БРИГА ДРЖАВУ ШТО ЈОЈ НАРОД СТРАДА (2)!

287. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 20.11.2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

           

БРИГА ДРЖАВУ ШТО ЈОЈ НАРОД СТРАДА (2)!

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 287.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 12. до 18. новембра 2018. године забележили смо: како Срби духовно осећају и доживљавају сопствене корене битисања. Повод је за овај осврт висока гледаност серије Корени на РТС, рађене по роману Добрице Ћосића истоименог наслова. Том хвали-сању недостаје податак, који није лако утврдити: колико је младих међу тв гледаоцима?! Кад би се и то знало онда би се лакше могло тврдити да српски народ непогрешиво, у души, осећа своју самобитност и припадност сфери православља. Зато га тако масовно привлаче екранизоване теме из сопствене прошлости и духовности. Аутор овог осврта то повезује са актуелном атмосфером у српском друштву, у којој доминира обележавање сто-годишњице од завршетка Првог светског рата. У том комплексу сећања иритира, пре свих нас потомке тешко страдалих, што се уопште не спомиње српски народ као главни актер проклетога рата, обични Срби, сељаци и печалбари из Америке, наши Крајишници, који су својим добровољним жртвовањем Србију сврстали међу земље победнице. Такво понаша-ње намеће мучан закључак - брига државу што јој народ страда!   

            Није то ништа ново у тегобној српској историји. Још је Вук Стефановић Караџић у чувеном спису Срби сви и свуда, написаном 1836. године, указао да се српски виши слојеви стиде свога народа, а понизно се односе према аустроугарским властодршцима. Такође, ни Срби школовани на Западу, нису антиципирали негаторство њихових стратега, који су Словене, а посебно Србе, дисквалификовали одредницом да су неисторијски народи. Велики руски писац Достојевски, негде у исто доба када и Вук, написао је да су српске власти окренуте Западу, а народ Русима. Српски народ исконски осећа, а поготово из ратног искуства добро зна, ко му је пријатељ, а ко непријатељ од којег је увек страдао.  Срби уопште нису изградили културу сећања на сопствене жртве, нимало као рецимо Јевреји. Зато имамо ситуацију да нам се, и на стогодишњицу, понавља заборав на најбољи део нације, изгинуо у великом броју на бојном пољу. А заборав је варварство!

            Милан Ливада