РАВНОДУШНОСТ СРПСКИХ ВЛАСТИ ПРЕМА СТРАДАЊУ СОПСТВЕНОГ НАРОДА

214. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  23.05.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

РАВНОДУШНОСТ СРПСКИХ ВЛАСТИ

 ПРЕМА СТРАДАЊУ СОПСТВЕНОГ НАРОДА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 214. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 15. до 21.05.2017. године забележили смо плакатирање злочина у Срему после 75 година. То је први горак утисак познаваоцима ове тематике о равнодушно-сти српских власти према страдању сопственог народа. Ради се о изложби плаката окупационих немачких и НДХ-азијских власти у Срему, током Другог светског рата, о егзекуцијама над недужним народом. Изложба је постављена у просторијама Друштва новинара Војводине у Новом Саду. Њен аутор је др Драго Његован, в. д. директора Музеја Војводине. Он приљежно обрађује документаристичку тематику на војвођанском простору о злочинима окупатора. За овај случај је прикупио 260 плаката из бројних музеја, а написао је и књигу о томе. После ће изложба бити пренета у народне музеје у Сремској Митровици и Руми.
Др Његован заслужује све комплименте за ауторство више књига које, на основу  проучавања богате архивске грађе, сведоче о догађајима на војвођанском простору у Другом светском рату. То је његов лични напор, уз минималну подршку надлежних градских и покрајинских институција. На отварању изложби оваквог садржаја Драго прича како његов деда у Босанској крајини није бежао од усташа, говорећи бројним укућанима да нема разлога за то, јер ништа нису скривили. Сви су тешко страдали. И Срем је био у саставу НДХ-азије, па су Сремци тешко страдали, као и Крајишници. Изложени плакати подсећају да су немачки окупатори и усташе, пре седам и по деценија, на плакатима детаљно исписивали имена погубљених Сремаца, доминантно Срба, са намером да заплаше становништво да не пружа отпор. Нису, међутим, објављивали кад су вршили масовни геноцид над децом, женама и старцима. Нису, наравно, плакатирали ни брутално погубљење великог српског сликара Саве Шумановића.
Мучно је сазнање да се власти Србије никада нису са пијететом односиле према жртвама рата. Обележава се сто година од Великог рата, а његове жртве нису пописане. Из примера који разматрамо видимо да то није учињено ни за Други светски рат. Нису пописани сви страдали ни у НАТО-агресији на Србију. То је та несхватљива равнодушност српских власти према страдању сопственог народа. Докле тако?!

Милан Ливада