Нови притисци на крајјишке избјеглице

38. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 24.12.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НОВИ ПРИТИСЦИ НА КРАЈИШКЕ ИЗБЕГЛИЦЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 38. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У минулој недељи, од 16. до 22.12.2013, у вртлогу свесрпских сећања и ствар-ности, забележили смо нове притиске на крајишке избеглице. Уз антисрпску кампању против ћирилице широм хрватског државног простора, која је ескалирала на крају године коју испраћамо, придодат је притисак о одјави боравишта. Све је срачунато да се у потпуности потру трагови српског битисања на вековном крајишком простору.

Потпуна пометња владала је током децембра међу прогнаним Крајишницима! Никоме није било јасно како да се односе према обавези да одјаве боравиште у Хрватској. Створиле су се велике гужве у хрватским дипломатским институцијама у Србији. У амбасади и конзулату су многи преварени и трајно су брисани са места рођења на вековном крајишком огњишту. То је и био циљ хрватских власти - да што више Срба избришу из двојног држављанства. Многи самопроглашени лидери Срба, тамо и овде, као и њихова удружења, која тобоже штите избегличка права, нису довољно учинили да Крајишници буду истинито обавештени о томе шта им ваља чинити! Са великим закашњењем сазнали су да могу да за још пет година продуже вредност хрватског боравишта. А за оне оштећене ником ништа!

Прочитали смо у „Новостима“, од 21. децембра, да је дан раније група од 73 посланика у Европском парламенту упутила хрватској јавности отворено писмо, у којем упозоравају на дискриминацију српске мањине и траже да се одустане од референдума о ћирилици. Тај захтев је за европске парламентарце апсурдан и, како су нагласили, „изнад свега опасан за Хрватску и ЕУ“. У европској пракси праг од 33 посто за употребу двојезичности је висок. Наводи се пример Финске где је двојезичност омогућена када шведска мањина достигне осам одсто становништва у општини.

Коначно су званичници европских институција реаговали да су људска права Срба у Хрватској угрожена! Досад то нисмо запазили: или о томе нема публицитета у српским медијима или, заиста нису марили за оклеветану нацију? А увек су људска права била и остала полазиште за интервенцију Европске уније у некој од појединих држава. Сумњамо да ће Срби у Хрватској имати неке користи од овог захтева, али је значајно да се колико таолико реаговало са високог места у ЕУ. Пратићемо да видимо да ли се то мења однос Европе према обесправљеним Србима Крајишницима?

Милан Ливада