КОРДУНАШКО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ОБОЈЕНО СЕНТИМЕНТОМ

284. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 23.10.2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

           

КОРДУНАШКО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ОБОЈЕНО СЕНТИМЕНТОМ

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 284.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 15. до 21. октобра 2018. године забележили смо кордунашко књижевно вече снажно обојено сентиментом. То је феномен осећајности младих људи, који су чини-ли већину на овом културном догађају, а који су вршњаци трагичног прогона из завичаја њихових родитеља пре 23 године. Све је достојанствено протекло, уз очигледну тугу у души свих присутних, али без иједне политичке дисквалификације или било каквог испада и осуде виновника њихове несреће.

            Догађај са којег је овај хроничар понео горе истакнути утисак десио се 18. октобра у Градској библиотеци у Новом Саду. Завичајно удружење "Сава Мркаљ", као издавач, организовало је представљање збирке песама Испод пепела, аутора Бошкс М. Бућана. Сам наслов метафорички казује да се ради о спаљеном завичају, још конкретније о нашем Кордуну, на којем су остали само темељи родних кућа. Песнички су снови да ће се вратити, некада било кад, па ће на тим темељима изградити нове куће. Рецензент проф. др Никола Страјнић бележи да је реч о пројекту заснованом на безавичајности и раздомљености, који се у Бућановој књизи "показуује час као лична судбина пјесникова, час као свеопшти статус бића." Издвајамо неколико стихова Бошка Бућана који сведоче о тој осећајности за изгубљеним завичајем. Тако у песми Изгубљено вријеме песник каже: Истиче животна снага,/ А ја под туђим сљеменом;/ Немирна душа још трага/ За изгубљеним временом. У првој строфи песме Историја Бућан пева: Цеста од бијелог камена,/ Скривена у јатак-гори,/ Поред ње кула стамена, Болну истину збори. Ево шта  пише у првој строфи песме Код: Сеобе висе о клину;/ Опет се на пут спрема род./ Не тражимо ми даљину,/ Такав нам је генетски код. Неку наду у повратак песник казује у првој строфи песме Искра наде: Срушена кућа у трави лежи,/ И моја дјеца за њу се моле:/ Зима је стигла, напољу сњежи,/ У мени трају дани што боле.

            Бућан је књигу посветио Сави Мркаљу, генијалном реформатору српске азбуке, поводом 235 година од рођења и 185 година од његове смрти. У другој и трећој строфи песме Мученик, прве у збирци Испод пепела, посвећене Сави Мркаљу, Бућан најављује његово генијално дело: Сан је за њега најбоља јава,/ Одсањан у бајти крај границе;/ Слабашно тијело, а моћна глава,/ Винуће га до звијезде Данице./   Пламени језик вериге лиже,/ Чује се само шкрипање пера;/ Сунце се споро над воћар диже,/ Смијеши се "Сало дебелог јера."

            Све у свему било је то искрено сећање и поштовање наших Кордунаша на великана Саву Мркаља, којег је српски крајишки род подарио српском националном корпусу. Такође је достојанствено и сетно обележена сопствена избегличка трагедија.

            Милан Ливада