427. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 21.12.2021. од
Хронике
двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина
МАРТИЋЕВО ПИСМО ПРОЧИТАНО НА КРАЈИШКОМ САБОРУ
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 427. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за
емисију Завичај - Слободна Крајина.
У двонедељном раздобљу од 06. до 19.
децембра 2021. наше крајишко Удружење Отаџбински
покрет у Новом Саду ужурбано је припремало манифестацију Дане Српске Крајине у Српској Атини. У баштињењу
културе сећања на прогон библијских размера из исконског завичаја, у
новосадском СПЕНСУ 18. децембра је одржан Седми
свесрпски Крајишки сабор. Овај пут поента је била да се обележи 30 година
од проглашења Српске Крајине Републиком и доношење њеног првог устава - на
Никољдан, 19. децембра 1991. године у Книну. Најснажнији утисак на свечарски
аудиторијум оставило је писмо Милана Мартића, председника РСК у време њеног
слома 1995. Писмо је послао из казамата негде из Летоније, где издржава казну
од 35 година коју му је изрекао Хашки трибунал. Писмо је прочитала његова
ћерка, што је уз интонацију поруке изазвало дубоке емоције код публике која је
дуго аплаудирала. Издвајамо из писма фрагмент, који нас прогнане Србе
Крај-ишнике највише боли, да Републику Српску Крајину у тренутку агресије није
подржала ни Србија, ни Република Српска!?
Пре Сабора одржан је Округли сто
који је прошао у полемикама о дискриминацији бораца Српске војске Крајине (СВК).
Једино њима, у свим ратовима вођеним у бившој Југославији од 1991. до 1999.
године није признат борачки стаж. А њиховим командант-има, послатим из
Београда, јесте признат и то у дуплом трајању и све привилегије које уз то иду.
Више пута су крајишки борци покушали подношењем петиција, са више десетина
хиљада потписа, и у контактима са надлежним државним органима, да отклоне ту
неправ-ду. Међутим, прошле године је донет закон о правима бораца, који је
дефинитивно обес-правио и дисквалификовао крајишке ратнике. Зато је домаћин
целе ове манифестације Драгомир Лалић на почетку позвао учеснике Округлог стола
да не говоре увек исте приче него само оно што је нови предлог. Истакао је да
је цело време био у рату и да нема при-знат борачки стаж, па се не може одрећи
борбе да се неправда исправи. Додао је да се нада, да оне који се залажу за
признање борачког стажа Крајишким борцима, неће задесити суд-бина Солунских
добровољаца, када их је Александар Ранковић 1947. године прогласио
профашистичком организацијом и забранио им рад. И поред Лалићевог апела Миодраг
Линта, народни посланик, Мирко Радаковић, бивши командант у Крајини, Миодраг
Капор, актуелни државни секретар за борачка питања и још неки говорници, су
причали старе приче да се они залажу тобоже да се исправи неправда. Мучан је
утисак са овог скупа да о неоствареним правима бораца СВК говоре они који су
остварили сва своја права и да им сервирају лажна обећања, како би опет гласали
са актуелну власт.
Нејасно је зашто високо вредна
изложба портрета о знаменитим Далматинцима, аутора Миодрага Кураице, најављена
као део ове манифестације, није добила заслужени третман. Разуме се да је то
изазвало оправдани револт код овог поклоника баштињења завичајне културе
сећања. Такви пропусти су недопустиви и дугује му се извињњење.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар