ПРОЛЕЋНИ "СОКО" ЛЕТИ КРОЗ РАВНИЦУ

 

435. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 22.03.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

ПРОЛЕЋНИ "СОКО" ЛЕТИ КРОЗ РАВНИЦУ   

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 435. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            Недељу од 14. до 20. марта 2022. обележио је почетак пролећа, а у њему лет сокола кроз равницу. "Соко" је назив воза који је, у суботу 19. априла, брзином од око 200 километара на сат, за 33 минута стигао из Београда до Новог Сада. То је несумњиво преломни историјски тренутак за железнички саобраћај у Србији. Поређење са претходним временом, када је међународним експресним возовима између ова два највећа града у држави требало готово цео сат, а "Србија-возу" који је стајао на више станица близу два сата, даје нам право да ову прву вожњу означимо као лет "Сокола" кроз равницу. Влада-јућа странка искористила је ову прилику да пред изборе почетком априла,  на великом митингу у Новом Саду, овај успех представи углавном као своје дело. Наравно, да ни речју говорници нису споменули ко је и зашто кочио реализацију овог пројекта, када је новац  одавно био обезбеђен из руског кредита, као ни то да је неопростиво што годинама није било путовања возом између престонице и другог по величини града у Србији.

            Одјеци специјалне операције руске армије у Украјини никога овде не остављају равнодушним. Посебно се са горчином избегли српски крајишки народ присећа страхота рата у који су инволвиране НАТО снаге. Познато је да у свакој ратној пропаганди прва страда истина.  У овој актуелној, чији смо сведоци, погажени су сви иоле објективни стан-дарди обавештавања, а доминира потпуна сатанизација руске стране. Последице спомен-утих ратних дејстава у свакодневици жестоко осећају масе сиромашног света, пре свега  у великим поскупљењима хране и других неопходних артикала за свакодневни живот. Опра-вдана је бојазан да може да буде још горе. Време је пролећне сетве, па се једино у тв емисијама о пољопривреди може чути болна истина о сељачкој муци. Паритет цена они су пластично приказали на примеру да за килу вештачког ђубрива треба дати четири киле пшенице. Некада је Србија имала четири фабрике вештачких ђуброва, које су задовољава-ле домаће потребе и остваривале завидан извоз. Сада нема ниједну, а министар пољо-привреде папагајски понавља да смо аграрна земља, а нема одговора зашто је много тога доброг у агроиндустрији уништено. Тајкуни који су, махом на нелегалан начин, приграби-ли силне хектаре плодне војвођанске земље у државном власништву, разним махинацијама су немилице уништили мала сеоска домаћинства. Тако је нестала сељачка Србија, која је производила обиље хране, па је из тог времена остала прича да у Србији не може да буде глади. Како ће да буде ове године видећемо!

            И на самом крају да споменемо један спортски успех. Последњег дана недеље коју посматрамо у Београду је завршено тродневно Светско атлетско првенство у дворани.  Скоком удаљ од 7,06 метара Ивана Вулета, девојачко Шпановић, иначе крајишког порекла, освојила је златну медаљу и потврдила репутацију светске шампионке.

 

            Милан Ливада       

ВЕСТ КОЈУ СМО ДУГО ЧЕКАЛИ

 

434. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за15.03.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

ВЕСТ КОЈУ СМО ДУГО ЧЕКАЛИ    

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 434. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 07. до 13. марта 2022. бележимо вест коју смо дуго чекали - више од две године. Још је присутна неверица да је пандемији корона вируса дошао крај. Јер, у Кризном штабу и са највишег државног места говорено је како корона никуда неће отићи, него ће стално да буде присутна!? Најзад, на седници Кризног штаба, у четвртак 10. марта, донета је одлука о укидању ковид пропусница и ограничењу  броја људи у затвореном про-стору, која важи од минуле суботе. Ношење маски остало је на нивоу препоруке, осим у здравственим установама, где је обавезно. Лакнуло је породицама чији чланови велик део дана проводе испред тв екрана. Дуже од две године, свакодневно су по цео дан били изло-жени информативном терору о корони, која код нас, у окружењу, на европском простору и целом свету заражава милионе људи и сеје смрт код оболелих. Тако је у минулу недељу, у вечерњем Дневнику РТС-а, на који смо се увек позивали у нашим хроникама, владала права опуштеност, у поређењу са ранијим драматизацијама стања, а саопштeна су само два податка: да је број новооболелих нешто већи од хиљаду и три стотине пацијената, а да је умрло њих 17. Додато је да за ђаке маске више нису обавезне и да се настава изводи непосредно, нема више о лајн.

            Пандемија ковида 19 ескалирала је у последње две године, као један од сегмената злочиначког плана светских глобалиста, који изазивају стално ратно стање у неком делу света. Тренутно је то специјална операција Русије у Украјини, изазвана ситуацијом што јој је НАТО  дошао на кућни праг. То је разуме се тренутно светска тема број један, јер су неизвесни, како сам ток и трајање операције, тако и њене глобалне последице. Како је то кад је НАТО учесник у неком конфликту осетили смо нажалост ми Срби Крајишници, кад је ова организација стала на страну Хрватске 1995. године, у тамошњем грађанском рату. Тако су генерације српског крајишког народа, које су преживеле усташки геноцид у Другом светском рату, пола века после доживеле егзодус библијских размера са вековних огњишта у Српској Крајини. Већина избеглих се настанила овде у Војводини. Тако њихова голгота у незапамћеном страдању и тегобном животу траје више од 30 година. Најпогођен-ији су борци Војске Српске Крајине (ВСК), пошто једино они од учесника у свим ратовима које је Србија водила од 1991 - 1999. године немају признат борачки стаж и принадлежно-сти које из тога произилазе. Борци СВК и даље легитимним захтевима покушавају да ту несхватљиву дискриминацију отклоне. У актуелном светском конфликту на истоку, а нарочито после њега, све нас ће задесити тешке последице несагледивих размера и дужине трајања. Биће мучно све то преживети. А како је било причаће ко преживи.

 

            Милан Ливада

КОЛИКО СУ МУЧНЕ КРАЈИШКЕ АКТУЕЛНОСТИ

 

433. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 08.03.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

КОЛИКО СУ МУЧНЕ КРАЈИШКЕ АКТУЕЛНОСТИ   

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 433. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 28. фебруара до 06. марта 2022. забележили смо неке догађаје из сфере културе, а округли сто је био насловљен "О актуелном крајишком тренутку". Ову размену мишљења иницирао је Милорад Буха, бивши ратни председник Владе Републике Српске Крајине. Подржало га је 15 крајишких удружења. Буха је најавио да му је 20 Крајишника потврдило да долази на овај скуп, али се он изненада разболео и нико из његове групе није дошао. Тако се у недељу, 06. марта на округлом столу, у простору Новосадског сајма, окупила група од десетак учесника. Ту је био Међународни сајам књига, који траје до 10. марта. Један од главних учесника на овом скупу био је Мирко Радаковић, оснивач и председник удружења Крајишки привредник, на чијем је штанду изложено укупно 350, међу којим је и 18 нових књига са крајишком тематиком.

            Поента двочасовног разговора о актуелном крајишком тренутку била је фокусирана на размену мишљења о томе: - Да ли вреди покушати још једном да се колико толико обједини ангажман бројних крајишких удружења на решавању кључних питања за битисање избеглих Крајишника у новом завичају?! Нема поузданог податка колико крај-ишких удружења грађана делује на простору Србије. Свакако их је више од стотину. У протеклих четврт века, од егзодуса, било је више покушаја да Крајишници заједно наступ-ају према државним органима, у захтевима да се превазиђе нека неправда према њима. Од свих је, рецимо, најболнија рана за борце Српске војске Крајине, једино њима непризнат ратни статус и ратни стаж. До јединственог наступа ниједном није дошло. Тешко може да дође до заједништв, кад малобројни појединци крајишког порекла, високо позиционирани у владајућој странци и државним институцијама, мисле да су они једини богом дани да покрећу крајишко питање! Један од њих уочи споменутог округлог стола рече аутору овог текста: - Знаш ли ти Милане да се ја једини залажем за решавање крајишких проблема?! Знам ја добро како он недопустиво манипулише са Крајишницима, јер сам био  међу масом тих обесправљених земљака, кад их је лажним документима и обећањима навео да гласају за његову странку!  

            Све у свему, нису ружичасте наде да ће заједништва бити, али ваља увек поново покушавати да, у сфери политичког ангажмана, заједничког крајишког наступа буде. Можда би требало да наша удружења,  у ова зла времена, организују хуманитарне акције да се помогне најугроженијим избеглим крајишким породицама, посебно домаћинствима бораца који нису остварили борачка права. Можемо сви дати прилог да им тегобан живот олакшамо, али неко мора да то организује. Нека први корак буде да то хоћемо, за почетак нека буде и мали број који помажу, а за очекивати је да ће се прикључења акцији повећавати кад помоћ крене...

 

            Милан Ливада

САМРТНО ПРОЛЕЋЕ

 

432. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 01.03.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

  САМРТНО ПРОЛЕЋЕ 

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 432. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            Последњу недељу, последњег зимског месеца од 21. до 27. фебруара 2022, означили смо у наслову наше приче као Самртно пролеће. Асоцијација се односи на мађарског писца Зилахија који, у роману под тим насловом, описује велико страдање народа у Буди-мпешти, у пролеће 1945. године, када је победничка совјетска Црвена армија  гонила пора-жене нацистичке немачке јединице до Берлина. Неку чудну подударност имамо на том простору, после 77 година, и овог самртног пролећа, када поново страда народ. Руска војска је овај пут ушла у Украјину, по њиховом објашњењу, због геноцида нацистичких група у тој земљи над Русима и, због НАТО притиска, чиме је безбедносно угрожена руска граница. Ово је нова епизода из хиљадугодишњег рата католичког Запада против право-славља. Никада се ова прича није причала код нас, а требало би да је знамо.

            У актуелном контексту већ споменуто самртно пролеће на украјинском простору, код нас је потресло мноштво света, које је минуле суботе, 26. фебруара, на велике зимске Задушнице походило новосадско Ново гробље, наоко непрегледних димензија, а које се застрашујућом брзином попуњава. Откуд толико умирање, питају се сви?! Знамо да већи део упокојених и сахрањених на овом гробљу потиче, првенствено из редова српског крајишког народа, који је први страдао у заједничкој НАТО интервенцији и хрватској Олуји 1995. године, као и прогону са вековних огњишта одмах после тога. Наравно да је вишеструко веће страдање било у Србији, у НАТО агресији 1999. и свих година после од последица тога бомбардовања и уранијума посејаног по целој земљи и Новом Саду који је био међу градовима који су претрпели велике ракетне ударе. Зашто је недужна Србија била изложена "варварском пиру" Нато-алијансе?! - нема одговора, нити ће га бити!

            И, најзад, самртно пролеће данас и овде код нас, већ трећу годину заредом доноси  масовна умирања од последица пандемије ковидом-19. У том застрашујућем амбијенту умирања последњих дана из наших медија видимо и чујемо, најзад, охрабрујуће вести - да корона изгледа узмиче. У вечерњем Дневнику РТС- а 27. фебруара саопштени су упадљиво мањи бројеви од досадашњих. Тестирано је 9.400 грађана. Регистровано је 2.130 новозара-жених, а преминула су 44 пацијента. Само да превелико опуштање на изазове бумеранг.

Многе европске земље, које су предњачиле у строгоћи у примени мера попуштају стеге, неке чак у потпуности. Да ли смо то на изласку из тунела и да ли се тако велика пошаст коначно повукла? - показаће време. Ред је да многострадали и сатирани српски род бар од ове пандемије одахне.

 

            Милан Ливада

НЕ САМО КУЛТУРА СЕЋАЊА

431. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 22.01.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

 НЕ САМО КУЛТУРА СЕЋАЊА  

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 431. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У двонедељном раздобљу од 07. до 20. фебруара 2022, издвајамо у овој Хроници догађај који је од прворазредног значаја за наше Крајишнике, који више од четврт века живе у прогонству на простору Војводине. Ради се о изборној скупштини удружења "Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина" у Новом Саду , одржаној у  суботу 19. фебруара. На занимљив начин, преко видео бима, приказани су најзначајнији догађаји из рада удружења од 2017 - 2021. године. Изабрани су нови органи и утврђен програм рада од 2021 - 2025. године. Две су ствари дале обележје овом догађају: прво, што је поново изабран стари - нови председник удружења Драгомир Лалић, без чије посве-ћености мисији Отаџбинског покрета не би било таквих резултата, по једнодушном увере-њу чланства и, друго, што су млади водили скупштину и у запаженом броју изабрани у  нове органе удружења.

            Најзапаженији чин из културе сећања овог удружења грађана на отети завичај су Дани Српске Крајине у Српској Атини. Организује их Отаџбински покрет сваке године 19. децембра,  на Светог Николу, у знак сећања на Никољдан 1991., када је у Книну проглаш-ена Република Српска Крајина. Била је замисао да овај догађај обједини сва удружења прогнаних Крајишника. Упорно је ово новосадско удружење радило на томе, али до зајед-ништва није дошло, чиме је потврђена трагична подељеност крајишких удружења. Ни политичке странке у Србији не пружају истинску помоћ крајишким удружењима грађана, већ их користе само на изборима да гласају за њих, дају по једно посланичко место њихов-ом предводнику, који онда стално подржава дотичну партију, у име свога колективитета. Такво је било искуство председника Отаџбинског покрета Драгомира Лалића са социјали-стима. Гласали су за њих, добио је он посланичко место, предлагао је и залагао се на сед-ницама скупштине како да се реше нека болна питања крајишких избеглица. Никад га посланици социјалиста нису подржали. Једно од тих болних питања је непризнати статус и стаж борцима Војске Српске Крајине (ВСК). Лалић је свих пет ратних година био командант војне формације од пет стотина бораца, а потом још две године у тиму за мирну реинтеграцију Барање, Источне Славоније и Срема и, како је рекао на Скупштини, поразно је то осећање обесправљености, када су баш сви, из свих ратова од 1991 - 1999. године добили сатисфакцију, а једино борци ВСК нису. Зато ће Отаџбински покрет у наредном периоду највише радити на томе да се та неправда исправи.

            Једна од новина је да ће Глас Крајине у Војводини постати гласило удружења  Отаџбински покрет. То ће бити други живот овог двомесечника који је штампан десет година, а издавач је била Завичајна група Крајина Војводина. Аутор овог текста биће главни уредник, који ће оформити редакцију и сараднике који ће за годину две моћи да преузму све послове око излажења Гласа...

 

            Милан Ливада