КРАЈИШНИЦИ У КРУШЕДОЛУ ЗАБОРАВИЛИ СВОЈУ КРАЈИНУ

263. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 29. 05. 2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КРАЈИШНИЦИ У КРУШЕДОЛУ ЗАБОРАВИЛИ СВОЈУ КРАЈИНУ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 263. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
  У недељи од 21. до 27. маја 2018. године забележили смо заборав Крајишника на своју бившу Крајину. Таквим поступком потврдили су, на жалост, пропагандне узвике зло-гласног портпарола НАТО агресије на бившу Југославију када је урлао: - Само бомбардујте Србе, све ће заборавити! Знају српски непријатељи за неизлечиви порок свих њених владајућих олигархија, у свим раздобљима, - да злодела над српским народом брзо заборавља. Шта више не баштини ни најбаналнији облик незаборава да бар, као некад Калимеро у дечјој тв серији, узвикне неправда!
Повод за овај осврт је 12. црквено народни сабор Крушедолска звона који се десио 26. маја, на Задушнице, у порти 500 година старог фрушкогорског манастира Крушедол. Ту манифестацију сећања на бившу постојбину започели су прогнани Крајишници из Западне Славоније у Чортановцима где су нашли смештај. Кад се то уходало преузела је главну реч нека Асоцијација Срба из Хрватске, која ни у имену нема било шта крајишко. У званичном говорном делу програма овај пут Република Српска Крајина не би ниједном споменута. Само је у песмама и играма у културно-уметничком делу програма Крајине било колико треба. Просто је несхватљиво да организатори, иначе самозвани представници свих Срба из Хрватске, нису споменули ни актуелни закон по коме ће се имовина српских фирми широм Хрватске давати у тридесетогодишњи закуп тамошњим фирмама и тајкунима!?  Зар се баш ништа од понижења и неправди, ранијих и садашњих нанетих српском крајишком народу, није могло ни поменути и осудити!?  Кад се зна да организатори имају добра намештења и државне апанаже, онда је разумљиво да као привесци власти неће ништа рећи што би могло да наљути државне институције и њихове званичнике, који такође ништа не предузимају да крајишке избеглице добију какву такву сатисфакцију за изгубљени завичај.
Таквим понашањем тобожњи предводници прогнаних Крајишника трасирају стратегију заборава на хрватске злочине над српским крајишким народом. Чинили су то после Другог светског рата крајишки комунисти прихватањем братства и јединства да би се заборавио геноцид над Србима у НДХазији. Сада се прогоне и остаци остатака Срба широм Хрватске, а реаговања са српске стране нема. Кад ретких реаговања и буде онда поразно цинички звучи изјава да за злодела  над Србима нико није одговорао!? Зар злочинци сами себи да суде? Превелико је то подцењивање интелигенције српског крајишког народа, који је највећи страдалник у српском пропадању, које траје безмало три деценије.

Милан Ливада