НЕСПОКОЈ ЗБОГ СВЕОПШТЕ КРИЗЕ

 

420. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 19.10.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

НЕСПОКОЈ ЗБОГ СВЕОПШТЕ КРИЗЕ 

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 420. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 11. до 17. октобра 2021. године у садржају наше хронике настављамо да бележимо фрагменте из свеопште кризе која је захватила цео свет, па разуме се и српско друштво. Дубоки неспокој и неизвесност су захватили доминантне друштвене  слојеве оптерећене бедом и сиромаштвом. У том контексту неприлика у свакодневном животу опет је најтеже нашим крајишким избеглицама. Баш минуле недеље, коју посматрамо, уместо  михољског лета и пријатних октобарских дана имали смо праву зиму. У Војводини су јутарње температуре биле испод и тек који степен изнад нуле, дакле, право зимско време, а грејања, оног тзв. даљинског, тек је понегде било. Климатске промене, које после кратког и жарког лета, наговештавају дугу и хладну зиму, донеле су готово свим слојевима друштва бригу и упитаност: - како прегурати све те надаће кад су храна и струја и те како поскупеле? Пораст цена је очигледан у светским размерама. У Немачкој, која је европски узор у достигнућима у друштвеном стандарду, забележен је највећи пораст цена у последње три деценије. Како се тек такав удар цена одражава у сиромашним друштвима какво је српско.

            Минуле недеље обележен је Међународни дан борбе против сиромаштва и глади. Једно од страшних упозорења гласило је: - Драматично је порасатао број гладних у свету због пандемије ковида 19. Са званичних места српске власти саопштено је да је ризик од сиромашатва у Србији самањен. Та порука је у складу са прокламованом стратегијом сиро-маштва и започета је пре три деценије, када је приликом безумне пљачке и распродаје наслеђене средње развијене српске привреде по европским стандардима, говорено како имамо стручну и јефтину радну снагу. Цинично је уз то додато да се у Србији солидно може живети са 150 евра месечних примања. Ти исти владини званичници нису се потру-дили да укину плаћање ПДВ држави за донације које привредници дају онима који су у стању социјалне потребе. Тако рецимо у Сремској Каменици постоји чувено Дечје село. Кад нека прехрамбена организација дарује храну малишанима без родитељског старања онда држави мора да плати ПДВ. Да није тога помоћ би била већа и чешћа.

            Тако три јахача апокалипсе: ковид 19, енергетска и криза цена, уз бројне друге невоље, којима је бременита српска свакодневица, чине свеопшту кризу која доноси неспокој и бригу огромној већини становништва како ће преживети предстојећу зиму.

 

            Милан Ливада