БАРАЊСКИ МАНАСТИРИ ИЗ ВРЕМЕНА ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА

314. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 11.06.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

БАРАЊСКИ МАНАСТИРИ ИЗ ВРЕМЕНА ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 314.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

                У недељи од 03. до 09. јуна 2019. године забележили смо да два древна манастира у Барањи потичу из времена Ћирила и Методија. Извор овог сазнања је Зборник научних радова Барања кроз векове, промовисан на Спасовдан, 06.06.2019. у Новом Саду. Одмах смо, потом, у нашу Крајишку галерију грађана света унели једно ново име од неизмерног значаја за историју Барање. То је прота Стеван Михалџић (1861-1942) рођен као син свештеника у Чипу на Чепелској ади, недалеко од Будима. Школовао се у Сремским Карловцима где је завршио гимназију и богословију. Иако није био Барањац по рођењу, постао је то служећи дуже од пола века (1886-1942) као свештеник у Брањини.         

            Предано је истраживао прошлост српског народа у Барањи и о томе написао шест књига. За наше истраживање посебан значај има књига Барања од најстаријих времена до данас. Објављена је у Штампарији Дунавске бановине 1937. године у Новом Саду. У њој је Михалџић записао да два древна православна манастира у Барањи: Брана и Бата потичу “...из времена христољубивог учења Свете браће Ћирила и Методија и њихових ученика. Ови манастири и друге духовне грађевине окупљале су православни српски народ кроз векове...” Манастир Брана је  био  смештен у подножју Барањског врха Градац недалеко од села Брањина. Први његов помен датира из 1093. године и под именом Брана спомиње се у документу краља Владислава Првог. Био је седиште барањске Епархије све до 1721. године, када је епископ Максим Гавриловић пренео седиште у Осијек. Почетком 18. века у Ракоцијевом устанку у Барањи је попаљено и разрушено 47 православних цркава и ман-астира. Тада је угашена и Брана.

            Пре сто година прота Михалџић је имао значајну улогу на Мировној конференцији у Паризу 1919. Његов син Војин, правник, погинуо је у Првом светском рату као српски ратни добровољац. О свом доприносу “заступања Барање на конференцији мира у Паризу”, учени прота који је говорио више страних језика, као члан Историјско-етнографске секције у Делегацији Државе СХС, је оставио сведочанство књигом на француском језику о историји Барање. Тим делом је допринео да добар део дотадашње Барање припадне новоствореној првој Југославији.

            Милан Ливада