КОРЕНИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ И СУВЕРЕНИТЕТА СЕЖУ У ДАЛЕКУ ПРОШЛОСТ

 

                         473. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 21.02.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

КОРЕНИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ И СУВЕРЕНИТЕТА

СЕЖУ У ДАЛЕКУ ПРОШЛОСТ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 473.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У недељи од 13. до 19. фебруара 2023. године бележимо како корени српске држав-ности и суверенитета сежу у далеку прошлост. Повод за ову белешку су били значајни дат-уми и њихово обележавање минуле недеље као Дана државности Србије. Било је то под-сећање на Сретење господње 1804. године у Орашцу када је Карађорђе покренуо Први српски устанак против зулума Турака. Други српски устанак је подигао кнез Милош на Сретење 1815. године. Фактички отада траје континуитет борбе за успостављање и изградњу институција модерне српске државности и суверенитета. Био је то период грађанских револуција у Европи и Србија је тада била међу водећим земљама које су успостављале модерну државност. За поглед на то доба из нашег крајишког угла, за нас Србе Крајишнике, који смо битисали у оквирима Аустроугарске монархије, значајно је да је Српска Крајина као дар од Беча добила висок степен аутономности, као специфичан   облик државности. На основу тога добили су статус граничара у Војној Крајини да чувају границу од продора Турака.

            За време владавине кнеза Милоша најзначајнији догађај се десио 1835. године, када је правник, писац и новинар Димитрије Давидовић подарио Србији најлибералнији устав у ондашњој Европи. Давидовић је рођен у Земуну 1789. године, који је тада припадао Ауст-ријском царству. Иако је у Бечу учио права и медицину, више га је привлачио новинарски позив, како би ширио просветитељске идеје у српском народу. Са Димитријем Фрушићем из Срема покренуо је у Бечу 1813. "Новине сербске". Новинарски и публицистички посао прекинуо је 1821. по ступању у службу код кнеза Милоша. У Србији је касније 1834. и 1835. уређивао новопокренуте званичне новине - "Новине српске". После усвајања Срете- њског устава, чији је аутор био Давидовић, тадашње велике силе: Турска, Француска, Аустрија, Русија и друге напале су и оптужиле Србију, да је она још увек у вазалном односу према Турској и да не може имати тако напредан највиши државни акт. Устав је укинут, а Давидовић је због тога дошао у сукоб са кнезом Милошем. Повукао се из Крагујевца у Смедерево, где је умро 1838. године.

             Узели смо случај Димитрија Давидовића као један од многобројних примера да су учени Срби из Беча, а пореклом из Српске Крајине, долазили у новонасталу модерну и матичну Србију и били родоначелници у стварању модерних државних институција. Сети-мо се само како је најученији Србин оног доба и први Европејац - Доситеј Обрадовић - дошао код Карађорђа који је, фигуративно речено створио модерну Србију, а Доситеј модерну српску културу. У току оба устанка у Војводини су кажу производили топове и друго оружје и уз добровољце слали их у устаничке јединице.

 

            Милан Ливада