ДИКЛИЋЕВА ХРОНИКА СТОГОДИШЊЕГ САТИРАЊА И ЗАТИРАЊА СРБА У ХРВАТСКОЈ

308. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 30.04.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ДИКЛИЋЕВА ХРОНИКА СТОГОДИШЊЕГ

САТИРАЊА И ЗАТИРАЊА СРБА У ХРВАТСКОЈ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 308.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У последњој недељи априла од 22. до 28. 04. 2019. године забележили смо неке по нашем уверењу битне аспекте из најновије књиге о нама и назвали је Диклићева хроника стогодишњег сатирања и затирања Срба у Хрватској. Пошто је аутор на представљању у Новом Саду, 24. априла, поверио и аутору овог осврта да буде учесник ево неких акцената.

            Можда за почетак вечерашњем представљању ове вредне књиге највише одговара полустих из песме познатог песника, пореклом из Босанске Крајине Милана Ненадића: Биће нас само у књигама!  Додао бих овде одмах закључак великог писца Милоша Црњанског који је почетком 20. века записао: Срба више на Северу нема!-а некад је ту живео бројан и напредан српски народ. Ближи се ево крај друге деценије 21. века и у једној реченици за књигу Момчила Диклића, о којој вечерас причамо, могли би рећи да је век после Црњанског записао: Срба више на Западу нема! Спомињање ова два српска писца истовремено је подсећање да у српском друштву није било друштвне критике, коју врше медији и историографија, па је литература преузела ту улогу. Незамисливо је било да се раније појави оваква књига, каква је Диклићева, са оваквом тематиком, јер су медији и историографија били под контролом апсолутистичке владавине. На жалост то траје и данас, јер демократија у пуном капацитету никако да се запати у српском друштву.

            У мојој професији кажу, а управо се ове 2019. навршава пуних 50 година како битишем у новинарству, да нема тежег новинарског задатка од приче о личности и делу некога према којем гајиш изузетно поштовање. Ради се, морам то одмах на почетку да кажем, о вансеријском историографском делу историчара др Момчила Диклића "Српски народ у авнојевској Хрватској" са поднасловом "Како је нестајао један народ!?" Сам наслов, а тек садржај са којим се због краткоће времена нисам успео у потпуности упознати, определили су овакву моју валоризацију. Јер, аутор и ја припадамо томе народу,  томе делу српског националног корпуса који је у виду венца од Книна до Темишвара загрлио своју матицу. Један новосадски историчар је за тај простор употребио назив "венац Милоша Црњанског".

            Мада је књига насловом дефинисана: да се осветли период од безмало пола века авнојевског битисања Хрватске, аутор је крајње савесно аналитичко-критички навео и објаснио светски и европски контекст дужи од једног века, у којем је протекао најсудбоноснији део свеколике српске историје, како у матици, тако и у њеној дијаспори. У 10 поглавља на безмало 400 страна текста прецизно и детаљно су, по стандардима научне методологије, описани сви релевантни историјски догађаји и личности, који су обележили трагични 20. српски век. Књига је јединствена и целовита прича о крајишкој голготи. Све у свему у новинарском сажетку садржај књиге би се могао дефинисати као Диклићева хроника стогодишњег сатирања и затирања Срба у Хрватској.

            Милан Ливада