ДОГАЂАЈИ У ВОЈВОДИНИ КОЈИ СЕ ТИЧУ И СРБА КРАЈИШНИКА

343. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 04.02.2020.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

ДОГАЂАЈИ У ВОЈВОДИНИ КОЈИ СЕ ТИЧУ И СРБА КРАЈИШНИКА  

           

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша343.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 27. јануара до 02. фебруара 2020. године забележили смо неке догађаје у Војводини који се тичу и наших Срба Крајишника, како у овом актуелном времену тако и у прошлости. Један од тих догађаја је што је на више места споменут значај дознака из иностранства. Требало би у таквим приликама више истицати шта би било да није тако значајног прилива девиза од наших грађана у иностранству. Ради се о безмало три милијарде долара девизних дознака годишње у Србију од њених грађана на привременом раду у иностранству, како се то некад квалификовало. То су свих они који су тамо годинама радили и остварили пензије, које сада троше овде. Други, још већи прилив је од актуелно запослених широм Европе који од својих зарада шаљу део зарађеног новца својим фамилијама и рођацима у Србији. Постоје и други бројни облици тих дознака. Али, оно што је највредније, а што се прећуткује, о значају таквог државног прихода је да би сиромаштво и беда били увелико раширенији него што се сада исказује. Међу достављачима драгоценог прихода српског становништва су у бројни Срби Крајишници, који дуго, а нарочито после завршетка грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини,  раде у европским државама. Они су тамо најбољи међу радницима.

            Други догађај вредан помена десио се у Кикинди. У тој општини има око седам хиљада избеглица, претежно из редова избеглог српског крајишког народа. Тамо су завршене две нове зграде, са по 50 станова у свакој, који су додељени избеглицама. Новац за ове намене пристигао је највећим делом из иностранства, од оних који су радили на разбијању бивше заједничке државе Југославије.

            И, најзад, један догађај из далеке прошлости који се слави у војвођанској престоници. Наиме, Нови Сад сваке године - 01. фебруара - обележава Дан града, у знак сећања на 01. фебруар 1748, када је постао слободан краљевски град, у  ондашној Аустро- Угарској. Ту слободу су знатном сумом новца платили занатлије и други приватни предузетници. Међу њима су  били и бројни Срби Крајишници, који су из Горње Крајине дошли у Доњу Крајину, када је она после Карловачког мира 1699.  године, из турске владавине прешла у аустроугарску надлежност. Најуспешнија и најпознатија је била династија Дунђерских, који су из Херцеговине дошли на војвођанску равницу. Они су са српске стране  највише допринели преображају Војводине у индустријску и напредну аграрну регију.  Још један Србин Крајишник оставио је дубок траг на војвођанском простору. То је Светозар Милетић, чији споменик стоји у центру града, који је средином 19. века био градоначелник Новог Сада.

            Све у свему Крајишници су били и остали носиоци значајних иницијатива и подухвата широм војвођанског простора.

            Милан Ливада