашњи Велики петак, 22. априла, Лалић подсећа на прослављање Ускрса 1916. године, у избеглиштву на Крфу. Из сведочанства канадског свештеника доктора Бојда, Лалић цитира: "...Била је сва војска постројена у паради поред мора. У том дојаха у касу регент Александар, стаде пред војску и узвикну: ,Христос воскресе, браћо!, а сва војска громогласно одговори: Ваистину воскресе!,. Јединствен призор какав у свету нисам видео, сведочки доктор Бојд, да један владар као неки апостол објављује својој војсци да је Христос васкрсао, и да сва војска потврђује речи свога владара."

            Лалић је сопствени доживљај ове историјске васкршње епизоде овако забележио: - Све до 01. маја 1995. године, и протеривања Срба из Западне Славоније, нисам могао разумети тај колективни доживљај изгнанства који је у случају Крф, према сведочењу многих, зближио српску војску и народ. То се у нашем случају, и протеривању Српске Војске Крајине (СКВ) и народа из Републике Српске Крајине, нажалост, не може рећи.

            Минуле недеље је на државном нивоу обележено сећање на Велики петак, 22. априла 1945, када је пре 77 година, последња група од 747 (по Лалићевим подацима) јасеновачких логораша извршила пробој из најзлогласнијег нацистичког логора у Другом светском рату.  Преживело је само 158. На то сурово губилиште довођен је у највећем броју српски крајишки народ из окружења. Нечовечанска мучења људи, жена и деце спро-водили су усташки џелати, од којих су многи били преверени Срби. Обележене су  и три деценије Музеја жртава геноцида. Директор Музеја историчар Дејан Ристић је указао да је сведочење и памћење утемељено на историјском знању најбоља одбрана пред покушајима омаловажавања и минимизирања страдања српског, јеврејског и ромског народа.  Претрпели смо геноцид у Другом светском рату, последице су застрашујуће, осећаћемо их и у деценијама које долазе...   

            Споменуте три епизоде из културе сећања само су врх леденог брега незапамћено бруталног страдања српског народа од непријатеља из сопственог окружења. Та сурова прошлост Срба затирана је од владајућих гарнитура у којима су одлучујућу улогу имали хрватски и словеначки кадрови. Ни данас истраживачи злочина над Србима немају слободу да раде несметано и открију пуну истину.

 

            Милан Ливада