Илија Дуновић је убијен на Жировцу (Банија), августа 1995. за вријеме злочиначке агресије Хрватске и њених коалилционих савезника на Републику Српску Крајину.
Тек недавно, његови посмртни остаци су идентификовани те предати породици, која је одлучила да их сахрани у Новом Саду.
Од Илије се опростио Милан Ливада, а у наставку је текст опроштајне бесједе.
Сава Смољановић
ДРАГИ НАШ ИЛИЈА,
МНОГО ЈЕ ТЕШКО ОВО КАЗИВАЊЕ НЕКРОЛОГА, У ОВОМ МОМЕНТУ СЕЋАЊА НА ТВОЈУ ТЕШКУ ЛИЧНУ И ПОРОДИЧНУ ТРАГЕДИЈУ, КАДА ТВОЈЕ ПОСМРТНЕ ОСТАТКЕ ПРЕДАЈЕМО У ГРОБ ОВДЕ НА ЗЕМЉИ БАЧКОЈ. ТИ СИ У ТОЈ ЦРНОЈ ВЕЧНОСТИ, НА КРАЈИШКОЈ ГОЛГОТИ, ПРОВЕО 23 ГОДИНЕ, ДОК ТВОЈА СУПРУГА ДЕСА, СИН ЖЕЉКО, СЕСТРА ДРАГА И ДРУГА БЛИЖА И ДАЉА РОДБИНА НИСУ ДОЧЕКАЛИ ОВАЈ ТРЕНУТАК САХРАНЕ ПО НАШИМ СРПСКИМ ПРАВОСЛАВНИМ ОБИЧАЈИМА. БОЛ, ПАТЊА И НЕИЗВЕСНОСТ ЗБОГ ГУБИТКА ТЕБЕ СУПРУГА, ОЦА, БРАТА, УЈАКА... ЗАМЕНИЋЕ СМИРЕЊЕ, НАРАВНО НЕ И НЕПРЕБОЛ, ЈЕР СИ САДА ОВДЕ СА СВОЈИМА.
ПОНИКАО СИ НА ЗЕМЉИ КРАЈИШКОЈ, У НАШЕМ ПРИМИШЉУ ЗА КОЈЕ ЈЕ ВЕЗАН ЦЕО ТВОЈ ЖИВОТОПИС. ИМАО СИ СКЛАДАН БРАК СА СУПРУГОМ ДЕСОМ, КОЈИ ЈЕ ТРАЈАО 26 ГОДИНА И У КОЈЕМ СЕ РОДИО ВАШ СИН ЖЕЉКО. ПО ЗАВРШЕТКУ МАШИНБРАВАРСКОГ ЗАНАТА РАДИО СИ У КАРЛОВЦУ, ЗАГРЕБУ, СИСКУ, РИЈЕЦИ... ПРЕВЛАДАЛА ЈЕ 1972. ГОДИНЕ НЕОДОЉИВА ЖЕЉА ЗА ПОВРАТКОМ У ЗАВИЧАЈ. РАДИО СИ, ЗАЈЕДНО СА ДЕСОМ, У РИЗ-У, У СЛУЊУ, КАО ПОСЛОВОЂА. ОНДА СТЕ 1986. ЗАЈЕДНО ПРЕШЛИ У ПРИМИШЉЕ, У ПОГОН "ВРБЕНКЕ" СА КРКА, У КОЈОЈ СИ РУКОВОДИО, КАО ПОСЛОВОЂА, ПРОИЗВОДЊОМ НЕТКАНОГ ТЕКСТИЛА. МОГЛО БИ СЕ РЕЋИ ДА ЈЕ СВЕ У ТВОМ ЖИВОТУ ФУНКЦИОНИСАЛО ГОТОВО БЕСПРЕКОРНО, ДО ПОЧЕТКА ПОСЛЕДЊЕ ДЕЦЕНИЈЕ МИНУЛОГ, 20. ВЕКА, КОБНЕ ЗА НАС КРАЈИШНИКЕ.
У ГРАЂАНСКОМ РАТУ У ХРВАТСКОЈ БРАНИО СИ ОПСТАНАК СРПСКОГ КРАЈИШКОГ НАРОДА, КАО РЕЗЕРВНИ КАПЕТАН ПРВЕ КЛАСЕ, ПРИ КОМАНДИ 13. КОРДУНАШКОГ КОРПУСА ЗА ПВО. НЕГДЕ СРЕДИНОМ ТОГ РАТНОГ РАЗДОБЉА, У ЛЕТО `93., ВИДЕО САМ СЕ НАКРАТКО СА ИЛИЈОМ. БИО САМ У МОМ ГОРЊЕМ ПРИМИШЉУ НА САХРАНИ ОЦА ТОДОРА. ЗАТЕКЛИ СТЕ МЕ КОД ТЕТКЕ МАРИЈЕ ШАШЕ ТИ И МОЈ КУМ МАНЕ ЧОКЕША. ОН ЈЕ БИО ДОНЕКЛЕ ОПТИМИСТИЧАН ЗА ИСХОД РАТНЕ СИТУАЦИЈЕ, ДОК СИ ТИ ИЛИЈА ДЕЛОВАО ОЗБИЉНО И ЗАБРИНУТО. ПОТВРЂУЈЕ ТО И ТВОЈА СУПРУГА ДЕСА - ДА СИ ЧЕСТО БИО ЈАКО ЗАМИШ-ЉЕН. ПРИЧА ТВОЈА СЕСТРА ДРАГА: - ОТКАКО СМО `93. ДОШЛИ У НОВИ САД ЧУЛИ СМО СЕ ПОВРЕМЕНО НЕКОМ ТЕЛЕФОНСКОМ ВЕЗОМ. ГОВОРИЛА САМ: "ЧУВАЈ СЕ БАТО!" ТЕШИО МЕ: "СМИРИЋЕ СЕ ТО, БИЋЕ СВЕ У РЕДУ". ПОСЛЕДЊИ ОД ТИХ КОНТАКАТА БИО ЈЕ ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ И ИЛИЈЕ. ЈАВИО МУ ЈЕ ВЛАДО ДА МУ СЕ РОДИО СИН МАРКО. ЧЕСТИТАО ЈЕ ИЛИЈА ВЛАДИ РАДОСНУ ВЕСТ И НАЈАВИО: "ДОЋИ ЋЕМО ДЕСА И ЈА НА БАБИНЕ!"
У СВИТАЊЕ КОБНОГ 04. АВГУСТА `95. - ПРИЧА ДЕСА - У 4 САТА УЈУТРО ЧУЛА САМ ПУЦЊАВУ. ПРОБУДИЛА САМ ИЛИЈУ. БРЗО СЕ ОБУКАО И ОТИШАО - НА НАШУ НЕСРЕЋУ У ВЕЧНОСТ! СИН ЖЕЉКО СЕ СЕЋА ПОСЛЕДЊЕГ ВИЂЕЊА СА ОЦЕМ: - БИО САМ СА СВОЈОМ ЈЕДИНИЦОМ У ШЉИВЊАКУ. ВЛАДАО ЈЕ ВЕЛИКИ МЕТЕЖ МЕЂУ НАРОДОМ У БЕЖАНИЈИ. ОТАЦ ЈЕ ВОЗИО АУТО.
ИЛИЈА ЈЕ СМРТНО СТРАДАО ИЗМЕЂУ 7. И 8. АВГУСТА 1995. ГОДИНЕ НЕГДЕ НА ЖИРОВЦУ. ТО ЈЕ ТРАГИЧАН СИМБОЛ НЕСТАНКА НАШЕ КРАЈИНЕ И НАС У ИСКОНСКОМ ЗАВИЧАЈУ. ПОСТАЛИ СМО ИЗБЕГЛИЦЕ У СОПСТВЕНОЈ ЗЕМЉИ.
ПОЧИВАЈ У МИРУ БОЖЈЕМ! - ДРАГИ НАШ ИЛИЈА.
НЕКА ТИ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!
Милан Ливада
Тек недавно, његови посмртни остаци су идентификовани те предати породици, која је одлучила да их сахрани у Новом Саду.
Од Илије се опростио Милан Ливада, а у наставку је текст опроштајне бесједе.
Сава Смољановић
ОПРОШТАЈ СА ИЛИЈОМ ДУНОВИЋЕМ НА НС ГРОБЉУ 23.06.2018. У 12:45
ДРАГИ НАШ ИЛИЈА,
МНОГО ЈЕ ТЕШКО ОВО КАЗИВАЊЕ НЕКРОЛОГА, У ОВОМ МОМЕНТУ СЕЋАЊА НА ТВОЈУ ТЕШКУ ЛИЧНУ И ПОРОДИЧНУ ТРАГЕДИЈУ, КАДА ТВОЈЕ ПОСМРТНЕ ОСТАТКЕ ПРЕДАЈЕМО У ГРОБ ОВДЕ НА ЗЕМЉИ БАЧКОЈ. ТИ СИ У ТОЈ ЦРНОЈ ВЕЧНОСТИ, НА КРАЈИШКОЈ ГОЛГОТИ, ПРОВЕО 23 ГОДИНЕ, ДОК ТВОЈА СУПРУГА ДЕСА, СИН ЖЕЉКО, СЕСТРА ДРАГА И ДРУГА БЛИЖА И ДАЉА РОДБИНА НИСУ ДОЧЕКАЛИ ОВАЈ ТРЕНУТАК САХРАНЕ ПО НАШИМ СРПСКИМ ПРАВОСЛАВНИМ ОБИЧАЈИМА. БОЛ, ПАТЊА И НЕИЗВЕСНОСТ ЗБОГ ГУБИТКА ТЕБЕ СУПРУГА, ОЦА, БРАТА, УЈАКА... ЗАМЕНИЋЕ СМИРЕЊЕ, НАРАВНО НЕ И НЕПРЕБОЛ, ЈЕР СИ САДА ОВДЕ СА СВОЈИМА.
ПОНИКАО СИ НА ЗЕМЉИ КРАЈИШКОЈ, У НАШЕМ ПРИМИШЉУ ЗА КОЈЕ ЈЕ ВЕЗАН ЦЕО ТВОЈ ЖИВОТОПИС. ИМАО СИ СКЛАДАН БРАК СА СУПРУГОМ ДЕСОМ, КОЈИ ЈЕ ТРАЈАО 26 ГОДИНА И У КОЈЕМ СЕ РОДИО ВАШ СИН ЖЕЉКО. ПО ЗАВРШЕТКУ МАШИНБРАВАРСКОГ ЗАНАТА РАДИО СИ У КАРЛОВЦУ, ЗАГРЕБУ, СИСКУ, РИЈЕЦИ... ПРЕВЛАДАЛА ЈЕ 1972. ГОДИНЕ НЕОДОЉИВА ЖЕЉА ЗА ПОВРАТКОМ У ЗАВИЧАЈ. РАДИО СИ, ЗАЈЕДНО СА ДЕСОМ, У РИЗ-У, У СЛУЊУ, КАО ПОСЛОВОЂА. ОНДА СТЕ 1986. ЗАЈЕДНО ПРЕШЛИ У ПРИМИШЉЕ, У ПОГОН "ВРБЕНКЕ" СА КРКА, У КОЈОЈ СИ РУКОВОДИО, КАО ПОСЛОВОЂА, ПРОИЗВОДЊОМ НЕТКАНОГ ТЕКСТИЛА. МОГЛО БИ СЕ РЕЋИ ДА ЈЕ СВЕ У ТВОМ ЖИВОТУ ФУНКЦИОНИСАЛО ГОТОВО БЕСПРЕКОРНО, ДО ПОЧЕТКА ПОСЛЕДЊЕ ДЕЦЕНИЈЕ МИНУЛОГ, 20. ВЕКА, КОБНЕ ЗА НАС КРАЈИШНИКЕ.
У ГРАЂАНСКОМ РАТУ У ХРВАТСКОЈ БРАНИО СИ ОПСТАНАК СРПСКОГ КРАЈИШКОГ НАРОДА, КАО РЕЗЕРВНИ КАПЕТАН ПРВЕ КЛАСЕ, ПРИ КОМАНДИ 13. КОРДУНАШКОГ КОРПУСА ЗА ПВО. НЕГДЕ СРЕДИНОМ ТОГ РАТНОГ РАЗДОБЉА, У ЛЕТО `93., ВИДЕО САМ СЕ НАКРАТКО СА ИЛИЈОМ. БИО САМ У МОМ ГОРЊЕМ ПРИМИШЉУ НА САХРАНИ ОЦА ТОДОРА. ЗАТЕКЛИ СТЕ МЕ КОД ТЕТКЕ МАРИЈЕ ШАШЕ ТИ И МОЈ КУМ МАНЕ ЧОКЕША. ОН ЈЕ БИО ДОНЕКЛЕ ОПТИМИСТИЧАН ЗА ИСХОД РАТНЕ СИТУАЦИЈЕ, ДОК СИ ТИ ИЛИЈА ДЕЛОВАО ОЗБИЉНО И ЗАБРИНУТО. ПОТВРЂУЈЕ ТО И ТВОЈА СУПРУГА ДЕСА - ДА СИ ЧЕСТО БИО ЈАКО ЗАМИШ-ЉЕН. ПРИЧА ТВОЈА СЕСТРА ДРАГА: - ОТКАКО СМО `93. ДОШЛИ У НОВИ САД ЧУЛИ СМО СЕ ПОВРЕМЕНО НЕКОМ ТЕЛЕФОНСКОМ ВЕЗОМ. ГОВОРИЛА САМ: "ЧУВАЈ СЕ БАТО!" ТЕШИО МЕ: "СМИРИЋЕ СЕ ТО, БИЋЕ СВЕ У РЕДУ". ПОСЛЕДЊИ ОД ТИХ КОНТАКАТА БИО ЈЕ ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ И ИЛИЈЕ. ЈАВИО МУ ЈЕ ВЛАДО ДА МУ СЕ РОДИО СИН МАРКО. ЧЕСТИТАО ЈЕ ИЛИЈА ВЛАДИ РАДОСНУ ВЕСТ И НАЈАВИО: "ДОЋИ ЋЕМО ДЕСА И ЈА НА БАБИНЕ!"
У СВИТАЊЕ КОБНОГ 04. АВГУСТА `95. - ПРИЧА ДЕСА - У 4 САТА УЈУТРО ЧУЛА САМ ПУЦЊАВУ. ПРОБУДИЛА САМ ИЛИЈУ. БРЗО СЕ ОБУКАО И ОТИШАО - НА НАШУ НЕСРЕЋУ У ВЕЧНОСТ! СИН ЖЕЉКО СЕ СЕЋА ПОСЛЕДЊЕГ ВИЂЕЊА СА ОЦЕМ: - БИО САМ СА СВОЈОМ ЈЕДИНИЦОМ У ШЉИВЊАКУ. ВЛАДАО ЈЕ ВЕЛИКИ МЕТЕЖ МЕЂУ НАРОДОМ У БЕЖАНИЈИ. ОТАЦ ЈЕ ВОЗИО АУТО.
ИЛИЈА ЈЕ СМРТНО СТРАДАО ИЗМЕЂУ 7. И 8. АВГУСТА 1995. ГОДИНЕ НЕГДЕ НА ЖИРОВЦУ. ТО ЈЕ ТРАГИЧАН СИМБОЛ НЕСТАНКА НАШЕ КРАЈИНЕ И НАС У ИСКОНСКОМ ЗАВИЧАЈУ. ПОСТАЛИ СМО ИЗБЕГЛИЦЕ У СОПСТВЕНОЈ ЗЕМЉИ.
ПОЧИВАЈ У МИРУ БОЖЈЕМ! - ДРАГИ НАШ ИЛИЈА.
НЕКА ТИ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар