КОРОНА ЈЕ ИПАК ГЛАВНА КРИЗА

 

421. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 26.10.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

 КОРОНА ЈЕ ИПАК ГЛАВНА КРИЗА 

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 421. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 18. до 24. октобра 2021. године у јавном дискурсу у српском друштву потпуно је превладало бављење кризом ковида 19. Мада нам се у запажањима у претходне две хронике учинило да ће енергетска и криза цена бити бар упоредо третиране у полити-чком и друштвеном ангажману надлежних српских институција и функционера, примат је у недељи коју посматрамо у потпуности преузела корона, којом се бавимо интензивно без-мало две године. У суботу 23. октобра почела је примена ковид пропусница у угоститељ-ским  објектима после 22 часа. Државни секретар за здравство је изјавио да је то проба, а ако буде неуспешна, после десетак дана биће пооштравање мера.

            Кризни штаб и његови следбеници овако строге мере тумаче као нужност, због високог броја новозаражених са тешком клиничком сликом, што се свакодневно спинује преко тв екрана. Тако је у суботу 23. октобра, када је почела примена ковид пропусница, међу 21.380 тестираних откривено 6.750 новозаражених. Умрло је 60, а хоспитализовано је било 6.730 пацијената. Сутрадан, у недељу 24. октобра, бројке су биле нешто ниже што је уобичајено јер су тада тестирања најнижа. Новооболелих је било 5.730 међу око 17.000 тестираних. Умро је 61 пацијент. За такво стање се "оптужују" невакцинисани. Понављају се свакодневно позиви на вакцинисање...

            У том константном позивању на имунизацију забележили смо прво вакцинисање нашом вакцином Спутник В, произведеном у Институту "Торлак". Прву вакцину је прими-ла позната и у јавности популарна лекарка проф. др Даница Грујичић, која је упутила позив: "Народе вакцинишите се овом вакцином". За чуђење је да ову нашу вакцину не пре-поручују из Кризног штаба и са других компетентних места, а редовно спомињу друге, туђе и увезене вакцине.

            Страх и драматизацију од пандемије ковида 19 повећавају поруке из Светске здрав-ствене организације (ЗСО). Са тог пункта су стигла упозорења: да нема смиривања панде-мије док свакодневно имамо по 50 милиона оболелих; да по свакодневном броју оболелих сада предњаче Русија и Немачка; да ће убрзо у Источној Европи бити 20 милиона новозаражених ковид болесника; да ће, што је најчудније звучало, "ова пандемија престати кад ми то будемо хтели!?"

            Све у свему доминантна свакодневна прича на простору Србије, коју ћемо свакодневно по цео дан слушати са малих екрана, биће ситуација са пандемијом ковида 19. Не назире се светло на крају тунела како ћемо изаћи на крај са овом пошасти!

 

            Милан Ливада           

           

           

 

НЕСПОКОЈ ЗБОГ СВЕОПШТЕ КРИЗЕ

 

420. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 19.10.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

НЕСПОКОЈ ЗБОГ СВЕОПШТЕ КРИЗЕ 

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 420. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 11. до 17. октобра 2021. године у садржају наше хронике настављамо да бележимо фрагменте из свеопште кризе која је захватила цео свет, па разуме се и српско друштво. Дубоки неспокој и неизвесност су захватили доминантне друштвене  слојеве оптерећене бедом и сиромаштвом. У том контексту неприлика у свакодневном животу опет је најтеже нашим крајишким избеглицама. Баш минуле недеље, коју посматрамо, уместо  михољског лета и пријатних октобарских дана имали смо праву зиму. У Војводини су јутарње температуре биле испод и тек који степен изнад нуле, дакле, право зимско време, а грејања, оног тзв. даљинског, тек је понегде било. Климатске промене, које после кратког и жарког лета, наговештавају дугу и хладну зиму, донеле су готово свим слојевима друштва бригу и упитаност: - како прегурати све те надаће кад су храна и струја и те како поскупеле? Пораст цена је очигледан у светским размерама. У Немачкој, која је европски узор у достигнућима у друштвеном стандарду, забележен је највећи пораст цена у последње три деценије. Како се тек такав удар цена одражава у сиромашним друштвима какво је српско.

            Минуле недеље обележен је Међународни дан борбе против сиромаштва и глади. Једно од страшних упозорења гласило је: - Драматично је порасатао број гладних у свету због пандемије ковида 19. Са званичних места српске власти саопштено је да је ризик од сиромашатва у Србији самањен. Та порука је у складу са прокламованом стратегијом сиро-маштва и започета је пре три деценије, када је приликом безумне пљачке и распродаје наслеђене средње развијене српске привреде по европским стандардима, говорено како имамо стручну и јефтину радну снагу. Цинично је уз то додато да се у Србији солидно може живети са 150 евра месечних примања. Ти исти владини званичници нису се потру-дили да укину плаћање ПДВ држави за донације које привредници дају онима који су у стању социјалне потребе. Тако рецимо у Сремској Каменици постоји чувено Дечје село. Кад нека прехрамбена организација дарује храну малишанима без родитељског старања онда држави мора да плати ПДВ. Да није тога помоћ би била већа и чешћа.

            Тако три јахача апокалипсе: ковид 19, енергетска и криза цена, уз бројне друге невоље, којима је бременита српска свакодневица, чине свеопшту кризу која доноси неспокој и бригу огромној већини становништва како ће преживети предстојећу зиму.

 

            Милан Ливада

 

 

КОМЕ СУ СТАРИ ЉУДИ ТЕРЕТ?!

 

418. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 05.10.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

КОМЕ СУ СТАРИ ЉУДИ ТЕРЕТ?!     

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 418. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 27. септембра до 03. октобра 2021. године наметнула се тема о старим људима. Наиме, у петак 01. октобра обележен је Међународни дан старих људи. Преко телевизијских емисија огласило се мноштво државних институција, удружења и поједина-ца надлежних за збрињавање старих. Разуме се, да су сви они настојали да казују тв ауди-торијуму  декларативна опредељења наше државе да стари људи не буду заборављени и одбачени од друштва. Тако су новинари и срочили ону фразу да јесен живота буде сунчана за старе. Наравно да је српска стварност увек била, а нарочито је у ово наше време далеко од те идиличне жеље.

            Безмало две године у Србији траје драматична борба са ковидом 19, чије су највидљивије последице велико умирање старих људи. Они опет брзо умиру због разних болести које су их спопале, пре свих од рака, јер нису имали могућности да се лече. Поред тога дуго их сатире низак животни стандард и сиромаштво. Није то, наравно, само српски проблем, већ је планетарни. Једна анкета Уједињених нација у најразвијенијим државама света показала је: - Чега се највише боје њихови грађани? Одговорили су на то питање: - да највише страхују да се не разболе, јер немају новца да се лече! Посебно велику смртност, почев од деце, изазива сиромаштво. Од лидера великих земаља света то је уочио и јавно признао један од челника Индије, када је поводом националног празника изјавио да њени предводници могу говорити о било каквом успеху тек кад смање сиромаштво. Према Спутњику Путин је недавно открио: - Ко је највећи непријатељ Русије? То је сиромаштво - поентирао је руски председник и додао - Тек кад остваримо бар почетни облик благостања обичних људи, моћи ћемо да кажемо да смо успели у најважнијем подухвату. За разлику од оваквих размишљања, најбогатији људи западног света, по многим уверљивим тврдњама, смислили су пандемију ковида 19, која већ две године тресе цео свет, како би поморили већину човечанства да "преосталој златној милијарди" припадну сва богатства. Једна моћна жена из те братије је рекла: да је превише старих људи; да је то велики терет за друштво и да треба нешто предузети! Да ли је пандемија то што су предузели?!

            Предводници Србије дуже од три деценије имају преча посла од бриге о старим људима и искорењивању сиромаштва. Кад су немилице, буд зашто, распродавали домаћим тајкунима и странцима солидну индустрију, коју су створиле комунистичке генерације, нихилистички су говорили да имају стручну и јефтину радну снагу. Тиме су своје грађане, радно активне, гурнули у ропство и сиромаштво, а пензионерима четири године одузимали део од ионако скромних пензија. Како онда у таквом амбијенту српског друштва обезбеди-ти пристојан живот старим људима и солидан животни стандард радно активном становништву?!

 

            Милан Ливада

ВОЖД СТРАТИМИРОВИЋ СЕ ВРАТИО КУЋИ

 

417. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 28.09.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

ВОЖД СТРАТИМИРОВИЋ СЕ ВРАТИО КУЋИ      

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 417. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 20. до 26. септембра 2021, из сфере културе сећања издвајамо догађај којим смо насловили ову хронику: Вожд Стратимировић се вратио кући. Ради се о асоци-јацији на вожда Карађорђа, а односи се на младог генерала Ђорђа Стратимировића, који је командовао са бачким шајкашима и другим војним групацијама у одбрани Српске Војводине, у мађарско српском грађанском рату 1848/49. године. Било је то време грађан-ских националних револуција у Европи, али је Аустро-Угарска монархија Србима порица-ла право на национално ослобођење и аутономију. Срби су били одлучни у борби за оства-рење националних права и на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године, прогласили су успостављање Српске Војводине. Предводници те велике националне и државно-правне победе била су два Крајишника: патријарх Рајачић и војвода Шупљикац, а трећи великан је био Бачванин вожд Стратимировић.

            Иако је имао само 27 година Стратимировић је у одбрани Српске Војводине испо-љио велике војничке способности. Прво је поразио војну формацију послату да нападне Сремске Карловце. Друга велика победа је била у Сент Томашу, где је Стратимировићу у помоћ дошао војвода Книћанин са добровољцима из Србије и тај град је после прозван   Србобраном. Трећа одлучујућа победа, која је обезбедила опстанак Српске Војводине, била је  на потесу Мошорин-Вилово, испод Тителског брега. За ове војничке подвиге Стратимировића су одликовали српски краљ Александар Карађорђевић и црногорски вла-дар и песник Његош. Стратимировић је 1876. године учествовао у српско-турском рату, где је осумњичен за сарадњу са Аустријом. Разочаран тиме повукао се у Беч, где је умро 1908. године. У мемоарима је изразио жељу да се његови земни остаци пренесу у Сремске Карловце. Након есхумације у Бечу, земни остаци вожда Ђорђа Стратимировића, уз нај-више црквене, војне и државне почасти похрањени су 27. септембра 2021. у Манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Сремским Карловцима. Иако се на овај повратак Страти-мировића својој кући чекало 113 година, ипак је то поступак вредан сваког поштовања.

            Пошто смо већину простора дали вредном чину из културе сећања само ћемо спо-менути два главна догађаја у недељи коју посматрамо, а тичу се свих нас. У среду 22. сеп-тембра био је последњи дан најтоплијег лета, а увече у 21 час и 21 минут почела је јесен. Био је то други дан 76. заседања Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку посвећене климатским променама. Учествовала је и председника Владе Србије. Преко медија су приказане неке од акција које се у Србији предузимају у заштити природе.

            Не можемо да прескочимо неизбежну корону са којом су надлежни највише зао-купљени. Рече неко од њих да борба са ковидом 19 траје годину и по дана. РТС 1 у вечер-њем Дневнику у минулу недељу је саопштио: да је међу 15.629 тестираних било 5.800 ново-оболелих и да су умрла 43 пацијента. Зачудо, корона није била прва вест.

 

            Милан Ливада

СЕЋАЊЕ НА ВРЕМЕ КАДА СУ СВИ СРБИ БИЛИ У ЈЕДНОЈ ДРЖАВИ

 

416. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 21.09.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

СЕЋАЊЕ НА ВРЕМЕ КАДА СУ СВИ СРБИ БИЛИ У ЈЕДНОЈ ДРЖАВИ   

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 416. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 13. до 19. септембра 2021, по значају се издваја сећање на време када су сви Срби са Балкана и дела средње Европе, једини пут у историји, живели у једној држави - Југославији која је, уз прекид током Другог светског рата, потрајала седам деценија.  Први пут су сви Срби обележили 15. септембар као Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Тај свесрпски државни празник је установљен прошле годи-не, у знак сећања на 15. септембар 1918. ратне године, када је Српска војска извршила пробој Солунског фронта. Тим херојским подвигом означен је почетак краја Првог свет-ског рата и пропасти три царства: аустро-угарског, немачког и отоманског. На развалинама та три царства настале су нове државе, међу којима је била и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, потоња Југославија. Срби су се тада дефинитивно ослободили германског и отоманског ропства и почели да живе у једној, по величини петој-шестој европској држави. Те државе нема више од три деценије и леп је гест у култури сећања што су се  заборавни Срби вратили својим коренима и Солунском фронту. То прво обележавање при-мљено је у свеколикој српској јавности као велики гест захвалности потомства на несеби-чном патриотском жртвовању предака за ослобођење нације из вековног ропства и оства-рење сна да сви Срби живе у истој држави.

            Из сфере културе сећања на српску прошлост бележимо и један хвале вредан култ-урни подухват прогнаних Срба Крајишника. Удружење Далматинаца из Суботице, са пред-водником Милорадом Кураицом, уз подршку бројних донатора и надлежних културних институција и државних органа Хрватске, успешно је обновило Братску кућу у селу Плавно, у северној Далмацији. Са сталном поставком уметничких слика и других вредних предмета, овај споменик културе сведочиће о просветитељској мисији првог српског Европејца и књижевника Доситеја Обрадовића, који је у Плавно дошао 1761. године. Ту је учио децу и написао неке од својих највреднијих књига.

            Од актуелних тема које редовно бележимо је неизбежна корона вирус и лекарске претње да се ближимо лањском рекорду од осам хиљада заражених. У недељу вече, 19. септембра у Дневнику РТС1 саопштено је да је међу 16.640 тестираних било 5.225 ново-заражених; да је умрло 37, а на болничком лечењу се налази око 4.400 пацијената.

            Минула недеља није била наклоњена ни српским спортистима, од којих су многи на светском и европском врху. Тако мушка одбојкашка репрезентација Србије на Првенству Европе у Пољској није успела да одбрани шампионску титулу, него је била тек четврта. И овај пут млади су спасли част српског спорта. Јуниорска репрезентација у ватерполу на турниру на Малти освојила је титулу првака Европе.

 

            Милан Ливада

ДВА ДАТУМА ИЗ КУЛТУРЕ СЕЋАЊА ВЕЗАНА И ЗА СРПСКУ КРАЈИНУ

 

415. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 14.09.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

ДВА ДАТУМА ИЗ КУЛТУРЕ СЕЋАЊА ВЕЗАНА И ЗА СРПСКУ КРАЈИНУ    

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 415. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 06. до 12. септембра 2021, издваја се обележавање два датума из културе сећања везана увелико и за Српску Крајину. Истини за вољу давно је требало почети са тим меморијалима, али по оној узреци - боље икад него никад.

            У петак, 10. септембра било је 80 година од формирања злогласног усташког логора Јасеновац. У њему су међу страдалницима најбројнији били Срби Крајишници. После 80 година од геноцида над логорашима српски званичници су најавили градњу репрезент-ативног Меморијалног центра у Градини. То је простор на десној обали Саве, који је био у саставу Јасеновачких логора смрти. Данас то подручје припада Републици Српској и на том месту постоји пристојно спомен обележје. Једино је Српска православна црква у црквеном календару 13. септембар обележила као Свети мученици Јасеновачки. Јуче је био 13. септембар (у односу на дан кад иде наша емисија) и тим поводом је српски патријарх Порфирије служио литургију у манастиру у Јасеновцу, а потом помен крај Каменог цвета.

            Други велики датум из културе сећања је 15. септембар Дан пробоја Солунског фронта. Тој славној ратној епопеји и победи немерљив допринос су дали српски ратни добровољци из редова крајишког народа. Поводом 103. годишњице од пробоја Солунског фронта тај датум ће се од сутра, 15. септембра 2021. обележавати као Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

            Од актуелних збивања, које бележимо из недеље у недељу, већ две године пратимо драматизацију са короном. Рече неко од лекара да је 80 одсто капацитета из области здравства у ковид систему. На крају недеље коју посматрамо у вечерњем Дневнику РТС1 је истакнуто да је тестирано више од 16 хиљада пацијената. Међу њима је било више од пет хиљада инфицираних короном, а умрло је 28 болесника. Ситуација се све више заоштрава.

            Из тематике о климатским променама, у сфери екологије у којој је Србија нај-загађенија европска држава, као да се нешто покренуло. Премијерка и ресорна министарка посетиле су радове на санацији две депоније у Војводини, па ће ваљда и ту бити боље.

            Мада су нам спортисти и минуле недеље донели доста радости, већина је жалосна што Новак Ђоковић у финалу Ју Ес Опена, у недељу вече 12. септембра, није успео да победи Руса Данила Медведева и надмаши све рекорде у тенису. Популарни Ноле признаје да је у том сусрету противник био бољи играч - дакле, смена генерација је на делу. На Првенству Европе у одбојци (истовремено играна утакмица кад је трајао и Ђоковићев меч) мушка селекција Србије у осмини финала, у пет сетова је победила Турску и пласирала се у четвртфинале, где игра против Холандије. Наши момци бране титулу европских првака. Колаж тема из више области живота завршавамо информацијом да је Србија у баскету 3x3 поново првак Европе.

 

            Милан Ливада

           

УСПЕСИ СРПСКИХ СПОРТИСТА ПОТИСНУЛИ ПРИТИСАК КОРОНЕ

 

414. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 07.09.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

УСПЕСИ СРПСКИХ СПОРТИСТА ПОТИСНУЛИ ПРИТИСАК КОРОНЕ  

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 414. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 30. августа до 05. септембра 2021, бројни сјајни успеси српских спорт-иста на међународној сцени, међу којима су и бројни такмичари пореклом из Српске Крајине, потиснули су суморне свакодневно спиноване приче о застрашујућој корони. Крећемо од младих на којима свет остаје, а то је јуниорска ватерполо репрезентација Србије, која је на светском првенству за ту категорију освојила златну медаљу и постала првак света. Тиме су потврдили да су достојни наследници српских сениора олимпијских шампиона. Успешни су били и српски спортисти који су се са 16. Параолимпијских игара из Токија вратили са шест медаља. После олимпијске бронзе сјајне српске одбојкашице нису успеле да и трећи пут заредом, пред својом публиком у Београду, на првенству Евро-пе по трећи пут узастопно постану шампионке старог контитента, али с обзиром на приказ -ану игру, њихово друго место и сребрна медаља сија златним сјајом. И фудбалска репрез -ентација Србије, у јесењем колу квалификација за светско првенство у Катару, као дома-ћин у Београду победила је Луксембург са 4:1. Баш данас, кад иде ова емисија, играли су српски фудбалски репрезентативци у Северној Ирској. Новак Ђоковић  на Отвореном првенству Америке у тенису забележио је досад три победе и сви ми овде у Србији очекујемо да буде победник овог последњег великог турнира у години и увећа своју ризницу највећих трофеја.

            Толико међународних наступа и победа наших спортских селекција унело је у народ, макар и на кратко, ведрину, расположење и олакшање од суморног свакодневног бомбардовања вестима о корони. Како смо и најављивали у претходним у Новом Саду је отворена нова Ковид болница, иначе трећа у Србији. У њу су већ пребачени сви пацијенти из Клиничког центра Војводине оболели од короне. На крају минуле недеље, 05.09. у вече-рњем Дневнику РТС изнето је да је било тестирано више од 11.300 пацијената; да је међу њима било више од 2.800 новозаражених; да је умрло више од 20 болесника... Најављује се за две три недеље најјачи удар делта соја. И тако из дана у дан, по цео дан са малих екрана корона прети...

            У Србији медији и надлежни политичари нису баш видно реаговали на библијске поплаве и разорне урагане у више држава САД. Као да је код нас у еколошкој сфери све у најбољем реду, а од природно лепе земље направили смо еколошки најзагађенији животни простор. Уз то поплаве нам сваке године чине непроцењиве штете, а овогодишња суша је велика опомена колико смо као држава неспремни за климатске промене оваквих размера. Амерички научници упозоравају да су све екстремнији временски услови повезани са убрзаним загревањем Арктика. Председник САД Бајден је најавио историјска улагања за супротстављање климатским променама највидљивијим у снажним олујама, поплавама и пожарима који су погодили државу.

 

            Милан Ливада