BИШЕ ОД ЗВАНИЧНОГ СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА ГЕНОЦИДА

265. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 12.06. 2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ВИШЕ ОД ЗВАНИЧНОГ СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА ГЕНОЦИДА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 265. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
  У недељи од 04. до 10. јуна 2018. године забележили смо једно аутентично ходочашће потомака на прва места геноцида над српским крајишким народом,  у Другом светском рату, у НДХазији. У Музеју Војводине у Новом Саду, пред пуном салом млађих људи, приказан је документарни филм Крст над јамом, аутора Душана Басташића. Аутор је пре пројекције објаснио неке битне околности без којих би се поруке филма теже разумеле. Хтео је и после одгледаног садржаја да одговара на питања, али је код посетилаца владао чудан мук, какав се обично догађа после гледања шокантних тема.
Аутор приказаног документарца др Душан Басташић је професор на Правном факултету Бањалучког универзитета. Велики број чланова његове уже и шире породице, као и рођака страдао је у систему усташких логора Госпић-Паг. Основао је у Бањалуци Удружење грађана "Јадовно 1941." Придружио му се колега по професији др Борис Беговић, професор Правног факултета у Београду, чији су блиски рођаци такође окончали живот у крашким јамама Велебита. Вероватно знање ова два универзитетска професора права олакшава мисију сећања и незаборава на невино страдале велебитске мученике.
Више од осам година Басташићево "Јадовно 1941." води колоне младих људи на ходочашће над јаме у којима су кости њихових блиских и хиљада других крајишких Срба. Са њима су свештеници који држе парастосе. Лоцирали су чак 32 јаме - гробнице, у којима су кости око десет хиљада српских мученика. Намера је да створе услове да се те кости изваде и по српским православним обичајима сахране. То је света дужност према мученички страдалим. Утврдили су да Јадовно није јама него локација на Велебиту где је био први усташки логор.  Положили су пет часних крстова над Шарановом и другим јамама (отуда и наслов документарца "Крст над јамом"). Поставили су спомен плоче на Велебиту и Пагу, над најзлогласнијим стратиштима и гробницама. Више пута су им и крстове и плоче уклањали и разбијали, а они поново постављали. Не, да су помишљали да одустану, због непријатељства којим су тамо дочекивани и ометани, него из године у годину њихова мисија постаје све снажнија и значајнија. 
Све споменуто је Душан Басташић, са микрофоном у руци, пред камером, ходајући по Велебиту и Пагу, као наратор, сценариста и редитељ филмски приказао. То је драгоцено, непорециво и трајно сведочанство како су крајишки Срби, њихове жене и деца, потпуно невини мучени, масакрирани и у јаме бацани. Њихове кости су тамо 77 година. У светској историји злочина јаме као  гробнице су непознате - само су их усташе користиле. Ово је оригиналан начин баштињења сећања на недужне српске жртве у најцрњим данима њихове историје пуне страдања.

Милан Ливада