ОБУЗДАНА КОРОНА И КРАЈИШКЕ ТЕМЕ

 

401. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 08.06.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

ОБУЗДАНА КОРОНА И КРАЈИШКЕ ТЕМЕ   

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 401. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            Недељу од 31. маја до 06.јуна 2021. у нашим хроничарским белешкама карактерише обуздана пандемија корона вируса и неке крајишке теме. Безмало две године траје преоку-пација државе са пандемијом корона вируса. Коначно су на најгледанијем Дневнику РТС 1 у недељу вече 06. јуна саопштене повољне вести. Тога дана новозаражених је било 116 од 6.274 тестирана становника. Умрло је 8 људи. Са два цепива вакцинисано је 2.195.000, а са једним више од 4.800.000 грађана Србије. Надлежни сугеришу да је вакцинација дала резултате, укинуте су неке забране, али и даље остаје ношење маски и дистанца.

            Од крајишких тема, које интересују велики део нас са најзападнијег српског крај-ишког простора, спомињемо једну књигу и једно кадровско решење на нивоу државе. Настављамо са спомињањем српског ћутања у случају Старевић. Ради се о главном лику из недавно објављене књиге Сведочење оца кроз сина, аутора Душана Д. Старевића. Он истиче да је то спомен и сећање на његовог оца, професора Душана Н. Старевића, српског интелектуалца и незаобилазног посленика у културном, друштвеном и политичком животу Хрватске од средине шездесетих година 20. века све до српско-хрватског рата и прогона Срба 1995. Спомињемо само најзначајније високе функције професора Старевића: дуго-годишњи посланик у хрватском Сабору, последњи  председник Српског културног друш-тва (СКД) Просвјета у Загребу пре распада Југославије, члан Одбора Југославенске акаде-мије знаности и умјетности (ЈАЗУ) за изучавање повијести и културе српског народа у Хрватској... Српско ћутање и заборав на човека таквих референци почело је на обележава-њу 70. годишњице од оснивања СКД Просвјета 10. маја 2014. године у Глини. Тада пред- седник Просвјете Чедомир Вишњић, у сећању и набрајању свих њених председника, а по-том и преко 80 заслужника из редова књижевника, сарадника, новинара, историчара, чак и службеника - једино не спомиње професора Старевића. Тиме је игнорисао чињеницу да је Старевићу, у Загребу 27. јануара 1999. године, на Савин дан, славу Друштва, постхумно додељено Признање - плакета за изузетан допринос обнављању рада Друштва и његовом вођењу... Ми додајемо да су то српска посла, у духу оног злокобног начела да се успех у Срба не прашта. То светогрђе чине они који треба да предњаче у неговању и унапређењу културе сећања.

            Друга крајишка тема је узлет Александра             Шапића на високу политичку позицију потпредседника владајуће СНС, пошто је пореклом са Кордуна. Памтим да су његовом заслугом крајишка избегличка удружења за велика окупљања добијала велику салу у Општини Нови Београд, где је био председник. Слушао сам једном приликом на телевизи-ји да њега избегличка тематика уопште не занима, као нажалост и већину Срба Крај-ишника, а могли би да помогну својим унесрећеним сународницима.

 

            Милан Ливада