ШТА ЋЕМО БЕЗ ДОБРИХ МАЈСКИХ КИША?

 

440. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 03.05.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

ШТА ЋЕМО БЕЗ ДОБРИХ МАЈСКИХ КИША? 

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 440. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У минулој недељи од 25. априла до 01. маја 2022, из обиља догађаја везаних за Васкрс и Први мај издвојили смо оне који се дотичу избеглог српског крајишког народа.

            У јавности Србије прича о пролећној сетви је спорадична тема, мада се ради о про-изводњи хране. Значај производње пшенице рецимо нагло је порастао, због специјалне операције Русије у Украјини, а ове две земље су највећи снабдевачи света хлебним житом. Од почетка овог сукоба понављају се упозорења да прети глад широм планете. Овде у Војводини, иначе најплоднијој земљи у свету, током целог априла главног месеца за сетву ратари, поред енормно поскупелих репроматеријала, указују на велики мањак влаге у ораницама. Зна се да је прошлогодишња жетва јако подбацила због суше, што је био непобитан доказ да климатске промене увелико делују. Ако у мају не буде добрих киша поновиће се суша и обрати летину. Препричава се и данас анегдота о мајским кишама коју је лансирала чувена војвођанска предузимачка династија Дунђерски. Један од њих је завршио студије у Бечу, па је на једном од састанака генерације, након што је саслушао њихове успехе у разним гранама индустрије, коментарисао: - Све бих то ваше дао за добру мајску кишу!

            У Републици Српској биле су две комеморације у знак сећања на страдање српског крајишког народа на подручју Јасеновца. У Градишки је 30. априла, код моста на Сави, обележен дан сећања на прогон и служен парастос жртвама Срба из Западне Славоније у нападу хрватске војске и полиције на подручје Републике Српске Крајине које су тобоже штитиле снаге Уједињених нација. Десило се то 01. маја 1995. године када је за дан и по брутално убијено 283, а протерано 15.000 Срба. Живело је дотад у том делу Славоније више од 120 хиљада, а данас ту има око 10 хиљада Срба.

            У спомен подручју "Доња Градина" у недељу, 01. маја обележен је молитвеним поменом и говорима председника Србије и Републике Српске и других званичника Дан сећања на жртве усташког злочина у логору Јасеновац. На том највећем стратишту јасен-овачког логора, а тај простор се данас налази у Републици Српској, на великим таблама је исписано да је у најбруталнијем нацистичком концентрационом логору погубљено 700 хиљада Срба, 80 хиљада Рома и 23 хиљаде Јевреја. То су резултати истраживања добијени ископавањем јама са јасеновачким жртвама, што је обављено још 60. година минулог века, а што се ретко спомиње. Та архива је у поседу Међународне комисије за истину о Јасеновцу, која се у Србији тек понекад користи.

            На тешко страдање Срба, ма где били, подсетила је београдска Политика. У акту-елном сукобу Русије и Украјине, у Донбаској области, боре се и гину потомци Срба који су пре 270 година из Бачке и Баната одселили у Царску Русију. Ту сеобу Срба описао је маестрално Милош Црњански у роману Сеобе.

 

            Милан Ливада

СВЕ У ЗНАКУ ВАСКРСА

 

439. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 26.04.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

СВЕ  У ЗНАКУ ВАСКРСА  

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 439. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У двонедељном раздобљу од 11. до 24. априла 2022, забележили смо само неке из обиља васкршњих догађаја, који се дотичу избеглог српског крајишког народа. Тако се Драгомир Лалић, председник удружења Отаџбински покрет - док живе Крајишници, живеће и Крајина, обратио јавности саопштењем за медије поводом ускршњих празника, са занимљивим запажањем о односу српске војске и народа. На овдашњи Велики петак, 22. априла, Лалић подсећа на прослављање Ускрса 1916. године, у избеглиштву на Крфу. Из сведочанства канадског свештеника доктора Бојда, Лалић цитира: "...Била је сва војска постројена у паради поред мора. У том дојаха у касу регент Александар, стаде пред војску и узвикну: ,Христос воскресе, браћо!, а сва војска громогласно одговори: Ваистину воскресе!,. Јединствен призор какав у свету нисам видео, сведочки доктор Бојд, да један владар као неки апостол објављује својој војсци да је Христос васкрсао, и да сва војска потврђује речи свога владара."

            Лалић је сопствени доживљај ове историјске васкршње епизоде овако забележио: - Све до 01. маја 1995. године, и протеривања Срба из Западне Славоније, нисам могао разумети тај колективни доживљај изгнанства који је у случају Крф, према сведочењу многих, зближио српску војску и народ. То се у нашем случају, и протеривању Српске Војске Крајине (СКВ) и народа из Републике Српске Крајине, нажалост, не може рећи.

            Минуле недеље је на државном нивоу обележено сећање на Велики петак, 22. априла 1945, када је пре 77 година, последња група од 747 (по Лалићевим подацима) јасеновачких логораша извршила пробој из најзлогласнијег нацистичког логора у Другом светском рату.  Преживело је само 158. На то сурово губилиште довођен је у највећем броју српски крајишки народ из окружења. Нечовечанска мучења људи, жена и деце спро-водили су усташки џелати, од којих су многи били преверени Срби. Обележене су  и три деценије Музеја жртава геноцида. Директор Музеја историчар Дејан Ристић је указао да је сведочење и памћење утемељено на историјском знању најбоља одбрана пред покушајима омаловажавања и минимизирања страдања српског, јеврејског и ромског народа.  Претрпели смо геноцид у Другом светском рату, последице су застрашујуће, осећаћемо их и у деценијама које долазе...   

            Споменуте три епизоде из културе сећања само су врх леденог брега незапамћено бруталног страдања српског народа од непријатеља из сопственог окружења. Та сурова прошлост Срба затирана је од владајућих гарнитура у којима су одлучујућу улогу имали хрватски и словеначки кадрови. Ни данас истраживачи злочина над Србима немају слободу да раде несметано и открију пуну истину.

 

            Милан Ливада

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СТОГОДИШЊИЦА ОД ПРВЕ ВЕЛИКЕ КОЛОНИЗАЦИЈЕ

 

438. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 12.04.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

СТОГОДИШЊИЦА ОД ПРВЕ ВЕЛИКЕ КОЛОНИЗАЦИЈЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 438. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 04. до 10. априла 2022, забележили смо више догађаја из културе сећа-ња, од којих је за избегли српски крајишки народ најзначајнија стогодишњица од прве велике колонизације, првенствено из Српске Крајине на простор Војводине. О тој великој српској сеоби говорио је у Јутарњем програму РТС-а 1, у среду 06. априла др Милан Мицић, историчар и писац, и генерални секретар Матице српске у Новом Саду. Он је нај-компетентнији човек за те сеобе, јер је докторирао на тему Колонизација у Банату, а написао је серију литерарних и историјских књига о колонизацији, не само у Војводини. Суштина је те прве колонизације да се десила после Првог светског рата, да је најмасовнија била  1922. године, а трајала је све до Другог светског рата. Право на колонизацију имали су српски ратни добровољци, који су у Српску војску у изгнанству, на Крфу у Грчкој, дошли из целог света и дали немерљив допринос у пробоју Солунског фронта и  ослобађању  Србије од Аустроугарске и Немачке окупације. После рата настала је прва Југославија, а солунским добровољцима надељена је земља широм нове државе, а највише у Војводини. Тако после свих колонизација у 20. веку две трећине војвођанског становништва чине колонисти са српског крајишког простора.

            Истог јутра, пре Мицићеве експликације добровољачког покрета током Првог свет-ског рата и поратне колонизације, на РТС-у су опширно најављиване и набрајане комемо-рације које ће тога дана бити одржане у знак сећања на 6. априлско нацистичко бомбардо-вање Београда 1941. године. У тој агресији Немачке, без објаве рата, Југославија је раско-мадана на 5 окупационих зона, од којих је најстравичнија била НДХазија, у којој је извршен најмонструознији геноцид над српским народом у људској историји. У завршници Другог светског рата крајем 1944. године, Београд и други градови у Србији су жешће бомбардовани од тобоже ратних савезника Енглеске и Америке, него што је било оно од Немачке 1941. И после тога рата, у успостављеној другој Југославији, десила се вишеструко већа колонизација од оне пре сто година. Пола века касније, 1991. године  дошло је до грађанског рата и распада заједничке државе. Срби Крајишници су видели свој опстанак у проглашењу Републике Српске Крајине, која је доживела слом 1995. и прогон српског становништва библијских размера са вековних огњишта са простора Хрватске.  И НАТО је пресудно допринео тој трагедији. НАТО алијанса је четири године касније - 1999. извршила незапамћену агресију на трећу Југославији (Србију и Црну Гору). У недељи коју посматрамо обележена је 23. годишњица битке на Кошарама, која је почела на Велики петак 9. априла 1999, у којој су храбри српски ратници спречили копнену агресију из Албаније. Занимљиво је да је међу браниоцима били и руских добровољаца. Сада Русија изводи специјалну операцију против нацизма у Украјини, чији је план био да уништи православље. Какав ће исвод бити видећемо?

 

            Милан Ливада     

ИЗБОРИ У КОЈИМА НЕМА НЕИЗВЕСНОСТИ

 

437. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 05.04.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

ИЗБОРИ У КОЈИМА НЕМА НЕИЗВЕСНОСТИ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 437. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 28. марта до 03. априла 2022, централни догађаји у Србији су били парламентарни и председнички, и избори на локалу у неколико градова и општина. Основно обележје тих избора, као што смо у нашој 436. хроници и наговстили, је било: - да није било неизвесности ко ће да победи и да је непросвећени народ опет гласао за оног ко је већ на власти. Та дихотомија нормативног и стварног у српској традицији траје од 1945.,  од завршетка Другог светског рата - пуних 77 година. Најдуже су на власти били комунисти, а западни медији су тај облик владавине квалификовали као меку диктатуру. Насилном променом режима комунисти су себе преименовали у социјалисте, па су и у вишепартијском систему наставили да буду, или главни, или у коалици, али стални носиоци власти. Они су, ваљда, њихову идеологију и методологију  трајне владавине дубоко уткали у биће непомирљиво подељеног српског друштва. У званичној државној пропаганди актуелна власт је увек најбоља у свему, како у унутрашњем тако и у спољњем окружењу. Тако је, у предизборним припремама једном приликом, лидер социјалиста славодобитно изјавио да ће владајућа коалиција у изборима победити све српске непријатеље. Победили јесу, али докле ће да баштине ту њихову паролу: "Ко није са нама, тај је против нас"!? А, уз то га још сматрати непријатељем!

            А сад реч две о причи из живота од непроцењивог значаја за нормално функциони-сање државе. Средином недеље коју посматрамо - 30. матра у подне, у Дневнику РТС-а рекоше да је кренула пролећна сетва на два милиона хектара и да ће трајати до 20. априла. То је посао године јер, по оној народној, како сејеш, тако ћеш и жети. ТВ репортери су, у снимљеним прилозима на војвођанским ораницама, приказали да су ратари суочени са обиљем нерешивих проблема. Не могу да продају пшеницу из прошлогодишњег рода и из тога прихода да плате овогодишњу сетву. Држава је, због украјинске кризе, забранила про-дају и извоз, а није од својих ратара откупила пшеницу, него су увозници увезли из ино-странства жито за државне резерве. Док европски пољопривредници од својих влада доби-јају велике субвенције, и тако постају високо конкурентни на тржишту, наши сељаци примају само четири хиљаде динара по хектару, што је за ситне поседе безначајна сума. Паритети цена су драстично нарушени - четири киле пшенице треба дати за килограм веш-тачког ђубрива. Земља  је сува, пошто није било довољно падавина, а ранија влага се спустила у њене дубине. Ноћи и јутра су хладна, што посејаном семену смета за клијање. То су само неке од невоља за које овде у Војводини сељаци немају решења. Зато имамо парадокс да на најплоднијој земљи у Европи живе најсиромашнији људи.

 

            Милан Ливада

НЕПРОСВЕЋЕН НАРОД ГЛАСА ЗА ОНОГ КО ЈЕ НА ВЛАСТИ

 

436. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 29.03.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

НЕПРОСВЕЋЕН НАРОД ГЛАСА ЗА ОНОГ КО ЈЕ НА ВЛАСТИ     

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 436. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            Недеља од 21. до 27. марта 2022. прошла је у знаку предизборне кампање, уз сећање на 78 дана злочиначког НАТО бомбардовања Србије пре 23 године и реаговања на специјалну операцији Русије у Украјини.

            Говорило се да су избори празник демократије. Где, заиста, такав друштвено - политички амбијент постоји тешко је рећи. У Србији га, нажалост, никад није било јер се, народски речено, демократија овде није запатила. Политичке снаге, посебно у раздобљу комунистичке владавине, генерисале су непомирљиве друштвене поделе на партизане и четнике, стварајући тако конфликтно друштво, а величајући култ личности аутократе. Трајало је то деценијама, па је непросвећени српски народ на изборима у једнопартијском систему, увек гласао за оног ко је на власти. Тада, или на почецима демократских промена и вишепартијског система, у предизборним кампањама настало је оно начело: - Гласаћу за тебе кад будеш на власти!? Иако, демократске промене у српском друштву трају три и по деценије, што за политичку праксу и није кратак период, конфликти међу бројним стран-кама и партијама су ескалирали малтене до непријатељстава, сви шефови државе, изузев једног, су били искључиве аутократе, чиме је створен турбулентан политички и друштвени амбијент. Тако је и у актуелној предизборној кампањи, на изборе се иде у више колона, уз лажне позиве на јединство. Шта ће се из тога изродити видећемо.

            Обележен је 24. март - Дан сећања - на херојски отпор НАТО агресији на СР Југославију од 24. марта до 10. јуна 1999. године, без одобрења Савета безбедности УН. Уз бомбардовање Београда, Новог Сада, Ниша и целе земље, надчовечанским отпором српске војске одбијена је копнена агресија из Албаније на Кошарама, о чему се предуго ћутало. Кажу да је то била проба за агресију на Русију, која нам тада није помогла! Разлог је, по неким објашњењима, што је Рус Черномирдин у преговорима био најагресивнији према српском руководству, пошто су Американци њему наменули улогу лидера Русије, кад је освоје. На неки начин то је, у оглашавању поводом актуелне специјалне операције Русије у Украјини, потврдио председник Путин рекавши да је, посматрајући ракетирање Београда и других пунктова Србије, закључио шта се спрема Русији. У овом контексту, чини се, да је вредно споменути Достојевског, којег НАТО алијанса расистички одбацује, а који је запис-ао - да су виши српски слојеви окренути западноевропским престоницама, док је српски православни народ окренут православној Русији. Сличну опаску у чувеној студији "Срби сви и свуда" записао је 1836. године Вук Стефановић Караџић - да се виши српски слојеви стиде свога народа, а понизни су према бечким господарима. Чини се да овакво понашање посматрамо и сада током трајања конфликта између Русије и Украјине.

 

            Милан Ливада