40. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 07.01.2014.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
БОЖИЋНЕ РАДОСТИ У СЕЋАЊИМА И СТВАРНОСТИ КРАЈИШНИКА
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 40. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
За ово Божићно издање емисије Завичај приложили смо нашу 40. Недељну хронику. То је за новинарски ангажман леп јубилеј истрајавања на писању завичајне хронике.
Наметнуло нам се да у ове радосне дане празника Рођења Господа Исуса Христа нешто прозборимо о томе како су Крајишници славили Божић у прошлости, а како то чине данас. Сећање враћамо на средину 20. века. Место дешавања је Кордун, а општина је Слуњ. Аутор овог текста припада поратној генерацији деце, која се свега тадашњег добро сећају, а мало су шта разумела?! Још је тада било прилично густо насељених измешаних српских и хрватских села. У хрватским селима, тамо преко Коране, на католички Божић славље је било екстремно бучно.Звонила су црквена звона и пуцало се из свих оружја. Слушао сам као дете од старијих да су се међусобно уверавали да се пуца и из митраљеза. Кад би дошао наш православни Божић била је тишина. Цркве нисмо имали јер су је усташе у Другом светском рату срушиле. Попове су, заједно са већином народа, брутално побили. У нашем Примишљу је било доста чланова Комунистичке партије и они су говорили да је славље Божића за њих забрањено! Није да се није славило и у њиховим породицама: пекла се печеница, стављала слама у кући, правила чесница, уводио во у кућу..., али је све то деловало некако притајено, као да се ради крадом! Бучније се, дакако, славио Божић у кућама у којима није било комуниста. Међутим, слушао сам коментаре комунистичких првака: како о некима тамо у селу треба повести рачуна, јер су превише гласно певали црквене и националистичке песме?! На тај начин је наша српска православна вера затирана, народ није ишао у цркве, јер их није било, није могао да слуша хришћанске поуке од својих свештеника...Губио се национални и верски идентитет! Колико смо били духовно и национално осакаћени видимо и осећамо и дан данас!
На овај Божић, седам деценија касније, Срба, на горе описаном простору, има само у траговима. Њих се, од званичне Србије, сети само патријарх Иринеј у Посланици Српске православне цркве. Тако се каже: „Срећан и благословен Божић желимо и свој нашој браћи и сестрама у Далмацији, Хрватској, Славонији, Лици, на Кордуну и Банији, који поново доживљавају, као и пре двадесет година, прогоне и страдања због свог имена, писма и језика. Читав слободољубиви и правдољубиви свет стоји нем и запањен пред чињеницом да се брутално прогони једно писмо, у овом случају ћирилица, писмо свете браће Ћирила и Методија. Посебно смо забринути пред чињеницом да се питање ћирилице користи као параван за наставак прогона српског народа у Хрватској, за застрашивање Срба и одвраћање истих од повратка на њихова огњишта...“ А за све прогнане патријарх Иринеј каже:“Са посебном очинском и пастирском љубављу данас се молитвено сећамо наше браће и сестара прогнаних са Косова и Метохије, из Далмације и читаве Крајине, из Босне и Херцеговине, који, ево, годинама Божић дочекују обесправљени...“ Нека је Бог на помоћи Крајишницима – можемо додати на крају.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар