Милан Ливада

Милан Ливада

понедељак, 11. октобар 2021.

ВОЖД СТРАТИМИРОВИЋ СЕ ВРАТИО КУЋИ

 

417. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 28.09.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

ВОЖД СТРАТИМИРОВИЋ СЕ ВРАТИО КУЋИ      

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 417. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 20. до 26. септембра 2021, из сфере културе сећања издвајамо догађај којим смо насловили ову хронику: Вожд Стратимировић се вратио кући. Ради се о асоци-јацији на вожда Карађорђа, а односи се на младог генерала Ђорђа Стратимировића, који је командовао са бачким шајкашима и другим војним групацијама у одбрани Српске Војводине, у мађарско српском грађанском рату 1848/49. године. Било је то време грађан-ских националних револуција у Европи, али је Аустро-Угарска монархија Србима порица-ла право на национално ослобођење и аутономију. Срби су били одлучни у борби за оства-рење националних права и на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године, прогласили су успостављање Српске Војводине. Предводници те велике националне и државно-правне победе била су два Крајишника: патријарх Рајачић и војвода Шупљикац, а трећи великан је био Бачванин вожд Стратимировић.

            Иако је имао само 27 година Стратимировић је у одбрани Српске Војводине испо-љио велике војничке способности. Прво је поразио војну формацију послату да нападне Сремске Карловце. Друга велика победа је била у Сент Томашу, где је Стратимировићу у помоћ дошао војвода Книћанин са добровољцима из Србије и тај град је после прозван   Србобраном. Трећа одлучујућа победа, која је обезбедила опстанак Српске Војводине, била је  на потесу Мошорин-Вилово, испод Тителског брега. За ове војничке подвиге Стратимировића су одликовали српски краљ Александар Карађорђевић и црногорски вла-дар и песник Његош. Стратимировић је 1876. године учествовао у српско-турском рату, где је осумњичен за сарадњу са Аустријом. Разочаран тиме повукао се у Беч, где је умро 1908. године. У мемоарима је изразио жељу да се његови земни остаци пренесу у Сремске Карловце. Након есхумације у Бечу, земни остаци вожда Ђорђа Стратимировића, уз нај-више црквене, војне и државне почасти похрањени су 27. септембра 2021. у Манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Сремским Карловцима. Иако се на овај повратак Страти-мировића својој кући чекало 113 година, ипак је то поступак вредан сваког поштовања.

            Пошто смо већину простора дали вредном чину из културе сећања само ћемо спо-менути два главна догађаја у недељи коју посматрамо, а тичу се свих нас. У среду 22. сеп-тембра био је последњи дан најтоплијег лета, а увече у 21 час и 21 минут почела је јесен. Био је то други дан 76. заседања Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку посвећене климатским променама. Учествовала је и председника Владе Србије. Преко медија су приказане неке од акција које се у Србији предузимају у заштити природе.

            Не можемо да прескочимо неизбежну корону са којом су надлежни највише зао-купљени. Рече неко од њих да борба са ковидом 19 траје годину и по дана. РТС 1 у вечер-њем Дневнику у минулу недељу је саопштио: да је међу 15.629 тестираних било 5.800 ново-оболелих и да су умрла 43 пацијента. Зачудо, корона није била прва вест.

 

            Милан Ливада



Нема коментара:

Постави коментар