Милан Ливада

Милан Ливада

четвртак, 23. март 2023.

ПЕРИОД ЕСКАЛАЦИЈЕ КОНФЛИКТА ОД КРАЈИНЕ ДО РУСИЈЕ

 

477. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 21.03.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

 ПЕРИОД ЕСКАЛАЦИЈЕ КОНФЛИКТА ОД КРАЈИНЕ ДО РУСИЈЕ  

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 477.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У недељи од 13. до 19. марта 2023. године чини се, из нашег крајишког угла, да је био период ескалације конфликта  зараћених страна од Крајине до Русије. Овде, код нас су долазили бројни амерички и европски емисари да, под притиском на српске заваничнике, окончају тешке последице њихове НАТО агресије: на Српску Крајину 1991., а на Србију 1999. године. Истовремено, на другом крају света, неприкосновени лидер велике Кине Си, у моменту кад настаје овај текст, борави у тродневној посети Русији, где ће са њеним пред-седником Путином, размотрити горуће светске теме и о томе послати важне поруке.

            Сведоци смо да се баш минуле недеље десила ескалација перфидних и безочних притисака,  споменутих америчких и европских емисара, да се званична Србија одрекне распетог и ампутираног Косова. Тиме настављају подцењивачки однос, првенствено према православљу које је у њиховој агенди за уништење. Демонстрирају ароганцију да не поштују ни Резолуцију 1244 УН, по којој је тај простор саставни део државе Србије, са високим степеном аутономије. Такође не поштују ни Бриселски, ни друге бројне потпис-ане споразуме, а камоли да их примењују. Игноришу стално указивање српске стране на терор над Србима, у којем убијају српску децу и старце готово свакодневно. Наша страна је пред том њиховом ароганцијом учинила бројне уступке, а сада наши говоре да су стигли до црвених линија, преко којих не могу да пређу. Такви притисци се примењују и у Републици Српској, у БиХ, а Републику Српску Крајину су уништили још 1995, и то нико не спомиње, сем ми који поштујемо  и баштинимо културу сећања на отети завичај.

            Више од три деценије после НАТО агресије на српске просторе траје борба непре-стана за какав такав суверенитет. Прошло је више од године како НАТО преко Украјине у суровом рату настоји да покори Русију. Међутим, показало се да Русија није Србија и да НАТО тријумфално гази преко лешева само у малим земљама. Са Русијом, бар до сада, тако не може. Вероватно неће ни моћи, пошто на споменутом сусрету Кина нуди мировни план, који се тешко може одбити, док Русија прихвата кинеске мировне иницијативе. Још више погађа Америку и Европу најава, да ће на овом сусрету Путин и Си, уз ојачавање стратешког партнерства, главну пажњу усмерити на стварање мултиполарног света, који већ функционише. Баш на почетку тродневног сусрета један од високих америчких звани-чника љутито протестује јер је, дакако по њиховом схватању, то недопустиво да се руши свет који је Америка стварала још од Другог светског рата.       

 

            Милан Ливада

 

ОДЛАЗАК МИЛАНА МИЋЕ ЋУРУВИЈЕ

 

476. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 14.03.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

 ОДЛАЗАК МИЛАНА МИЋЕ ЋУРУВИЈЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 476.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У недељи од 06. до 12. марта 2023, доносимо фрагменте из некролога нашем Примишљанцу Милану Мићи Ћурувији, који је казивао аутор овог текста на сахрани на Новосадском новом гробљу минуле суботе, 11. марта. Тешко нам је, драги наш Мића - тако смо те колоквијално звали - у овом тренутку када те испраћамо у вечност, а најтеже твој одлазак доживљава твоја честита породица од четири генерације: супруга Драга, син Владо, снаха Мирјана, унук Марко и унука Данијела, са сином Марком, твојим праунуком. За њих је овај тренутак пребрзо дошао после оне величанствене прославе твога 90. рођен-дана у амбијенту породичне хармоније, љубави и пажње, октобра минуле године.

            Драги мој земљаче, рођени смо у истом селу Примишљу, на Кордуну, у Српској Крајини. Твој животопис пажљиво сам бележио у твоме стану, у присуству и учешћу члан-ова твоје породице. То казивање и сведочанство намењено је за Књигу о Примишљу коју припрема за објављивање група наших Примишљанаца, на челу са Савом Смољановићем. Вођени културом сећања желимо да оставимо бар скроман траг о геноцидном страдању на Крајишкој голготи и прогону библијских размера из отетог вишевековног завичаја.

            У твом сведочењу препознајемо злу судбину малтене свих Примишљанаца и Крај-ишника у Другом светском рату. Био си десетогодишњак у многочланој породици када је у априлској ноћи 1941. у наше село дошла група НДХ-азијских усташа, похапсила пун камион Примишљанаца, међу којима је био и твој отац, одвезла их и стрељала у Јелику, крај Слуња. Цео рат је прошао у сталним бежанијама твојим стричевима, који су бринули о теби, па су тако Ћурувије избегле зверске покоље у којима су нестале крајишке породице После рата у Карловцу си завршио занат за токара, запослио се и цео радни век провео у чувеној "Југотурбини". Тада си склопио брак са Драгом, у којем сте добили сина Владу, који је завршио студије металске струке, и као инжењер дошао код вас  у исту фабрику. Толико сте били везани за завичај да сте током рада у Карловцу изградили кућу у Прими-шљу, у коју сте се намеравали преселити после пензионисања.

            Планове породице Миће Ћурувије сурово је онемогућио грађански рат у Југослави-ји од 1991. до 1995. године. Самопроглашена и отцепљена Република Хрватска починила је геноцидне злочине над српским крајишким народом равне онима из 1941., а у завршни-ци ратних дејстава је прогнала више од 200 хиљада Срба из југозападног дела Републике Српске Крајине. Ћурувије су се преселиле у Нови Сад. Сада знамо да су ти ратови били по агенди НАТО алијансе у борби против православља од Крајине до Русије. Тако је Мића Ћурувија на чудесан начин човека појединца спојио у свом животу Други и Трећи светски рат.

 

            Милан Ливада

 

 

 

 

 

 

НАТО АЛИЈАНСА НЕ ПОШТУЈЕ ДОГОВОРЕ И ПОТПИСАНЕ УГОВОРЕ

 

475. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 07.03.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

 НАТО АЛИЈАНСА НЕ ПОШТУЈЕ ДОГОВОРЕ И ПОТПИСАНЕ УГОВОРЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 475.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У недељи од 28. фебруара до 05. марта 2023, на почетку друге године Трећег свет-ског рата, бележимо како НАТО алијанса не поштује договоре и потписане међународне уговоре. Ради се о Кумановском споразуму и Резолуцији Савета безбедности УН 1244 донетих после НАТО агресије на СР Југославију и ампутације Косова. Готово је идентична  ситуација са Минским споразумом потписаним 2014. године после НАТО агресије на Украјину. Русија ту годину узима као почетак агресије на њен простор, надајући се да ће применом споменутог акта ратну кризу решити мирним путем. Међутим, НАТО је поста-вио свој режим на кормило Украјине и у наредних осам година трајао је терор над руским становништвом, нарочито у Донбасу. Истовремено је украјинска војска темељито припре-мана за удар на Москву. За то време потписници Минског споразума су тобоже тражили модалитете за његову примену, купујући време да се максимално припреме за удар на Москву. Ту дволичност и лицемерство су недавно признали бивши украјински лидер Порошенко и чувена Меркелова. Тиме су разоткрили њихове арогантне и лажне наступе у преговорима и подцењивачки манир према православцима, да не поштују ни усмене договоре, ни потписане међународне уговоре и споразуме са њима.

            Тако изгледа нихилизам и ароганција манифестована у претходне три деценије у НАТО агресијама од Крајине до Русије, из нашег крајишког угла. Република Српска Крај-ина је била прва тотална жртва у натовском походу на уништење православља. У најдрас-тичнијим геноцидним облицима Хрватске оружане снаге, у садејству са НАТО инструкто-рима, у грађанском рату од 1991 - 1995. године, чиниле су злочине над српским крајишким народом, иако су тај простор тобоже штитиле мировне снаге УН. Ниједне мировне иници-јативе, а било их је више, без објашњења су одбијане. Без објаве је 1995. године, са преко- мерно бројном војском нападнут југозападни простор РСК. Методом спаљене земље и стравичним злочинима над затеченим старцима и немоћним људима пустошен је наш исконски завичај. Злочини су чињени и над избегличким колонама. Вођени завичајном културом сећања и причом о отетој родној Крајини, не можемо да разумемо да у полити-чком јавном дискурсу и медијској сфери овде у матици има циничних клевета на избегли крајишки народ и његову војску.

            Што се тиче ампутираног Косова и односа агресора према свим споразумима о његовом статусу на делу су, такође, нихилистички манири. Ниједан акт током двадесето- годишњег трајања оваквог стања од стране Брисела и Приштине се не поштује. Штавише, Србија је учинила многе, додатне уступке у односу на првобитне потписане споразуме. Пошто ни немисле да истински било шта учине од онога што су потписали супротна страна увек испоставља нове захтеве. И тако у недоглед!

 

            Милан Ливада

 

 

 

ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ НАТО АМПУТИРА СРПСКЕ ПРОСТОРЕ

 

474. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 28.02.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ НАТО АМПУТИРА СРПСКЕ ПРОСТОРЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 474.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У недељи од 20. до 26. фебруара 2023. године бележимо како је почела друга годи-на рата између Русије и Украјине. То је у ствари Трећи светски рат, у којем НАТО алијанса посредно, ангажманом украјинске војске коју је осам година припремала и стално је  више-струко помаже, ратује против Русије. Из крајишгог угла временски гледано та НАТО агресија - од Крајине до Русије - траје више од три деценије. Прва је на удару била Српска Крајина, јер је у НАТО-вој агенди циљ био да се уништи православље. Целу претпоследњу деценију 20. века трајале су жестоке политичке и свеколике друге турбуленције да се демонтира Југославија. Хрватска се са НАТО инструкторима темељито припремала за отцепљење и потоње ратне догађаје. Грађански рат на њеном простору, на којем је живело  око милион Срба, је почео 1991. године. Након четири године крвавог рата и геноцида над народом Републике Српске Крајине десио се егзодус библијских размера 1995. Србима Крајишницима је отет завичај, опљачкана силна имовина, а матична држава која их је при-мила није организовала стручан тим правника да прогнанима помогне да добију било какву сатисфакцију. Штавише Крајишници су једини доживели и друго бомбардовање у НАТО агресији на Југославију 1999. године.

            Други сегмент ове белешке односи се на ампутацију Косова и Метохије од Србије после споменуте агресије натоваца 1999. Отада четврт века трају преговори и захтеви наше  стране да се поштује и доследно примени Резолуција Савета безбедности УН 12-44, по којој је Косово у саставу Србије. Управо су ових дана, када настаје овај текст, максимално учестали арогантни притисци америчких и европских изасланика, у контексту рата са Русијом, да се Срби одрекну сами себе и потпишу ампутирање тога дела своје државе. То је тих више од три деценије натовске контроле српских простора. Остаје да се види како ће и да ли ће се овај чвор расплести?!

            И на крају, реч две о судару Титана између Русије и НАТО алијансе, преко леђа Украјине. То је тектонски поремећај међународних односа досад невиђен на светској сцени. НАТО је у своју агенду, уз уништење православља додао и "златну милијарду". Улог је толико велик да ниједна страна не сме да изгуби, па није искључена ни употреба атомског оружја. Друга велика промена која се најављује била би, да се по завршетку ратних окршаја конституише биполарни свет, који би предводила Кина, уместо досада-шњег униполарног и доминације Америке. Било како било, ко преживи причаће.

           

            Милан Ливада

               

 

КОРЕНИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ И СУВЕРЕНИТЕТА СЕЖУ У ДАЛЕКУ ПРОШЛОСТ

 

                         473. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 21.02.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

КОРЕНИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ И СУВЕРЕНИТЕТА

СЕЖУ У ДАЛЕКУ ПРОШЛОСТ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 473.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У недељи од 13. до 19. фебруара 2023. године бележимо како корени српске држав-ности и суверенитета сежу у далеку прошлост. Повод за ову белешку су били значајни дат-уми и њихово обележавање минуле недеље као Дана државности Србије. Било је то под-сећање на Сретење господње 1804. године у Орашцу када је Карађорђе покренуо Први српски устанак против зулума Турака. Други српски устанак је подигао кнез Милош на Сретење 1815. године. Фактички отада траје континуитет борбе за успостављање и изградњу институција модерне српске државности и суверенитета. Био је то период грађанских револуција у Европи и Србија је тада била међу водећим земљама које су успостављале модерну државност. За поглед на то доба из нашег крајишког угла, за нас Србе Крајишнике, који смо битисали у оквирима Аустроугарске монархије, значајно је да је Српска Крајина као дар од Беча добила висок степен аутономности, као специфичан   облик државности. На основу тога добили су статус граничара у Војној Крајини да чувају границу од продора Турака.

            За време владавине кнеза Милоша најзначајнији догађај се десио 1835. године, када је правник, писац и новинар Димитрије Давидовић подарио Србији најлибералнији устав у ондашњој Европи. Давидовић је рођен у Земуну 1789. године, који је тада припадао Ауст-ријском царству. Иако је у Бечу учио права и медицину, више га је привлачио новинарски позив, како би ширио просветитељске идеје у српском народу. Са Димитријем Фрушићем из Срема покренуо је у Бечу 1813. "Новине сербске". Новинарски и публицистички посао прекинуо је 1821. по ступању у службу код кнеза Милоша. У Србији је касније 1834. и 1835. уређивао новопокренуте званичне новине - "Новине српске". После усвајања Срете- њског устава, чији је аутор био Давидовић, тадашње велике силе: Турска, Француска, Аустрија, Русија и друге напале су и оптужиле Србију, да је она још увек у вазалном односу према Турској и да не може имати тако напредан највиши државни акт. Устав је укинут, а Давидовић је због тога дошао у сукоб са кнезом Милошем. Повукао се из Крагујевца у Смедерево, где је умро 1838. године.

             Узели смо случај Димитрија Давидовића као један од многобројних примера да су учени Срби из Беча, а пореклом из Српске Крајине, долазили у новонасталу модерну и матичну Србију и били родоначелници у стварању модерних државних институција. Сети-мо се само како је најученији Србин оног доба и први Европејац - Доситеј Обрадовић - дошао код Карађорђа који је, фигуративно речено створио модерну Србију, а Доситеј модерну српску културу. У току оба устанка у Војводини су кажу производили топове и друго оружје и уз добровољце слали их у устаничке јединице.

 

            Милан Ливада

               

САЈАМ ЗАВИЧАЈА РАСЕЉЕНИХ И ИЗБЕГЛИХ СРБА ОД КРАЈИНЕ ДО КОСОВА

472. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 14.02.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

 САЈАМ ЗАВИЧАЈА РАСЕЉЕНИХ И ИЗБЕГЛИХ СРБА

ОД КРАЈИНЕ ДО КОСОВА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 472.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У недељи од 06. до 12. фебруара 2023. године, у нашој теми из крајишког угла пра-вимо осврт на традиционалну манифестацију Сајам завичаја, одржану минуле недеље (12.02.) у Новом Саду. Покровитељ ових сусрета је Покрајински фонд за расељена и избег-ла лица. Да је овај облик културе сећања на злехуду судбину Срба из дијаспоре, којима је отет завичај, прихваћен потврђује препуни простор великог мастер центра Новосадског сајма. Свакако је разлог за масовни долазак на овогодишњи сајам и то што, због пандемије корона вируса, овог окупљања није било у претходне две године. Бројни штандови са тра-диционалним рукотворинама српских крајишких домаћина били су уређени готово до пер-фекције, по стандардима Новосадског пољопривредног сајма који има светску репутацију. Посебно је импоновала веселост свих учесника и посетилаца што су се поново окупили и    узајамно упитали како су се прилагодили и снашли у животу у новом завичају.   

            Доминантни учесници у презентацији крајишке културе и традиције била су удружења грађана из три велике поратне колонизације. После Првог светског рата ново-формирана прва Југославија колонизовала је, на просторима Војводине, Косова, Славоније и других регија, више од сто хиљада српских ратних добровољаца. Наделила им је за ратне  заслуге само десет хектара земље, често и у мочварним подручјима. Највећа је била друга колонизација, после Другог светског рата, када је око 230 хиљада, махом Срба Крајиш-ника, досељено претежно у Војводину и смештено у богата господарства подунавских Шваба. И најзад, само условно се тако може назвати, трећа колонизација а у ствари прогон 250 хиљада Крајишника 1995. године, после напада хрватских снага на југозападни део Републике Српске Крајине и потпуне девастације тога простора. Несрећни Крајишници, из колона библијских размера, ни до данашњег дана нису добили никакву сатисфакцију за историјски удес овог дела српске дијаспоре. Штавише, цело време их срамно клевећу српски аутошовинисти, чак и они који су били на командним позицијама војске РСК.   

            И, још реч две о аутошовинизму у нашим редовима, везано за Сајам завичаја. На самом догађају аутор овог текста и сам новинар у пензији, видео је углавном посленике из локалних медија, а тек понеког из великих новинских и тв кућа. Те велике трагична краји-шка голгота готово нимало не интересује, али су зато писали и емитовали оде о Ћири Бла-жевићу, који је рат против Срба најавио на оној фудбалској утакмици на Максимиру изме-ђу Динама и Црвене звезде 1991. године. Парафразирамо да је тада рекао: - Ово је почетак рата за слободну Хрватску од српске доминације... Касније је био зачуђен кад је избио сукоб међу навијачима на утакмици Динамо - Хајдук: - Зашто то раде кад више нема Срба!? Али, то је већ наш српски проблем што је међу нама превише сервилних аутошовиниста према свему што је хрватско!?   



Милан Ливада