307. Недељна хроника за Радио
Фрушка гора, за 23.04.2019.
од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај
ДВА ЧОВЕКА УЗДИЖУ УДРУЖЕЊЕ "ОТАЏБИНСКИ ПОКРЕТ"
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је
наша 307.
Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију
Завичај.
У недељи од 15. до 21. априла 2019.
године забележили смо како једно од водећих удружења Срба Крајишника прогнаних
из Хрватске баштини сећања на своју блиску и даљу прошлост. Имали смо недавно
700. Емисију Завичај и 300. Недељну хронику од Гласа Крајине у Војводини
за Емисију Завичај. Овај пут ћемо понешто о Удружењу "Отаџбински покрет - док живе Крајишници, живеће и
Крајина" са седиштем у Новом Саду. Имали су 18. априла годишњу
скупштину на којој су, како је то протоколом
о ангажману удружења грађана предвиђено, анализирали досадашње активности и
усвојили програмске циљеве за наредни период.
Треба одмах на почетку рећи да
главно обележје постојању и деловању Отаџбинског
покрета дају два човека која су његова моторна снага и чијом заслугом се
баве вишим циљевима прогнаног крајишког народа. Председник скупштине је
неуморни академик Драган Шкорић, којег гледамо на телевизији како у деветој
деценији живота у мисији председника Одбора за село Српске академије наука и
уметности шпарта српским селима и обнавља угашено задругарство. Председник
удружења је Драгомир Лалић, народни посланик у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине,
који је у најкреативнијем животном добу, пун енергије и воље да уради што се може
за крајишку ствар. Њиховом заслугом се већ пету годину заредом организује
највиши облик сећања на наш исконски завичај - Дан Српске Крајине у Српској Атини, у знак сећања на 19. децембар
1991. када је на Светог Николу у Книну основана Република Српска Крајина.
На споменутој скупштини подмлађен је
њен састав и најављено да ће се радити на томе да што већи број младих
Крајишника уђе у Удружење. То мора да буде најважнија активност, јер без младих
који треба да наставе баштињење историјског памћења на Крајину, неће вредети до
сада урађено. Заслужује поштовање настојање Удружења да се призна ратни стаж
припадницима Српске Војске Крајине. О неправди Србије према њима говорила су
двојица ратника који предводе ову категорију Срба Крајишника да добију оно што
су сви други учесници у свим ратовима добили. Подсетио је овај случај аутора
овог осврта на дугу историјску неправду
српских владара и војсковођа према војницима које су они мобилисали да
учествују у ратовима које су они водили. Било је тога још у турском добу о чему
нам је оставио непроцењиво вредно сведочанство Лаза Лазаревић, лекар војсковође
у српско-турском рату и писац, у причи Све
ће то народ позлатити. Ратног инвалида после рата нико не гледа. Тако је
било и после Првог светског рата када су хероји са Солунског фронта морали да
просе, а Београђани који су српској војсци продавали брашно помешано са песком
стекли велико богатство. Тако је и сада када су се ратни профитери са крајишког
ратишта силно обогатили, а војници мобилисани у Крајини живе у беди и
сиромаштву. То су жалосна српска посла у
најделикатнијој сфери српског друштва.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар