Посљедња жртва комунистичког канибализма

30. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 29.10.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ПОСЛЕДЊА ЖРТВА КОМУНИСТИЧКОГ КАНИБАЛИЗМА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 30. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

На самом почетку скрећемо пажњу да је ово наша јубиларна хроника! Трајемо на радио таласима равно 30 недеља или 7 и по месеци, у континуитету, захваљујући обостраној вољи уредника Завичаја и Гласа... И после премештања емисије Завича,ј са Радио Срема на Радио Фрушка гора, и премијерног емитовања, не недељом, него уторком увече, наше хроничарско сведочење смо задржали у интервалу од недеље до недеље.

У минулој недељи, од 21. до 27.10.2013. забележили смо одлазак на онај свет ваљда последње жртве комунистичког канибализма. Наиме, у Београду је у 89. години преминула Јованка Будисављевић Броз. Зашто користимо њено девојачко презиме?! Па, зато јер оно непобитно сведочи да је Јованка наша Личанка. Њени преци су пореклом из српске средњовековне владарске династије Немањића. Када су прогнани из Старе Србије, тамо негде из околине Пећи, своје ново станиште на личком простору назвали су Пећани, у знак сећања на стари завичај.

Јованка Будисављевић се родила у Пећанима 1924. У 17. години, на почетку Другог светског рата, ушла је у Шесту личку бригаду, као болничарка. По завршетку Народноослободилачке борбе доспела је у круг најуже послуге Јосипа Броза Тита, који је суверено владао заједничком државом, другом Југославијом, четири деценије. Његова законита супруга је постала 1952., иако је био 32 године старији од ње. Као Јованка Броз била је сведокиња, без преседана, свих државних тајни, успона, респектабилног развоја и крвавог распада те, показало се , неприродне творевине коју су звали Титова Југославија.

Уски круг свемоћних и бруталних олигарха из Хрватске, Словеније и Србије, који су имали директан утицај на Тита, уз садејство свеприсутне и прљаве тајне полиције, раздвојили су Јованку од њега у потпуности, још за Титова живота. Непуну годину после Титове смрти упали су егзекутори у њену резиденцију и наредили, са упереним пиштољем у главу, да одмах пође с њима, без да ишта понесе са собом. Депортовали су је у Вилу мира, која је била запуштена, без грејања, прокишњавала је и уопште била неприкладна за становање жене високог реномеа!

За Јованку Броз ништа се није поправило ни после слома Титове Југославије и срамног пада те државе на ђубриште историје. Нове власти су наставиле са државним терором према немоћној старици. Рецимо пола године су је оставили без икаквих прихода?! Било је више провала у њен стан, чак су покушали да је убију! Пријављивала је то , али нико није процесуиран. Слала је бројна писма и жалбе највишим државним званичницима, али јој, чак нису ни одговарали?!

Нечувене патње те недужне жене трајале су пуне три деценије, уз одобравање актуелних власти у престоници Србије. То страшно, дуготрајно уморство немоћне старице Јованке Будисављевић Броз навело нас је на закључак да је она ваљда последња жртва комунистичког канибализма. Њен супруг Јосип Броз, као неприкосновени лидер Комунистичке партије Југославије, људождерски је ликвидирао све виђеније српске комунисте. А његови сатрапи учинили су то са његовом женом Српкињом! Револуција једе своју децу?! – говорило се у бившем комунистичком режиму! Историјска је истина да су владари у српском друштву били језиво нечовечни према својим противницима. Међутим и српска јавност је била потпуно равнодушна према Јованкином страдању. Ниједна невладина организација није ништа предузела да олакша муке тој несрећној жени! 

 

 

Милан Ливада

Отписани и награђени

29. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 20.10.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ОТПИСАНИ И НАГРАЂЕНИ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 29. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За наша крајишка осећања, два су велика догађаја обележила недељу која је у нашем фокусу, од 14. до 20.10.2013. То је посета на највишем државном нивоу из Хрватске Србији и уручење црквеног признања спаситељици деце - после 70 година!

У посети председнику Републике Србије Томиславу Николићу био је председник Републике Хрватске Иво Јосиповић. Службена је оцена да је први званични сусрет два државника означио известан напредак у односима две државе. Чак се десило, што је било незамисливо код пређашњег шефа државе Србије, да је делегација избегличких удружења имала сусрет и разговоре са шефом државе Хрватске. За Србе Крајишнике, протеране отуда, било је најзначајније да ли ће од тога бити било какве користи? Медијских извештаја није било, јер је избегличко питање за београдска јавна гласила „последња рупа на свирали“! У једној од ретких изјава шеф избегличких удружења је задовољно објашњавао како су све рекли, а он је обећао да ће препоручити тамо некоме да се тиме позабави! У једној од наших претходних хроника скренули смо пажњу на изјаву актуелног премијера Србије, у тренутку када се почео интензивно бавити косовским питањем, да се о Србима у бившој Републици Српској Крајини не разговара, јер Срба тамо више нема! Ако такво мишљење влада у српском државном врху онда је разумљива и атмосфера у минулом међудржавном сусрету.

Патријарх српски Иринеј уручио је, средином минуле недеље, Орден царице Милице господину Леонарду Рашици, праунуку Диане Будисављевић. Овим високим одликовањем Српска православна црква је, после 70 година, постхумно одала дужно поштовање и захвалност храброј и племенитој Диани Будисављевић. Она је током Другог светског рата успела да спасе 12.000 српске деце из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској. Била је Аустријанка, удата за Србина Јулија Будисављевића, врхунског лекара којег усташке власти нису дирале. Избављена деца су дата у хрватске породице и они су постали Хрвати. Поменути Рашица који је примио прабакин орден рођен је и живи у Бразилу, а његов долазак су организвале Новости.

Треба рећи, поводом овог црквеног признања, да се српске власти нису одужиле мноштву добротвора који су у прошлости, у ратовима посебно, пружили драгоцену помоћ српском народу. У круговима оних који се баве овом тематиком мисле да је и то један од разлога свих наших несрећа које су нас снашле!

Милан Ливада

42. Бранково коло

28. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 13.10.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

　

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 28. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 07. до 13.10.2013. запазили смо три догађаја која ћемо мозаички назначити у нашој овонедељној хроници. Један се односи на културно историјске везе водећих српских интелектуалаца, са крајишког и војвођанског простора, које датирају од мисије Доситеја Обрадовића до наших дана. Друго дешавање је осврт на турбуленције везане за скидање ћириличних табли са хрватских државних институција. Трећи поглед је упитаност шта би било са сиромашним у српском друштву да није дијаспоре?!

На овогодишњем 42. Бранковом колу, после Вуковог сабора, најстарије песничке манифестације у Србији, у Сремским Карловцима је уручена Бранкова награда, за збирку песама песнику Славомиру Гвозденовићу, Србину из Темишвара. Први српски лирски песник Бранко Радичевић је наш Крајишник, а прву песму Девојка на студенцу написао је у Темишвару. А пре два и по века у мисији промоције модерне српске културе у нашој Крајини је шест година боравио Доситеј Обрадовић. Дошао је из Темишвара и отада трају нераскидиве везе крајишких и војвођанских, првенствено књижевних стваралаца.

***

Разбијање и уклањање ћириличних табли са хрватских државних институција не престаје. Необјашњиво хистерично реагују бранитељске удруге у Вуковару, које се не мире са било каквим српским симболом. Међутим, десило се да је натпис ћирилицом на општинској згради у Војнићу, преко ноћи скинут, иако је 8 година стајао нетакнут. Дуго је несметано стајала табла исписана латиницом и ћирилицом на згради српског културног друштва“Просвјета“ у Загребу, али је у антисрпској еуфорији и она скинута. Новинари су оценили да је оштро реаговао лидер Срба у Хрватској Милорад Пуповац. Изјавио је, поред осталог да је време да ћирилица престане да се користи као средство за стварање непријатељства, нетолеранције и безакоња. Ћирилично писмо није ратни демон, нити ратно средство, већ комуникацијско средство...Обично ми одавде мислимо да они тамо, који важе са српске лидере, не реагују довољно енергично у заштити људских права тамошњих Срба! Вероватно би и српским званичницима тамо било лакше да из надлежних државних институција Србије, као матичне државе, доследније и принципијелније траже да се поштују европске вредности у заштити људских права Срба у Хрватској.

***

У жалосној животној стварности у Србији било би још теже да није издашне помоћи српске дијаспоре. Скретали смо пажњу на ту околност често, а овога пута су публиковани подаци који ту слику употпуњују. Светска банка је још 2010. објавила да су новчане дознаке из иностранства у Србију достигле 5,6 милијарди долара и да имају тренд даљег раста. Тако су за првих седам месеци 2013., према подацима Народне банке Србије, у новцу, поклонима и осталим трансферима у Србију стигле 1,73 милијарде евра. Социолози процењују да 800.000 људи у Србији преживљава захваљујући дијаспори!

Милан Ливада

Шта је то Висока Крајина?!

27. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 06.10.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ШТА ЈЕ ТО ВИСОКА КРАЈИНА?!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 27. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Средином недеље, која је у нашем фокусу од 01.до 06.10.2013. забележили смо нешто што није везано за нашу него за Високу Крајину. Био је у Новом Саду сусрет са Србима из општина у Федерацији Босне и Херцеговине, у којима су актуелни локални избори. Том приликом су председници општина Дрвар, Грахово, Гламоч, као и други појединци говорили да је то „битка за Високу Крајину“. То је, дакле, онај простор од давнина везан за нашу Крајину. Рекли су да у тим општинама већину чини српско становништво и да су Срби њихови челници. Позвали су Крајишнике из Војводине, који су пореклом са тог простора и тамо имају земљу, да дођу на гласање, да упишу своју имовину и тиме појачају позиције српског битисања тамо.

Неко поређење са позицијама Срба Крајишника у Републици Хрватској оставило је утисак да Србима у БиХ није лако, али ипак имају неки демократски простор за ангажман за опстанак и какав такав развој. Дотле у Хрватској за Србе нема баш никакве шансе.

Овом приликом је, на битном месту у сали Скупштине Града Новог Сада, са поносом указано и на једини српски добитак у бруталном грађанском рату и распаду бивше заједничке државе Југославије. То је Република Српска. Она је једини бастион битисања Срба на Западу. Када о нашој злехудој српској крајишкој судбини размишљамо на овај начин онда парафразирамо Милоша Црњанског. Он је негде почетком минулог 20. века записао: Срба више на Северу нема! Додао је да оно што је остало представља остатак остатака некад доминантног српског становништва. На смени 20. и 21. века, након етничког чишћења бивше Републике Српске Крајине ми смо, по угледу на Црњанског, записали у нашој Хроници: Срба више на Западу нема! Српски непријатељи су имали паклен план да све до Дрине очисте од Срба! Не оствари се увек ђавоља работа – помрсила им је рачуне Република Српска.

Милан Ливада

Гладни Крајишници и њихови тајкуни

26. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 29.09.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ГЛАДНИ КРАЈИШНИЦИ И ЊИХОВИ ТАЈКУНИ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 26. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У седмици коју посматрамо, од 23. до 29.09.2013. у војвођанској престоници се десио неочекиван догађај, претежно крајишких боја. Три средишња дана у недељи коју испраћамо била су у знаку полицијског хапшења, судијског саслушања и одређивања једномесечног притвора тројици моћних новосадских тајкуна – сви су зачудо крајишког порекла. Не спомињемо њихова имена због претпоставке невиности и ради досадашњег искуства да су власти, у тобожњој борби против корупције, спектакуларно хапсиле, затварале, а потом су осумњичени пуштани на слободу и често остваривали високе накнаде од државе за лажно сумњичење!

Гледано из наше крајишко војвођанске визуре овај догађај је за нас битан да подсетимо да је, после трагичног крајишког егзодуса, овде у Војводини прогнани српски народ дочекан са несхватљивим одијумом?! Говорили су многи: - тако им и треба када су непотребно ратовали, пљачкали и богатили се и сад дошли код нас осиромашених да их издржавамо! Било је, заиста, баснословно богатих за ондашње (не)прилике, као што је тројка о којој говоримо! Мада су екстремно богати били малобројни са презиром се гладало, што још увек траје, на цео избеглички корпус. Такву визуру је наметнула официјелна државна пропаганда и бројне високопозициониране групе овде у Војводини, које су са непријатељством осуђивале недужне избеглице. Избегли народ се раселио широм Војводине и прибежиште нашао претежно код рођака и познаника, који су овде дошли много раније.

Међутим, пропадање српског друштва и уништење његове привреде довели су до стравичне социјалне беде и сиромаштва, у чему опет најгоре пролазе избеглице. Подуже већ у овим хроникама за емисију Завичај и на странама Гласа Крајине у Војводини указујемо на глад. Треба ли уверљивијег сведочанства о томе од Градског омбудсмана у Новом Саду, који је недавно у изјави за Новости рекао да му свакодневно долази пет-шест радно способних Новосађана да тражи храну или новац, јер гладују и не могу да преживе?! То је тај катастрофални парадокс новосадске и војвођанске стварности: невелика група екстремно богатих размеће се имовином стеченом нечасним радњама, у окружењу масе понижених и увређених, од којих многи буквално гладују. Разуме се да у таквом јадном амбијенту српског друштва најгоре пролазе наше крајишке избеглице.

Скапавању народа нема краја, јер ерозија српског друштва непрекидно траје! Борба против корупције, у коју спадају и ова хапшења крајишких тајкуна, не даје оне резултате о којима говоре највиши државни званичници! Корупција се дубоко уврежила у свим државним структурама, у духу оне народне: риба од главе смрди! Како онда да се заустави и чак спречи?!

Милан Ливада