БРИГА ДРЖАВУ ШТО ЈОЈ НАРОД СТРАДА!

286. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 06.11.2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

           

БРИГА ДРЖАВУ ШТО ЈОЈ НАРОД СТРАДА!

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 286.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 29. октобра до 04. новембра 2018. године забележили смо: како Срби обележавају стогодишњицу од завршетка Великог рата? То је био историјски догађај после којег су се сви Срби, са балканског и средњеевропског простора, први пут нашли у заједничкој држави - првој Југославији. Скупо је плаћено то уједињење - страдало је безмало милион и по војника и становништва Србије. За Србе Крајишнике који су, као ратни добровољци из Аустроугарске  монархије и Америке, самоиницијативно или организовано дошли на Солунски фронт, никада није изведена потпуна процена броја учесника и броја страдалих. Овај новинар се овом тематиком бави дуже од три деценије. У једној тв емисији питао сам историчара Поповића, који је у својим списима забележио више од 30 хиљада учесника српских ратних добровољаца: Зашто Србија није обавила  потпунији попис ратних добровољаца, без којих сигурно не би извојевала победу? Добио сам потпуно нихилистички одговор: Па шта ће  нам више, доста је и то што смо урадили? Нису се српски историчари и владари угледали на Иву Андрића, јединог нобеловца српског рода, за којег је жртва била светиња. Српске владаре никад нису занимале ни војничке, ни цивилне жртве рата. Зар нам о томе најверније сведочанство није оставио лекар и писац Лаза Лазаревић. Он је био лекар неком од владара у српско-турским ратовима. У запису Све ће то народ позлатити, што је моја генерација имала за школску лектиру, државу није брига за војника који је у рату остао без једне ноге. И тако то траје од Лазиних до наших дана - брига државу што јој народ страда!

            А ових дана, када се званичници са највишег државног врха оглашавају и вреднују неке резултате Првог светског рата, онда бесмислено нагласе, рецимо, њихов актуелни став да Србија више неће ратовати. Може то да асоцира да ни пре сто година није требала да иде у рат и да доживи онакву стравичну голготу! Накнадна памет и разметљивост њоме јесте одлика свих српских владара. Они знају како је требало поступати и решавати проблеме у прошлости, али не знају како треба паметно урадити оно што је њихова надлежност! Зато су за све увек криви они претходни са владајућег трона, никако они. Па није 1914. године Србија, после два балканска рата, хтела у нови, већи светски ратни сукоб, него је све покушала да то избегне. Рат су изазвали ондашњи агресивни челници оних европских држава које на обележавање стогодишњице његовог завршетка позивају Косово и тиме понижавају и ондашњу победничку, али и актуелну Србију. Не би они могли да тако цинично поступају, да пре три деценије домаћи владари у спрези с њима, нису брутално разорили Југославију. Отада самостална Србија, мада то није тако кратак период, никако не успева да нађе саму себе и да достојанствено чуве и јача сопствене националне  и државне вредности!

            Милан Ливада