НЕДЕЉНА ХРОНИКА - #500+ !!!: јун 2022

понедељак, 20. јун 2022.

ПОСЛЕ 100 ГОДИНА НОВИ УЛТИМАТУМ НЕМАЦА СРБИМА

445. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 14.06.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

ПОСЛЕ 100 ГОДИНА НОВИ УЛТИМАТУМ НЕМАЦА СРБИМА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 444. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

У недељи од 06. до 12. јуна 2022, Срби су са запрепашћењем гледали преко телеви-зије, са каквом ароганцијом Немци после 100 година постављају нови ултиматум Србији. Немачки канцелар Олаф Шолц, на турнеји по државама Балкана, пре доласка у Београд, био је у Приштини и тамо ултимативно рекао да Србија неће ући у Европску унију без признања Косова. Поновио је исто и у разговорима са државним руководством у српској престоници. Контрирали су му овде примедбом: - Кад Немачка подржава територијални интегритет Украјине, која је у сукобу са Русијом, зашто би Србија престала да брани сопствену целовитост?!

На крају те турнеје, на окупу челника балканских држава у Грчкој, њен премијер Мицотакис је рекао да западни Балкан треба да се прикључи Европској унији 2033. године. Према томе, тај улазак у ЕУ, о којем српско руководство свакодневно говори позитивно, још је народски речено на дугом штапу. Немци додуше кажу да ће олакшати прикључење Србије европској заједници народа, али тај дипломатски вербализам деценијама понавља-ју. Искључиви су у ставу, да две државе које узајамно нису признале једна другу, не могу да буду чланице ЕУ. Значи, страни фактор ама баш ништа не нуди само арогантно захтева да се спроведе оно шта он хоће! То је притисак без преседана.

Немци су незадовољни што Србија није увела санкције Русији, због њене специјал-не операције у Украјини, иако је у Уједињеним нацијама гласала за осуду те агресије. Њихови челници свих категорија, учестало долазе у Србију, да би диктирали шта она мора да уради. Не показују нимало разумевања за њену позицију у снабдевању енергентима, чиме је везана за Русију, а поготово за историјске везе српског и руског народа.

Све ово личи на онај ултиматум из 1914. године. Коловође су тада били бечки Немци, предводници Аустроугарске монархије. Придружила им се ондашња Немачка, па су нападом на Србију изазвале Први светски рат. Срби не би смели да забораве, да је царска Русија ушла у тај рат због Србије. Немци су се осветили Русима тиме што су тамо послали Лењина, који је потписао сепаратни мир на штету Русије, увео комунизам и декретима створио Украјину, против које се Москва данас бори, поред осталог да поврати и своје историјске територије. Србија је у том рату изгубила готово милион и по становника, али је из рата изашла као победница.

Колико се у садашњем конфликту историја понавља тешко је рећи. Ово је, поред осталог и рат против православља, док је поента у агресији униполарног света да сачува своју хегемонију. На другој страни најављују стварање мултиполарног света који би обухватио две трећине човечанства. Било како било ствара се нови светски поредак.

Милан Ливада

ЗАШТО СЕ У СРБИЈИ НИКО НЕ БАВИ ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА?

444. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 07.06.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

ЗАШТО СЕ У СРБИЈИ НИКО НЕ БАВИ ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА?

У недељи од 31. маја до 05. јуна 2022, било је међудржавних полемика које намећу питање: Зашто се у Србији нико не бави злочинима над Србима? Прошле су готово три деценије од окончања грађанског рата и распада бивше заједничке државе Југославије, а више од две деценије од НАТО агресије на СР Југославију, у којима су почињени стра-вични злочини над Србима, а не знамо да је иједан злочинац за то осуђен! Такав однос државе према страдању свога народа најбоље је квалификовао генерал Секулић у књизи ироничног наслова Србија жртве не броји, који је иначе ратовао у Републици Српској Крајини, која је доживела егзодус библијских размера. Зато је већини Срба Крајишника тешко да схвате и прихвате да за њихове велике жртве нико нема поштовања!?

Игнорисању српских жртава сигурно је допринело понашање надлежних званични-ка Србије који су ишли у Загреб, да се извињавају и у Хашки трибунал, да понизно изручу-ју предводнике у отпору агресији на српски народ. На тим местима су изречене драконске казне српским патриотама и борцима за национални и државни суверенитет. У тој ароган-цији српских непријатеља ишло се чак дотле да је Велика Британија у Савету безбедности УН тражила да се Срби прогласе за геноцидан народ. Да није било вета Русије, можда би најстрадалнији српски народ постао геноцидан. У тој сатанизацији Срба од страних непри-јатеља не заостају домаћи аутошовинисти и самопорицатељи свега што је национално и државничко. А Срби Крајишници предводници удружења избеглица из Западне Славоније у Чортановцима су били усталили Дан сећања на велике жртве у агресији хрватских оружаних снага првих дана маја 1995. године. Убрзо су, међутим, прихватили предлоге других и сада имају апстрактну манифестацију Крушедолска звона, као дан сећања на све страдале Србе у 20. веку.

Кад се све ово има у виду, онда не чуди што је на нож у Хрватској дочекано подиза-ње оптужнице против четворице њихових официра, који се терете да су 07. и 08. августа 1995. наредили авионско ракетирање колоне избеглица из Републике Српске Крајине, на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, као и у месту Сводна, код Босанског Новог. Тешке увреде и дисквалификације упућене су српској страни што се, после 27 година од стравичног злочина, усудила да најави оптужницу против пилота, који су побили многе старце, жене и децу. Јер, хрватска страна је навикла да овде ћуте, да се извињавају и нема-ју примедби на безброј сурових драконских казни изречених недужним Србима. Ко зна можда ће ова хајка допринети да овдашње тужилаштво одустане од оптужнице. Јер, Србија жртве не броји!?

Милан Ливада

ОДЛАЗАК ЉУБОМИРА КОКОТОВИЋА

443. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 31.05.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

ОДЛАЗАК ЉУБОМИРА КОКОТОВИЋА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 443. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

У недељи од 23. до 29. маја 2022, у највећем селу добровољаца српске војске у Краљевини Југославији, Банатском Карађорђеву, забележили смо одлазак Љубомира Кокотовића, графичара и писца и представљање прве свеске из Зборника радова Карађорђе -вачко столеће, поводом стогодишњице колонизације. У обележавање вредног јубилеја ово, по много чему посебно, банатско село улази са мноштвом изграђених материјалних, духовних и моралних симбола који успешно творе оно што би се савременом термин-ологијом назвало "културом сећања". Све то је суштински дубоко поштовање за животе, дело и енергију предака, чије су се вредности једним делом улиле у покољења Карађорђев-чана друге половине 20. и првих деценија 21. века и постале свесно или несвесно део њиховог начина мишљења и животне свакодневице. Овакво високо вредновање колектив-них остварења Личана, Херцеговаца и других Крајишника у другом завичају, записао је у предговору књиге Карађорђевачко столеће др Милан Мицић, један од аутора и ментор овог издавачког подухвата.

Један од највреднијих симбола Банатског Карађорђева, које Мицић апострофира, био је са његовим уметничким остварењима Љубомир Кокотовић, графичар и писац европ-ске репутације. Његов живот и уметничко стварање престали су, у суботу 28. маја у 19 часова у 86. години, у породичној кући коју је саградио његов отац, Солунски добровољац који је из Америке дошао у српску војску у избеглиштву у Грчкој. Одлазак Љубише, како смо га колоквијално звали, тешко је погодио како његове најближе, тако и све нас који смо: поштовали његова сликарска и списатељска дела и остварили пријатељство и сарадњу Испратили смо Љубишу на вечни починак на месном грубљу у недељу 29. маја, а пригод-ним некрологом опростио се и аутор ове хронике.

Из богатог животописа, високо вредноване колекције слика и књижевног дела Љубомира Кокотовића спомињемо само неке одреднице. Завршио је Ликовну академију у Београду, као студент генерације. Потом је завршио специјализацију графике у Бриселу. Боравио је, стварао и учествовао на бројним појединачним и колективним изложбама у Југославији, Белгији, Италији, Енглеској, Француској, Америци... Био је учесник на излож-бама са Пикасом, Далијем, Мироом и Шагалом, најпознатијим сликарима света. У документарном серијалу Телевизије Војводине у Новом Саду Писци и завичај, у пет епизода, чији сам аутор био, Кокотовић је, као Европљанин, приказан у групи са Доситејем Обрадовићем, претечом модерне српске културе и првим Србином Европљанином. Затим је упоређиван са Ђуром Јакшићем, сликаром и писцем, што је и Кокотовић. Још је била екранизована у серији прича о брачном пару Илеани Урсу и Милану Ненадићу и Младену Маркову. Сви су они са тог малог простора средњег Баната, а водећи су српски писци и сликари. Кад проширимо слику на цео Банат, онда је тај простор гледајући са регионалног аспекта, српском националном корпусу подарио можда највише врхунских сликара и писаца.

Милан Ливада

ПРИЈАТАН "СОКОЛОВ" ЛЕТ РАВНИЦОМ

442. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 24.05.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

ПРИЈАТАН "СОКОЛОВ" ЛЕТ РАВНИЦОМ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 442. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

У недељи од 16. до 22. маја 2022, сопственом провером сам утврдио како изгледа путовање новом, брзом железничком пругом од Новог Сада до Београда и натраг. Дожив-љај сам у наслову Хронике формулисао као Пријатан "Соколов" лет равницом. "Соко" је брзи воз, који од почетка априла саобраћа између два највећа града у Србији, вози брзи-ном од 200 километара на сат, не стаје на успутним станицама, па раздаљину од око 80 километара прелази за 30 минута. Та значајна новина у српском железничком саобраћају рекламира се на телевизији и другим медијима, па је побудила велику пажњу у јавности. У почетку је најављено да ће у априлу промотивна цена возне карте у једном правцу бити само три стотине динара, а онда је због великог интересовања та повољност продужена до краја маја. Несумњиво је да се десио вредан привредни напредак, али су званичници прете-рали у његовом величању. Нема места лажној еуфорији, јер смо са великим закашњењем, у поређењу са европским државама, тек сада добили парче модерне брзе пруге.

И тако сам, у среду 18. маја, знатижељно кренуо, са колегом Ђорђем нашим Крај-ишником, да видим, после више деценија честог путовања том релацијом, како изгледа вожња новом пругом. Кад смо се у 8 часова и 40 минута степеницама пењали на главни перон рекао сам Ђорђу: - Био је мај 1962, дакле пре равно 60 година, дошла је возом из Зрењанина цела Економска школа, чији сам ученик тада био, на чувени Новосадски пољо-привредни сајам и искрцала се на овој Железничкој станици. Била је то, како се онда гово-рило и штампа писала, прва новоизграђена станица у ондашњој великој Југославији. У сад-ашњој модернизацији остала је потпуно иста само су је, мешавином разних боја мало наш-минкали. На перон, тачно по реду вожње у 8:45 стиже "Соко" из Београда. Ушли смо, Ђорђе и ја, у прва кола у којима су била наша резервисана седишта 141 и 142. Доживели смо прву непријатност, јер на нашим местима седи старији човек и дечак. Показујемо наше карте да су то наша седишта. Одговарају грубо: - Боме ми не мрдамо одавде. Имате слобо-дних седишта па се снађите!? Тачно у 9 часова "Соко" је кренуо, из старта брзо и лако као да је полетео... и наставио да лети. Такав је био осећај. Деловала је нестварно та вожња, која је старом пругом, пре само две-три године, трајала по 2 и по сата. Тачно у 9:30 воз је стао на станици Нови Београд. Са стајањем и вожњом требало му је још 6 минута до крај-ње станице Београд Центар, познатије као Прокоп.

Вратили смо се "Србија возом", који је и раније саобраћао овим правцем, да би боље осетили разлику. Стао је на 9 станица од Београда до Новог Сада, а вожња је трајала тачно једана сат (од 16:15 до 17:15). Тако је, најзад, и у Србији прорадио мали део копнен-ог, железничког "Коридора 10", који пресеца Европу правцем север - југ, тамо негде од Стокхолма у Шведској до Атине у Грчкој. Занимљиво је да се овај копнени, у Новом Саду укршта са воденим "Коридором 7", који пресеца Европу правцем запад - исток, од Север-ног мора, каналом Рајна-Мајна-Дунав и Дунавом, до Констанце на Црном мору.

Милан Ливада

НЕПРЕСТАНА БОРБА И СТРАДАЊЕ

441. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 17.05.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

НЕПРЕСТАНА БОРБА И СТРАДАЊЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 441. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

У минулом двонедељном раздобљу од 02. до 15. маја 2022, главна пажња српске јавности била је окренута обележавању неких историјских датума из непрестане борбе за опстанак и неизмерног страдања српског народа у одбрани идентитета, слободе и право-славља. Свакако је у том контексту најзначајније било сећање на Дан победе над фашиз-мом у Другом светском рату. Тога 09. маја 1945. године поражена нацистичка Немачка потписала је у Берлину капитулацију, пред совјетском победничком Црвеном армијом, којом је командовао маршал Жуков. На првој Паради победе у Москви Жуков је рекао да им то Европа никада неће опростити.

Заиста, 77 година после, на овогодишњој московској Паради победе 09. маја 2022, председник Путин је указао да су Америка и Европа арогантно игнорисале захтев Русије да добије безбедносне гаранције и да се доследно примени Мински споразум. Шта више НАТО је готово јавно наоружавао и припремао Украјину за рат. Зато није било другог избора од покретања специјалне војне операције и тај рат ће бити добијен, закључио је Путин. Иначе, такве војне походе Америка, Енглеска и друге европске земље чиниле су у прошлости по целом свету вековима. Европа је, по некој нашој рачуници, четири пута напала Русију. Први је био Наполеон, затим Аустроугарска и Немачка у Првом, а Хитлер у Другом светском рату, у којем су Руси имали 27 милиона жртава, а Срби 1,7 милиона изгубљених живота. Сада се, под набојем невиђене русофобије, води тотални хибридни рат против Русије. Рече пре који дан шеф руске дипломатије Лавров, да су они настојали да избегну ту ситуацију, али је сада очигледно да ће рат дуго потрајати, да је неизвесно каква ће све ратна средства бити примењена и какав ће крајњи исход бити.

Рефлексије рата у Украјини осећају се у целом свету, дакако и у Србији, посебно због тога што није увела санкције Русији. Нарочито је јак притисак да се призна Косово, које је у НАТО агресији на СР Југославију 1999. године ампутирано од Србије, без чијег признања и укидања Резолуције 1244 оно не може да буде самостално. Овде треба рећи да је НАТО 1995. године напао Републику Српску Крајину и тиме помогао Хрватској да оствари прогон Срба. То стравично страдање српског крајишког народа, у ствари други геноцид после оног од 1941 - 1945, у матици, у јавном дискурсу, настоје да и не помињу. Све у свему руско-украјински ратни конфликт потреса до темеља целу планету. Америка, Европа и њихов НАТО, арогантно и цинично свим ратним средствима, хоће да сачувају монополарни свет. Русија овим ангажманом, уз подршку Кине и Индије, ствара услове за мултиполарни свет, у којем, по њиховом уверењу, не би било неравноправних држава. Наша је трагедија што ниједан рат не може да мимоиђе Србију и страдање српског народа.

Милан Ливада