Трећа „Недељна хроника“ за
Емисију „Завичај“, за 14.04.2013, за Радио
„Срем“
од „Гласа
Крајине у Војводини“
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радио „Срема“. Ово је наш трећи недељни прилог од „Гласа Крајине у Војводини“ зе емисију „Завичај „.
Одлучили смо се да овај пут цео прилог буде
осврт на догађај, који се десио минуле среде, 10. априла 2013., у коме је дотакнута и наша крајишка судбина,
на највишем могућем светском нивоу. Причало се о нама чак у Уједињеним нацијама,
у Њујорку! Разуме се, не директно о Србима Крајишницима, него у контексту
дебате у Генералној скупштини УН, о раду међународних кривичних судова у
решавању кризних ситуација у свету. Наравно, да памтимо веома добро, да је пре
више од две деценије наша Крајина била жариште тешке кризе, на чијем је крају
крајишки народ доживео незапамћен егзодус на тлу Европе.
Дабоме да је наша пажња
била концентрисана на критику неправде која долази из Хашког трибунала. Мора се
одмах рећи да за српску ствар, готово
ништа није леге артис, у функционисању Суда у Хагу.
У том арбитрирању света у
решавању свесрпског питања, после тешких злочина током распада заједничке и
формирања нових националних држава, Хашки суд за бившу Југославију требао је
, првенствено да допринесе помирењу. По
оцени председника Србије Томислава Николића, изреченој у дебати у УН, тај суд
није остварио основни прокламовани циљ, да дође до помирења. Штавише, применом
селективне правде он је одмогао у томе.
Крунски аргумент за ову
председникову тврдњу била је ослобађајућа пресуда хрватским генералима Готовини
и Маркачу, за почињене злочине у војној операцији „Олуја“. „Ко је онда крив ако
они нису: за „спаљену земљу“, прогон око 500.000 припадника мога народа и масакр над незаштићеним
становништвом које је остало?!“ – запитао
је Томислав Николић. Додао је да је због таквог понашања Хага процес
помирења одложен за наредна покољења.
У ствари, ово некажњавање
егзекутора бруталног насиља у Крајини, која је, знамо, најгоре прошла у рату,
било је повод за дебату о раду међународних
ад хок судова. Посебно се мора рећи да је најзаслужнији за презентацију
свега овога на најмериторнијем демократском месту у свету Вук Јеремић,
председавајући Генералне скукпштине Уједињених нација. Он је крајишког порекла,
из оне друге, босанске Крајине. Ето, шта значи имати свога човека у
најзначајнијој светској институцији.
Друга важна ствар, са
крајишког аспекта, коју је Николић апострофирао је подсећање на најцрњи датум у
нашој прошлости и указивање свету на некажњени злочин. Председник Србије је
рекао: „На данашњи дан 10. априла 1941. године
формирана је прохитлеровска Независна Држава Хрватска, која је брутално
побила више од милион Срба, Јевреја и Рома. Ради лажног братства јединства то
није кажњено. Таква неправда је дискриминација према српског народу.“
Први пут је, у најновијој
српској историји, на тако високом светском форуму проговорено директно о тешком
страдању Срба, у контексту кога је оно крајишко најцрње.
Толико за овај пут!
Нема коментара:
Постави коментар