СА КОМЕМОРАЦИЈЕ ЖРТВАМА НАПУШТЕНИХ ЗАПАДНИХ СЛАВОНАЦА

309. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 07.05.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

СА КОМЕМОРАЦИЈЕ  ЖРТВАМА НАПУШТЕНИХ ЗАПАДНИХ СЛАВОНАЦА

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 309.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 29. априла до 05. маја 2019. године забележили смо мучне и горке утиске са парастоса и сећања на жртве погрома хрватске војске на Западну Славонију првих дана маја 1995. године. Десило се то прошлог четвртка, 02. маја `19., у Ветернику, приградском насељу Новога Сада. Аутор овог осврта не може да не помене да је Ветерник настао пре сто година, после Првог светског рата као насеље слепих српских ратних добровољаца. То су били махом наши Крајишници који су на Солунском фронту у борбама са Бугарима од њихових бојних отрова ослепили, па су за ратне заслуге добили голу земљу на тада далекој периферији Новог Сада. Та околност се у оваквим пригодама не спомиње, а требало би, што је манир српског немара и заборава сопствених жртава. После ове дигресије враћамо се на парастос у месној цркви у Ветернику жртвама напуштених Западних Славонаца, при чему је коришћена непријатељска терминологија, чега се не можемо ослободити.

            После парастоса око 150 окупљених грађана у центру Ветерника присуствовало је комеморацији поводом 24. годишњице од 01. и 02. маја 1995. године када су хрватске војне и полицијске снаге напале Западну Славонију и направиле масакр над незаштићеним становништвом. О томе је сведочио Драго Ступар, председник Удружења ратних војних инвалида Војводине, на чију је иницијативу и установљен овај Дан сећања. Ступар је ратни војни инвалид, приметно шанта на једну ногу, а ратне ране је задобио 02. маја 1995. године када су у четири сата ујутро кренули у пробој непријатељског обруча. Из његовог кратког говора издвајамо само неке несхватљиве и језиве чињенице које је здравом разуму тешко и појмити. Рекао је Ступар да су им, само који дан пре агресије, они који су требали да брину за њихову безбедност одузели тешко наоружање и закључали га у хангаре у Новој Градишци. Тако су напуштени Западни Славонци препуштени на крвави пир хрватских кољача. Навео је језив злочин над њему комшијском породицом у селу Медари,  у којој су поклали осам чланова, а најмлађој девојчици Гордани одсекли главу и набили на колац у дворишту. Зато су каже Ступар кренули у пробој путем према Босанској Градишци и лаким наоружањем штитили повлачење народа.

            На том крвавом путу остале су 283 жртве, претежно жена и деце. Прогнано је око 15 хиљада Западних Славонаца. Њихови прогонитељи славе 01. мај као дан ослобођења Западне Славоније. Сећа се овај новинар како је дуго било забрањено причати о овоме злочину. У Београду се тога 01. маја играо 100. дерби у фудбалу између Партизана и Црвене звезде и славио празник рада.

            Милан Ливада