Четврта Недељна хроника
за емисију Завичај,
за 21.04.2013.
за Радио Срем од Гласа Крајине у Војводини
Желимо
добро вече поштованим слушаоцима Радио
Срема. Ово је наша четврта Недељна
хроника од Гласа Крајине у Војводини за
емисију Завичај.
У
недељи од 14. до 21. априла 2013. забележили смо два културно историјска догађаја,
у чији је садржај нераскидиво уткана и наша крајишко војвођанска судбина.
Први
се односи на изложбу Јунаштвом у славу, отворену
у Дому Војске Србије у Београду. Силни експонати подсећају на стогодишњицу од
Првог балканског рата 1912-1913. Тада је Србија дефинитивно постала независна
држава после петовековног робства под Турцима.
За
нас двојне завичајце, крајишко војвођанске провенијенције, овај велики
историјски датум, има двоструки значај. Тада су се појавили први српски ратни
добровољци. Њихово потомство данас чини знатан део војвођанског становништва.
Други
значај је појава претече таблоидног новинарства. Био је то Душан Шијачки, чији су се
преци, негде из Крајине населили, најпре у Футог, поред Новог Сада, па одатле
отишли у Београд. Шијачки је у маниру даровитих посленика седме силе, својим таблоидом Први
балкански рат, на маестралан начин овековечио тај прворазредни догађај у
српској историји. Колико је Шијачки био велики новинар сведочи и податак да је
изабран за првог председника Југословенског удружења новинара.
Кад
данас спомињемо ове догађаје у нама су помешана осећања. На тако значајну
стогодишњицу дивимо се ондашњим српским војницима, дипломатама и политичарима.
Они су Косово повратили у матицу. У актуелној стварности, баш током ове недеље,
на делу је, изгледа поновни губитак Косова?!
По
нашем избору други важан догађај, на самом почетку недеље (15.04.2013.), која
је за нама, десио се у најстаријем храму културе у Срба. Први пут су уручене
новоустановљене Повеље Матице српске
за неговање језичке културе. Језик и писмо су, знамо, прворазредни и незамењиви
елементи државности, културе и свеколиког идентитета сваког народа.
- Срби су у својој историји одустајали од свог језика
и писма, једино када су на то силом били приморани, најчешће током ратова и окупација – рекао је проф.
др Драган Станић, председник Матице у беседи на свачаном уручењу
награда.
Додао је Станић да Срби данас сами поништавају
сопствену језичку културу. Илустровао је то примером из централне новосадске
Змај Јовине улице. На 42 фирме, углавном продавнице, називи су само код четири исписани ћирилицом?!
Сведоци смо да се у комшијској држави дуго и жестоко
говори и протествује против увођења српске ћирилице, не смо у Вуковару, него и
у целој Хрватаској. Контрадикторно је, да у томе предњаче ратни ветерани, док у научним
круговима тврде да имају и „хрватску ћирилицу“.
Крајишницима служи на понос што су имали првог реформатора
ћириличног писма. Био је то наш Кордунаш Сава Мркаљ, који је 1810. године у
Будиму објавио Сало дебелога јера либо
азбукопротрес.Уз Вукову, постоји још доста релевантних оцена и признања да
је то заиста прво озбиљно дело из модерне српске језичке културе.
Толико за овај пут.
Нема коментара:
Постави коментар