"Недјељна хроника" за емисију "Завичај"

Друга „Недељна хроника“ за Емисију „Завичај“, за 07.04.2013, за Радио „Срем“

од „Гласа Крајине у Војводини“

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио „Срема“. Ово је наш други недељни мозаички  прилог од „Гласа Крајине у Војводини“ за емисију „Завичај“.

            За осврт новинара хроничара, на најважнија животна збивања, у првој недељи априла 2013. године,  одабрали смо преговоре државног врха Србије са Европском унијом око Косова. Пратимо пажљиво колико је то тешка, мучна и неизвесна државничка активност у настојању да се решава актуелно српско национално и државно питање. Ово помињемо ради подсећања, да је челник преговарачког тима Србије, у фази припрема за ову акцију, онако успут, рекао да се о Републици Српској Крајини не разговара, зато што тамо нема Срба. За све нас, завичајно везане за Крајину, таква изјава је била шокантна!  То је само додатак одијуму, којем је, пропагандно био и остао изложен тешко страдали крајишки народ.

            У недељи, која је за нама, стигла је из Америке нека чудесно повољна вест за крајишке избеглице. Два тамошња удружења прогнаних Срба Крајишника ангажовала су познатог адвоката, Србо-Американца, да их заступа у тужби против приватне војне америчке агенције. Експерти те фирме су учествовали као инструктори у злочиначкој „Олуји“, која је етнички очистила нашу Крајину. У суду у Чикагу, је прихваћена тужба и предстоји суђење. Можда наши змљаци тамо у САД, које су правна држава, успеју да остваре какву такву сатисфакцију за невиђено страдање. Јер, овде, нити у Европи, за њих правде нема!

            У трећем делу нашег прилога, споменућемо нешто историјски кобно за крајишки народ. Определили смо се у нашој Хроници двовековних веза Крајине и Војводине, да крајишку судбину бележимо хронолошки: актуелно и ретроспективно. Тако смо у истраживању, чини се, дошли до самог исходишта политичких доктрина ,чије смо жртве.

            Из студије проф. др Драгољуба Петровића Језик наш насушни, са поднасловом „Хрватска ћирилица“ – на ломачи?, објављене у Летопису Матице српске, сазнали смо ко су аутори тих расистичких творевина.

            Петровић зачетак великохрватске идеје налази у књизи Павла Ритера Витезовића Croatia rediviva, из 1700. gодине. По Витезовићу, Хрватска се налази у „границама од Балтичког до Црног мора“;...   „сви су Славени хрватскога, тј. илирскога подријетла, а „међу Славенима управо је хрватски језик средишњи“. Због таквих фантастичних конструкција, као и због утицаја који је имао на Гаја и Старчевића, данашњи хрватски историчари налазе основу да Ритера прогласе „конструктором нације“, тј. њеним „својеврсним утемељитељем“.

            Као врстан познавалац професор Петровић закључује:- У одређивању хрватске и (српске) судбине, одлучну реч су имали странци, најчешће „похрваћени Немци: Павле Ритер Витезовић из Алзаса, Људевит Гај из Бургундије, Јосип Јурај Штросмајер и сарајевски, касније и загребачки, надбискуп Штадлер из Горње Аустрије и Јеврејин Јосип Франк из Мађарске. Њима би се могли прикључити, додаје Петровић, и „похрваћени Срби“ Анте Старчевић и Анте Павелић, обојица из Лике, Павелић по рођењу из Херцеговине, а обојица старином из Старога Влаха.

            Толико за овај пут!