Достојно сјећање на жртве "Новосадске рације"

43. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 28.01.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ДОСТОЈНО СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 43. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У нашем хроничарском бележењу крајишко војвођанских битности, у контексту свесрпских (не)прилика, за седмицу од 20. до 26.01.2014, спомињемо достојно сећање на жртве Новосадске рације. На 72. годишњицу од великог злочина, 23.01.2014, на Кеју жртава рације, у Новом Саду, тачно у подне, одржан је помен хиљадама невино страдалих Срба, Јевреја и Цигана. Сећања и молитве су казивали: градоначелник Новог Сада Милош Вучевић,

епископ бачки Иринеј и у име јеврејске заједнице врховни рабин Србије Исак Асијел. Било је то достојно сећање на три дана, од 21. до 23. јануара 1942, када су мађарске окупационе војне и полицијске снаге зверски убијале, на температури од минус 30 Целзијуса, недужне Новосађане. Здрав разум уопште не може да разуме такву патологију да се садистички убијају жене, деца и људи, само зато што су друге нације и вере, и под лед у Дунав бацају!

Такав језив злочин, за време дуготрајне комунистичке владавине, обележен је спомеником „Породица“ на дунавској обали. Савез бораца је издао књигу у којој је стао на око 1300 жртава. Државни медији и дан данас оперишу са том бројком, мада су озбиљни историчари документовали да је брутално побијено више од четири хиљаде житеља овог питомог града у бачкој равници. Свака част Јеврејима и њиховим институцијама што су прецизно пописали све своје жртве. Међутим, Срби то нису учинили ни до дан данас, иако су њихове жртве далеко најбројније?! Ево, још једне потврде да не поштујемо своје мртве, па нам се зато и дешавају свакојаке невоље, пошто не учимо на прошлости! Занимљив је и нов начин сећања ове године приказао Културни центар града. Приредио је у својим просторијама и у центру на Тргу слободе изложбу „Ледена тишина“. Млади тим ове културне установе, са бројним грађанима, на више хиљада белих камених облутака исписао је имена страдалих у рацији.

Није те стравичне `42 страдао само Нови Сад. Мађарски окупатори немилосрдно су убијали све живо широм Шајкашке, како зову југоисточну Бачку. Нарочито су кидисали на солунске добровољце, међу којима су најбројнији били наши Крајишници. Они су, у јединицама српске победничке војске, у Првом светском рату, поразили агресорску аустроугарску солдатеску. Сада су се поражени светили! Тако је под лед у Тису, у Тителу у фебруару 1942, бачен тетак аутора овог текста, солунски добровољац Илија Рончевић.

Његово име је на спомен плочи, на тителској Српској православној цркви, међу бројним страдалим у рацији. Крајишници увек страдају, у ратним временима, ма где били!

Милан Ливада

Идемо ли на суд?!

42. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 21.01.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ИДЕМО ЛИ НА СУД?!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 42. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У нашем хроничарском бележењу крајишко војвођанских битности, у контексту свесрпских (не)прилика, за седмицу од 13. до 19.01.2014, одлучили смо се да нешто кажемо о немиру у осећањима и исчекивању Срба Крајишника: да ли се, најзад, иде на суд?! Ради се о важном питању, које се њихове судбине тиче, а које ће бити на међународно правној оцени. О чему се, дакле, ради?!

„Историјски процес у Међународном суду правде (МСП) у Хагу, у коме су Хрватска и Србија тужиле једна другу за геноцид од 1991. до 1995, почеће 3. марта и трајаће пет недеља“. Тако су високотиражне београдске новине, под насловом “Новости откривају“ 14. јануара 2014. обавестиле јавност. „Новости“ су детаљно описале судску процедуру у којој су прве две недеље припале Хрватској, која је тужила, а друге две седмице Србији за контратужбу.

Хрватска је, још пре две деценије у току страшног грађанског рата и распадања бивше заједничке државе Југославије, тужила Србију да је извршила агресију и починила геноцид њеној државној територији! Србија је узвратила контратужбом, али је убрзо исту повукла?! То је нас Крајишнике тешко погодило, али ко нас шта пита, јер смо на нашу жалост увек били монета за поткусуривање! Пошто ми најбоље знамо, какав су геноцид усташе у Другом светском рату починиле над српским крајишким народом и како смо страдали у грађанском рату, желели смо да Међународни суд правде у Хагу пресуди. Како Хрватска није одустајала од тужбе, Србија је други пут поднела контратужбу, по којима за око месец дана треба да буде суђено. Медији у Србији су увек, а посебно у последње време, државним званичницима постављали провокативно питање: да ли ће Србија повући контратужбу? Читали смо у новинама, па и у овом тексту из „Новости“, да највиши српски званичници кажу да су спремни на то, али да жале што то и супротна страна неће! Шеф правног тима Србије изјавио је, да је сигуран, да Хрватска неће моћи да докаже да је почињен геноцид, а све друго је мање битно. Његов сарадник, наш Крајишник, избеглица, је рекао да црква и бранитељи у Хрватској, не дозвољавају да се њихова тужба повуче! Тако се још увек са сигурношћу не зна: да ли идемо на суд?! Срби Крајишници од европских судских институција, засигуно знамо, немају наклоност, али мисле да у овом спору постоји толико релевантних доказа, да иоле објективан суд, не би смио прећи преко тога. Волели би Крајишници, да највиша европска судска инстанца, какав је Међународни суд правде у Хагу, пресуди, па да видимо на чему смо. Зато неизвесност и неспокој, пред ово суђење, додатно оптерећује осећања, посебно крајишких избеглица, који у највећем броју живе овде у Војводини.

　

Милан Ливада

Изашао 15. број "Гласа Крајине у Војводини"

Крајем децембра 2013. из штампе је изашао нови, јубиларни, 15. број "Гласа Крајине у Војводини", који покрива раздобље новембар-децембар 2013. године.

Од данас га можете у цјелости прочитати овдје на блогу, уколико кликнете на страницу "15. број".

Пријатно читање!
М. Л.

Жежељеви мостови у Војводини

41. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 14.01.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ЖЕЖЕЉЕВИ МОСТОВИ У ВОЈВОДИНИ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 41. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Ово је трећи пут узастопно како премијерно емитовање емисије Завичај пада у дане великих празника. Тако је данас, 14. јануара 2014, Мали Божић или Српска Нова година. У нашем хроничарском бележењу крајишко војвођанских битности, у контексту свесрпских (не)прилика, за овај празник смо изабрали подсећање на дело једног нашег великана. То је знаменити српски конструктор мостова академик Бранко Жежељ,

пореклом наш Крајишник из Далмације.

Неколико дана пред Нову 2014. годину Министарство саобраћаја Владе Србије обавестило је јавност да је завршена реконструкција старе траке Моста код Бешке. Важнији део те вести је био да је и та траса пуштена у саобраћај. Тиме је растерећена нова трака тога истога моста на европском Коридору X.

Министарство, наравно, није спомињало да је Мост код Бешке, на почетку седме деценије 20. века пројектовао Бранко Жежељ, тада професор Грађевинског факултета у Београду. Жежељ се онда прославио као аутор бројних проналазака из области преднапрегнутог бетона. Стицајем околности аутор овог текста се, пре недељу дана, у селу Бешка, по којем је мост добио име, срео са Мирољубом Милосављевићем Мирчетом.

Он је био комерцијалиста у београдској „Мостоградњи“, која је изградила тада највећи мост на свету. Мирче нам је са уживањем, у свом живом сећању, дао аутентичне податке: градња је почела 01.07.1971, а мост је пуштен у саобраћај 1976. године. У незаборавном сећању остао му је долазак Жежеља, пре више од 40 година, за 1. мај 1973. Иако је тај дан у ондашњој држави био велики раднички празник, на сремској брдовитој обали кренуло је клизиште и пројектант моста је директно надгледао санацију. Мирче каже да је Жежељ киптио од беса на институт који је силно погрешио код испитивања стабилности земљишта. На другој страни велики конструктор је био изузетан човек, непосредан и природан у односу са радницима. У једном тренутку је извадио новчаник и рекао: - Мирче, ево паре, купи гајбу пива и почасти људе!

Поред овога постоје још два моста у Војводини која је пројектовао наш земљак Бранко Жежељ. Први је био онај на Тиси код Титела, који стамено и поуздано служи више од пола века. Онај колосални у Новом Саду, кога смо једноставно сви звали „Жежељ“, срушили су НАТО агресори. На истом месту Дунав премошћује привремени, а у градњи је нови – кога ће Новосађани сигурно звати „Жежељ“. Мостови су трајни симболи сећања на великог неимара какав је био Бранко Жежељ. Они су његова дела трајне вредности, са којима ће, у нашим сећањима, трајно живети успомена на Жежеља, кога је српски крајишки народ, као великог ствараоца, подарио српском националном корпусу. Ето зашто мислимо да је и у овом дану вредело да се подсетимо на дела великана, који је био наше горе лист.

Милан Ливада

Божићне радости у сјећањима и стварности Крајишника

40. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 07.01.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

БОЖИЋНЕ РАДОСТИ У СЕЋАЊИМА И СТВАРНОСТИ КРАЈИШНИКА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 40. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За ово Божићно издање емисије Завичај приложили смо нашу 40. Недељну хронику. То је за новинарски ангажман леп јубилеј истрајавања на писању завичајне хронике.

Наметнуло нам се да у ове радосне дане празника Рођења Господа Исуса Христа нешто прозборимо о томе како су Крајишници славили Божић у прошлости, а како то чине данас. Сећање враћамо на средину 20. века. Место дешавања је Кордун, а општина је Слуњ. Аутор овог текста припада поратној генерацији деце, која се свега тадашњег добро сећају, а мало су шта разумела?! Још је тада било прилично густо насељених измешаних српских и хрватских села. У хрватским селима, тамо преко Коране, на католички Божић славље је било екстремно бучно.Звонила су црквена звона и пуцало се из свих оружја. Слушао сам као дете од старијих да су се међусобно уверавали да се пуца и из митраљеза. Кад би дошао наш православни Божић била је тишина. Цркве нисмо имали јер су је усташе у Другом светском рату срушиле. Попове су, заједно са већином народа, брутално побили. У нашем Примишљу је било доста чланова Комунистичке партије и они су говорили да је славље Божића за њих забрањено! Није да се није славило и у њиховим породицама: пекла се печеница, стављала слама у кући, правила чесница, уводио во у кућу..., али је све то деловало некако притајено, као да се ради крадом! Бучније се, дакако, славио Божић у кућама у којима није било комуниста. Међутим, слушао сам коментаре комунистичких првака: како о некима тамо у селу треба повести рачуна, јер су превише гласно певали црквене и националистичке песме?! На тај начин је наша српска православна вера затирана, народ није ишао у цркве, јер их није било, није могао да слуша хришћанске поуке од својих свештеника...Губио се национални и верски идентитет! Колико смо били духовно и национално осакаћени видимо и осећамо и дан данас!

На овај Божић, седам деценија касније, Срба, на горе описаном простору, има само у траговима. Њих се, од званичне Србије, сети само патријарх Иринеј у Посланици Српске православне цркве. Тако се каже: „Срећан и благословен Божић желимо и свој нашој браћи и сестрама у Далмацији, Хрватској, Славонији, Лици, на Кордуну и Банији, који поново доживљавају, као и пре двадесет година, прогоне и страдања због свог имена, писма и језика. Читав слободољубиви и правдољубиви свет стоји нем и запањен пред чињеницом да се брутално прогони једно писмо, у овом случају ћирилица, писмо свете браће Ћирила и Методија. Посебно смо забринути пред чињеницом да се питање ћирилице користи као параван за наставак прогона српског народа у Хрватској, за застрашивање Срба и одвраћање истих од повратка на њихова огњишта...“ А за све прогнане патријарх Иринеј каже:“Са посебном очинском и пастирском љубављу данас се молитвено сећамо наше браће и сестара прогнаних са Косова и Метохије, из Далмације и читаве Крајине, из Босне и Херцеговине, који, ево, годинама Божић дочекују обесправљени...“ Нека је Бог на помоћи Крајишницима – можемо додати на крају.

Милан Ливада

Осјећања Крајишника у новогодишњој ноћи 2013/14.

39. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 31.12.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ОСЕЋАЊА КРАЈИШНИКА У НОВОГОДИШЊОЈ НОЋИ 2013/14.

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 39. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За ову ноћ 31. децембра 2013, када је предвиђено емитовање ове емисије, чаршијски је ред да нашим Крајишницима пожелимо Срећну Нову 2014. годину. Одмах се, код исписивања ове честитке, наметнула упитаност: каква могу да буду осећања Крајишника у овој новогодишњој ноћи?! При том првенствено мислимо на широке масе српског крајишког народа, којима и ми припадамо, а које видају болне избегличке ране овде у матици. Мислимо да само у Војводини, са последњим избегличким таласом, данас живи око пола милиона Војвођана, који су крајишког порекла, са простора од Книна до Вуковара. Они су дакле Крајишници Војвођани, што је наша регионална одредница у контексту свесрпског националног корпуса. У актуелном колоплету сећања и стварности бележимо оно што мислимо да је битно за наше крајишко граничарско памћење. Онеспокојава нас то што и даље траје лоша друштвена ситуација за наш обичан свет. Штавише за Крајишнике је све тежа, јер живе у крајњој беди и немаштини.

Та крајишка мука траје четврт века. У том раздобљу су претурили преко главе стравичан грађански рат од `91 - `95. Страдало је у њему више од 10 хиљада: што бораца што обичног народа, а многима се још за гробове незна! На крају се десило историјско понижење: Република Српска Крајина је од хрватских војних и полицијских снага претворена у спаљену земљу, а у Србију је у егзодусу библијских размера, уз појединачна и групна пресељења, дошло безмало милион Срба Крајишника. Иако су прошле скоро две деценије од тог злочина страдали Крајишници нису добили никакву сатисфакцију.

Подсетићемо наше Крајишнике на неке историјске чињенице које сведоче да такву судбину ничим нису заслужили. У години коју испраћамо навршило се безмало пуних пет векова како је настала наша Војна Крајина. Живели смо, дакле, вековима по европским стандардима. Српски крајишки народ је изнедрио и српском националном корпусу подарио бројне великане, као ниједан други регион. Споменућемо за ову прилику оне знамените. То су, по неком редоследу појављивања на друштвеној сцени: Сава Мркаљ, Никола Тесла, Милутин Миланковић, Патријарх српски Павле, Патријарх Рајачић, Јосиф Панчић, Дејан Медаковић, Светозар Милетић, Владимир Матијевић, Виктор Новак, Бранко Радичевић, Милојко Мајк Вуцелић, Бранко Жежељ, Јован Рашковић, Милорад Павић, Бранко Ћопић, Милка Трнина, Јованка Будисављевић Броз, Гајо Петровић , Петар Краљ... У ратовима за стварање бивше заједничке државе Југославије учествовало је више од сто хиљада српских ратних добровољаца са крајишког простора. Десетине хиљада Крајишника више од пола века поседује европску лиценцу најбољих радника. Њихове дознаке из иностранства олакшавају деценијску тешку ситуацију. Зар то нису племените људске вредности Срба Крајишника! Историјска судбина је то поништила! Зашто?!

Ето каква могу да буду крајишка размишљања за новогодишњу ноћ 2013/14. године

 

Милан Ливада

Нови притисци на крајјишке избјеглице

38. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 24.12.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НОВИ ПРИТИСЦИ НА КРАЈИШКЕ ИЗБЕГЛИЦЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 38. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У минулој недељи, од 16. до 22.12.2013, у вртлогу свесрпских сећања и ствар-ности, забележили смо нове притиске на крајишке избеглице. Уз антисрпску кампању против ћирилице широм хрватског државног простора, која је ескалирала на крају године коју испраћамо, придодат је притисак о одјави боравишта. Све је срачунато да се у потпуности потру трагови српског битисања на вековном крајишком простору.

Потпуна пометња владала је током децембра међу прогнаним Крајишницима! Никоме није било јасно како да се односе према обавези да одјаве боравиште у Хрватској. Створиле су се велике гужве у хрватским дипломатским институцијама у Србији. У амбасади и конзулату су многи преварени и трајно су брисани са места рођења на вековном крајишком огњишту. То је и био циљ хрватских власти - да што више Срба избришу из двојног држављанства. Многи самопроглашени лидери Срба, тамо и овде, као и њихова удружења, која тобоже штите избегличка права, нису довољно учинили да Крајишници буду истинито обавештени о томе шта им ваља чинити! Са великим закашњењем сазнали су да могу да за још пет година продуже вредност хрватског боравишта. А за оне оштећене ником ништа!

Прочитали смо у „Новостима“, од 21. децембра, да је дан раније група од 73 посланика у Европском парламенту упутила хрватској јавности отворено писмо, у којем упозоравају на дискриминацију српске мањине и траже да се одустане од референдума о ћирилици. Тај захтев је за европске парламентарце апсурдан и, како су нагласили, „изнад свега опасан за Хрватску и ЕУ“. У европској пракси праг од 33 посто за употребу двојезичности је висок. Наводи се пример Финске где је двојезичност омогућена када шведска мањина достигне осам одсто становништва у општини.

Коначно су званичници европских институција реаговали да су људска права Срба у Хрватској угрожена! Досад то нисмо запазили: или о томе нема публицитета у српским медијима или, заиста нису марили за оклеветану нацију? А увек су људска права била и остала полазиште за интервенцију Европске уније у некој од појединих држава. Сумњамо да ће Срби у Хрватској имати неке користи од овог захтева, али је значајно да се колико таолико реаговало са високог места у ЕУ. Пратићемо да видимо да ли се то мења однос Европе према обесправљеним Србима Крајишницима?

Милан Ливада

Срећна Нова 2014. година!

Свим читаоцима блога, као и "Гласа Крајине..."

СРЕЋНА НОВА 2014. година!!!