САЈАМ ЗАВИЧАЈА РАСЕЉЕНИХ И ИЗБЕГЛИХ СРБА ОД КРАЈИНЕ ДО КОСОВА

472. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 14.02.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

 САЈАМ ЗАВИЧАЈА РАСЕЉЕНИХ И ИЗБЕГЛИХ СРБА

ОД КРАЈИНЕ ДО КОСОВА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 472.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У недељи од 06. до 12. фебруара 2023. године, у нашој теми из крајишког угла пра-вимо осврт на традиционалну манифестацију Сајам завичаја, одржану минуле недеље (12.02.) у Новом Саду. Покровитељ ових сусрета је Покрајински фонд за расељена и избег-ла лица. Да је овај облик културе сећања на злехуду судбину Срба из дијаспоре, којима је отет завичај, прихваћен потврђује препуни простор великог мастер центра Новосадског сајма. Свакако је разлог за масовни долазак на овогодишњи сајам и то што, због пандемије корона вируса, овог окупљања није било у претходне две године. Бројни штандови са тра-диционалним рукотворинама српских крајишких домаћина били су уређени готово до пер-фекције, по стандардима Новосадског пољопривредног сајма који има светску репутацију. Посебно је импоновала веселост свих учесника и посетилаца што су се поново окупили и    узајамно упитали како су се прилагодили и снашли у животу у новом завичају.   

            Доминантни учесници у презентацији крајишке културе и традиције била су удружења грађана из три велике поратне колонизације. После Првог светског рата ново-формирана прва Југославија колонизовала је, на просторима Војводине, Косова, Славоније и других регија, више од сто хиљада српских ратних добровољаца. Наделила им је за ратне  заслуге само десет хектара земље, често и у мочварним подручјима. Највећа је била друга колонизација, после Другог светског рата, када је око 230 хиљада, махом Срба Крајиш-ника, досељено претежно у Војводину и смештено у богата господарства подунавских Шваба. И најзад, само условно се тако може назвати, трећа колонизација а у ствари прогон 250 хиљада Крајишника 1995. године, после напада хрватских снага на југозападни део Републике Српске Крајине и потпуне девастације тога простора. Несрећни Крајишници, из колона библијских размера, ни до данашњег дана нису добили никакву сатисфакцију за историјски удес овог дела српске дијаспоре. Штавише, цело време их срамно клевећу српски аутошовинисти, чак и они који су били на командним позицијама војске РСК.   

            И, још реч две о аутошовинизму у нашим редовима, везано за Сајам завичаја. На самом догађају аутор овог текста и сам новинар у пензији, видео је углавном посленике из локалних медија, а тек понеког из великих новинских и тв кућа. Те велике трагична краји-шка голгота готово нимало не интересује, али су зато писали и емитовали оде о Ћири Бла-жевићу, који је рат против Срба најавио на оној фудбалској утакмици на Максимиру изме-ђу Динама и Црвене звезде 1991. године. Парафразирамо да је тада рекао: - Ово је почетак рата за слободну Хрватску од српске доминације... Касније је био зачуђен кад је избио сукоб међу навијачима на утакмици Динамо - Хајдук: - Зашто то раде кад више нема Срба!? Али, то је већ наш српски проблем што је међу нама превише сервилних аутошовиниста према свему што је хрватско!?   

Милан Ливада