НЕДЕЉА БЛАЖЕ КОРОНЕ И СЕЋАЊА НА ЈАСЕНОВАЦ

 

395. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 27.04.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

НЕДЕЉА БЛАЖЕ КОРОНЕ И СЕЋАЊА НА ЈАСЕНОВАЦ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 395. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            Последњег дана у недељи од 19. до 25. априла 2021. године са телевизије су саопштавали да је први пут после два месеца број новозаражених испод 2.000, што је свакако охрабрујуће. Поверовали смо да ћемо уз такав резултат чути и најаву да та блажа корона значи и њен крај, кад оно у једној изјави од надлежних би речено да је корона ту и да она никуд неће отићи!? Да ли то сугерише немилу сутрашњицу у којој ћемо морати да живимо са тим проклетим вирусом? Све је и даље у знаку борбе против ковида - 19, вакцинација траје на свеопште задовољство одзивом, уз кампању да се оствари још већа масовност у примању цепива и поштовање мера заштите у ношењу маски, дистанци итд...

            Минулу недељу дана су обележила сећања на Свете новомученике јасеновачке у светлу нововаскрсења - како је названа изложба у Историјском музеју Србије. И у Новом Саду, у Архиву Војводине, постављена је изложба о најтрагичнијем стратишту за крајишке Србе, а међу експонатима је на видном месту била књига Злочини НДХ. Наиме, 22. априла је био Дан сећања на жртве холокауста и на пробој последње групе логораша  Јасеновца (22.04.1945.), од којих је само 107 успело да се домогне слободе. Та 76. годишњица од нестанка усташког логора суровијег од немачких нацистичких стратишта обележена је и емитовањем филма Дара из Јасеновца на РТС 1. Било је још комеморација које су могле да створе утисак да актуелне генерације Срба нису заборавиле голготу својих страдалника у јасеновачком паклу. Нама пореклом са српских крајишких простора, којима су у том уста-шком геноциду страдали најближи, не изгледа да је баш све учињено у духу истинске културе сећања на невино страдале сународнике. Тако за ову ситуацију још вреди она опомена да свако ко заборави убијене тим заборавом их поново убија.

            У том забораву је несхватљиво да надлежне српске институције и појединци не прихватају доказе и ангажман проф. др Србољуба Живановића. Он је као сведок, антро-полог и лекар био члан комисије која је још 1964. године истраживала Јасеновац и Градину. На делимично испитаном простору идентификовали су око 700.000 жртава.     Безмало 600.000 убијених су били Срби, 80.000 Роми, 33.000 Јевреји... Кад је хрватски државни врх то сазнао повео је хајку против истраживача и Живановић је морао да се склони у Лондон и отада је држављанин Енглеске. Тамо води међународну комисију за истину о Јасеновцу. Одавно је  предложио да постоје савремене методе којима би се могло утврдити колико жртава још увек лежи под земљом бившег логора. У Београду су надлежни обећали сарадњу са Живановићем, али је изостао тај ангажман за утврђивање пуне истине о Јасеновцу. По свој прилици никада неће доћи до званичног става државе Србије о најстравичнијем стратишту Срба у Другом светском рату. Ту бојазан потврђује да српске жртве нису утврђене ни у грађанском рату 1991- 1995, као ни  у НАТО агресији 1999. године

 

            Милан Ливада

ПОПУШТАЊЕ ПАНДЕМИЈЕ И КУЛТУРА СЕЋАЊА

 

394. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 20.04.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ПОПУШТАЊЕ ПАНДЕМИЈЕ И КУЛТУРА СЕЋАЊА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 394. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 12. до 18. априла 2021. године бележимо, најзад повољну вест о попу-штању пандемије и делимичном олакшању које тај догађај уноси у сензибилитет српског друштва. Прелазимо из ванредне у неповољну, благо побољшану епидемијску ситуацију - оценио је један од водећих чланова стручног дела Кризног штаба др Тиодоровић. Преполовљен је број заражених, после више од месец дана ђаци су кренули у школе, Грчка је отворила границе и српским туристима... Наравно, епидемиолози у њиховом стилу снажно упозоравају: да смо далеко од колективног имунитета; да се ради о благом побољшању; да се морају задржати опрезност и све мере заштите...  

            Из сфере културе сећања је било минуле недеље више обележавања значајних историјских датума из даље српске прошлости. Међутим, кад се ради о блиској прошлости и даље трају опирања да држава најзад каже свој став о највећој српској трагедији - о Јасеновцу!? У манифестацији Дани Београда откривен је споменик деспоту Стефану Лазаревићу који је овај град прогласио за српску престоницу. Такође је споменута и 1867. година када су Турци предали кључеве Београда кнезу Михајлу Обреновићу. Ова сећања заслужују све комплименте што су уведена у државну агенду поштовања националне про-шлости, а предуго је то историјско време било заборављено. На другој страни, остаје несхватљиво што државни врх Србије, у раздобљу дугом осам деценија, одбија да се изјасни о геноциду НДХазије над српским крајишким народом. У прошлом броју смо споменули да је Демократска странка Србије поднела Скупштини Србије Резолуцију о геноциду Хрватске над Србима. Њен председник Јовановић је истакао да Хрватска зло-намерно користи сваку прилику да оптужи Србију за геноцид у Сребреници, а Србија ћути о њеном геноциду, најбруталнијим у историји, над Србима. Било је таквих резолуција и раније, посебно у скорашње време, снажно документованих необоривим аргументима, у којима су сведочили још живи бивши јасеновачки логораши, подржали су те акте и јеврејски експерти за геноцид, али надлежне институције почев од Владе Србије ћуте. То  посебно погађа нас Србе Крајишнике, који смо најстрадалнији део српске нације на стратиштима НДХазије. Имамо осећај да смо грађани другог реда, кад наша матица и њена власт не хаје за тако важно питање, као што је геноцид над делом њеног народа.

            Уз ове тешке политичке и друштвене теме да споменемо и један велики спортски догађај, позитиван у сваком погледу. У Београду је јуче почео тениски турнир Србија опен. Добро је да је после дужег прекида поново настављено то такмичење јер Србија пуно дугује прваку света Новаку Ђоковићу, своме највећем амбасадору у ово зло време. Тај Србин остварио је највеће домете свих времена у тој спортској дисциплини и његови наступи на турнирима широм света највећа су промоција Србије. Ваља му се одужитаи за све то што чини за српску ствар.

 

            Милан Ливада

КОРОНА ПОДЕЛЕ ДОДАТНО ЗАОШТРАВАЈУ ОДНОСЕ У КОНФЛИКТНОМ СРПСКОМ ДРУШТВУ

 

393. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 13.04.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

             КОРОНА ПОДЕЛЕ ДОДАТНО ЗАОШТРАВАЈУ ОДНОСЕ

У  КОНФЛИКТНОМ СРПСКОМ ДРУШТВУ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 393. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 03. до 11. априла 2021. године бележимо како корона поделе додатно заоштравају међуљудске односе у конфликтном српском друштву. У суморну друштвену атмосферу уплашених и забринутих људи, због замора од једногодишње борбе са пан-демијом ковида 19, у кампањи за свеобухватну вакцинацију јавила се нова подела на вакцинаше и антивакцинаше. Две изјаве лекара челника ковид болница у Београду и Нишу одсликавају заоштравање конфликта између те две новостворене категорије грађана. У Београду позваше на вакцинацију и упозорише да нас неће бити ако не примимо вакцину против корона вируса. А у Нишу, без имало разумевања за оне који се још нису пријавили или дошли да приме антиковид цепиво, жестоко осудише такав поступак и упозорише да никаква измотавања придруженим болестима немају оправдања, штавише требају се тада што пре вакцинисати.

            Питамо се није ли такво тврдо становиште предводника у акцији сузбијања пан-демије потцењивање интелигенције обичних грађана, како нас називају они надљуди, који ето брину о нашем здрављу а ми то не поштујемо. Нема ли право болестан човек, уз то и добро информисан, да буде у дилеми шта да ради са својим здрављем, него да слепо и безпоговорно слуша наредбе званичника!? Зашто у јавности поред званичних, макар и у ограниченом обиму, нема ставова бројних компетентних лекара који аргументовано и уверљиво саопштавају нешто другачија мишљења. Разговарао сам недавно са пријатељем, који се после распада Југославије из Сарајева преселио у Лондон, о томе како тамо поступају у јавном дискурсу о сузбијању пандемије. Полемишу овде, каже ми пријатељ, и Са Џонсоном и питају га зашто о вакцинацији и пандемији говори час једно, час друго. Говоре о томе у медијима и у јавним иступима у Лондону и компетентни стручњаци чији ставови нису подударни са званичним. Енглези често протестују против антиковид мера. Зашто то не би могло и код нас - да се чује и друга страна?! Тако налажу правила истинске демократије и медијске ангажованости.

            У нашој Хроници реч две о култури сећања, што се односи и на Србе Крајишнике. Хрватска је 10. априла славила Дан НДХазије, што све нас пореклом са крајишких простора увек узнемири. Ново је овај пут што је 10. априла Демократска странка Србије поднела у Скупштини Србије Резолуцију о геноциду Хрватске над Србима. Њен челник Милош Јовановић, у изјави за медије је казао да Србију константно оптужују за геноцид у Сребреници, а Србија ћути за геноцид над својим народом у Хрватској. У том контексту је дошла, баш у време сећања на 80. годишњицу немачког бомбардовања Београда,и чудна изјава амбасадора Немачке да је била оправдана НАТО агресија на Србију. Млака су реаговања била са српске стране на то становиште!

 

            Милан Ливада   

ЂОКОВИЋЕВ ПОБЕДНИЧКИ ГЛАС У САМРТНОМ ПРОЛЕЋУ 2021.

 

392. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 06.04.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ЂОКОВИЋЕВ ПОБЕДНИЧКИ ГЛАС У САМРТНОМ ПРОЛЕЋУ 2021.

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 392. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 29. марта до 04. априла 2021. године бележимо Ђоковићев победнички глас у самртом пролећу 2021. Самртно пролеће у наслову овог осврта је асоцијација на роман Самртно пролеће мађарског писца Зилахија, који описује завршне дане Другог светског рата у Будимпешти. А Новак Ђоковић, најбољи тенисер света, огласио се поводом сећања на самртно пролеће 1999. године, када су у НАТО агресији на СР Југо-славију сејане бомбе, ракете и уранијум по недужном српском народу. Рече Новак да је тада био дете и да се зарекао да ће их, кад одрасте, све победити у тенису. И би тако. У тренутку кад настаје овај текст Новак је отпочео 315. недељу на врху АТП листе најбољих тенисера света. Он је у овом кобном времену за његову домовину једини Србин који је постигао највеће домете у промоцији Србије на светској сцени. Његово обраћање јавности после освојених трофеја је на највећој дипломатској разини. Не признаје то Србија у сразмери значаја учинка њеног неприкосновеног амбасадора. Тиме нажалост потврђује наш порок да се у Срба успех не прашта.

            Целе минуле недеље главни догађај у памћењу српских самртних пролећа била је играно-документарна серија Породица, приказана на РТС-у 1. Главни јунак те приче је био Слободан Милошевић, бивши председник Републике Србије и Савезне Републике Југо-славије. Пре четири деценије, кад се домогао апсолутне власти, свој програм је означио као Године расплета. Дошло је до крвавих грађанских ратова у којима је на најмон-струознији начин разорена велика, средњеразвијена европска држава Југославија. Најгоре је прошла Република Српска Крајина из које су Хрвати брутално прогнали Србе Крај-ишнике са вековних огњишта. Добро је да се, и поред невелике историјске дистанце, о тој српској трагедији говори у свим варијантама - да се не заборави.

            И на крају реч две о актуелној пандемији. Најкомпетентнију глобалну оцену изрече Папа Фрања, на католички Ускрс пред само 200 присутних у Ватикану: - да се упркос вакцинацији пандемија шири и да тешка економска и друштвена криза погађа нарочито сиромашне... Папа заиста учестало изражава забринутост за судбину човечанства у ова тешка времена. Међутим, глобалисти који су изгледа смислили овај злочиначки подухват не одустају од зле намере да поморе већину човечанства. У контексту свеколиког корона-чвора надлежни у Србији сву енергију су усмерили на пропаганду да што више људи изађе на вакцинацију, уз славодобитно истицање да су обезбедили вакцине, као и ружење оних који још не журе да се имунизују. Првог дана ове недеље попустиле се неке од заштитних мера од заражавања вирусом. То је, на сунчаном дану, напунило баште угоститељских објеката. Ваља се надати да ће се тешка ситуација колико толико побољшати...

 

            Милан Ливада

ДА ЛИ ЈЕ ЧАСНИЈЕ ПОГИНУТИ ИЛИ ЖИВЕТИ ЗА ДОМОВИНУ?!

 

391. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 30.03.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ДА ЛИ ЈЕ ЧАСНИЈЕ ПОГИНУТИ ИЛИ ЖИВЕТИ ЗА ДОМОВИНУ?!

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 391. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 22. до 28. марта 2021. године документарни телевизијски програм РТС-а приказао нам је обиље појединачних сведочанстава и серија о тешким ратним страдањима Срба, па смо овај осврт насловили упитно: Да ли је часније погинути или живети за домовину?! Те филмске и тв ратне приче односиле су се, по размерама и бруталности српског страдања, на стравични 20. век. Кад томе додамо ово наше актуелно време, прецизније ове две ковид ратне године, на смени друге и треће деценије 21. века, онда ваљда свако, ко крене и у делимично истраживање те трагедије, остане запањен пред мукама које је поднео српски народ. И још нешто о чему не водимо рачуна: све те бруталне агресије долазиле су из Европе, која и сада наваљује да нам дефинитивно отме Косово и створи велику Албанију!?

            У том историјском подсећању најупечатљивија је била мини серија од три епизоде Ратне приче са Кошара. То је, пре 22 године у јеку НАТО агресије на СР Југославију, био пункт на Проклетијама, на којем је српска војска зауставила копнену агресију из Албаније. У вишемесечним борбама погинуло је више од сто војника, а двоструко више је што тешко што лакше рањено. Ове борбе су изазвале асоцијацију на ратну 1915. годину, када се Српска војска преко сурових планина повлачила преко Албаније у Грчку. Можда ћемо о Кошарама још понешто чути из серије Породица, чије је емитовање почело јуче - 29. марта, а ради се о породици Слободана Милошевића који је тада био шеф државе. У том контексту вредно је спомена подсећање на 25. и 27. март 1941. када је пре равно 80 година, у Другом светском рату, потписан Тројни пакт са Хитлером, што је српски народ срушио у чувеним 27. мартовским демонстрацијама...

            Добро је што оживљава култура сећања код Срба, фатално склоних забораву, посебно кад је у питању поштовање војничких жртава. Поновљене су старе дилеме: 1/ да ли је морала да се деси толика погибељ? и 2/ или се могло избећи толико жртвовање младих људи? Позната је из српске ратне пропаганде теза: Част је погинути за домовину!? Колико је такво становиште кобно најбоље знамо ми Срби Крајишници, потомци Војне Крајине, поготово они чији су преци и њихове породице у споменутим ратовима доживеле трагичне губитке својих надражих. Томе су криви српски предводници, претежно диктат-ори који су уживали у сопственој глорификацији, без иоле емпатије за војнике и народ, третирајући их као топовско месо! Колико је, зар не, само племенитија теза Словака: Част је живети за домовину! Зар кобно становиште српских владара није један од битних разлога српског нестајања о којем се подуго све учесталије распреда?!

 

 

            Милан Ливада     

  

САМРТНО ПРОЛЕЋЕ ПРВЕ ГОДИНЕ ТРЕЋЕ ДЕЦЕНИЈЕ 21. ВЕКА

 

390. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 23.03.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

САМРТНО ПРОЛЕЋЕ ПРВЕ ГОДИНЕ ТРЕЋЕ ДЕЦЕНИЈЕ 21. ВЕКА

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 390. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 15. до 21. марта 2021. године писање ове хронике почели смо на први дан пролећа, у суботу 20. марта и насловили је: Самртно пролеће прве године треће деценије 21. века. Асоцијација се односи на роман Самртно пролеће мађарског писца Зилахија. Тема романа се односи на завршне дане Другог светског рата, када се Будимпешта тресла од грувања топова Црвене армије, која је из СССР-а прогонила агресорске немачке, па и мађарске трупе. Смрт на све стране, небројено мртвих што војника, што цивила по улицама обележило је то самртно пролеће 1945. године.

            Седам и по деценија касније, на самртно пролеће 2021. године, сведоци смо свако-дневног заражавања и умирања великог броја људи, на целом панонском простору од Будимпеште до Новог Сада, као и широм света, од ковида - 19. На неки начин још увек смо у фази подсећања на стогодишњицу од Великог рата, који је први пут у историји у сукобима на фронтовима однео милионе људских жртава. После тога рата се десила   страшна пандемија шпанске куге или колере, која је однела велик број жртава. То је било у другој деценији 20. века, у којем се десио Други светски рат са већим страдањима него у претходном. Србима се на самом крају тога кобног века - 1999. године, десио и трећи рат: НАТО агресија када је двадесетак великих држава те алијансе три месеца бомбардовало Србију и Црну Гору.

            Залуд смо се понадали да можда у 21. веку неће бити тако грозних ратова. Питамо се: - Да ли је ово самртно пролеће прве године треће деценије 21. века врхунац тренутне светске катастрофе обележене харањем корона вируса?! - или ћемо још дуго патити и умирати у овом биолошком рату?! Не знамо како ће историја квалификовати ову пан-демију, али је страшно сазнање да су творци овог вештачког вируса смислили злочиначки подухват да поморе милијарде људи! Не дао Бог да ова зла намера успе и да нељуди макар и делимично тријумфују! Без обзира како ће се ситуација даље развијати остаје мучан утисак да трезвене снаге човечанства не могу да надвладају над мрачним, тајним и моћним групама похлепних изрода који су намерили да поробе цели свет!

            О том непрекидном страдању српског рода, у вртлозима светских катастрофа, сведочили су још живи страдалници генерације Срба Крајишника која је спојила самртна пролећа 1941 - 2021. Наиме, у документарном филму Завештање, емитованом 16. марта на РТС-у 1, казивали су у камеру мучна сећања старци и старице у деветој и десетој деценији живота, који су кобног ратног пролећа 1941., као невина деца са родитељима били заточеници у злогласном усташком логору Јасеновац. Чудом су преживели и ево, понеки од њих, дочекали пандемију ковида - 19 и ново страдање Срба! Докле тако?!

 

            Милан Ливада

ГОДИШЊИЦА БОРБЕ СА КОРОНОМ И ФИЛМ О ЈАСЕНОВЦУ

 

389. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 16.03.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ГОДИШЊИЦА БОРБЕ СА  КОРОНОМ И ФИЛМ О ЈАСЕНОВЦУ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 389. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 08. до 14. марта 2021. године подсећамо да је у дану писања ове Хронике (15. март) било равно годину дана како је у Србији проглашена борба против ковида - 19.   Друга белешка се односи на документарни филм Прах и пепео Јасеновца чувеног хрватског режисера Лордана Зафрановића.

            Званично је пуна година како је главна преокупација званичне Србије сузбијање пандемије корона вируса. Кад се томе дода да је та проклета заразна болест завладала у целом свету много раније, онда је јасно зашто се државна пропаганда попела на главу свима нама. Слушати сваког дана целу годину увек исту причу: колико је људи тестирано, колико је од њих позитивно на ковид - 19, колико је преминуло, а колико се оболелих налази на респираторима - невиђен је удар на људску интелигенцију. Ни спасоносне вакцине, ни преко два милиона вакцинисаних, а близо милион са примљеном и другом дозом нису допринеле смиривању харања вируса. Штавише број заражених се више него удвостручио, па челни доктор Кризног штаба тражи најмање две недеље закључавања. Али, политичари, конкретно заменик градоначелника Београда се супроставља таквом захтеву и пита лекара: шта ће да буде са привредом ако они тако поступају?. Последице су већ катастрофалне, а то врзино коло короне траје, а докле ће не знамо!?

            Трећу недељу заредом бележимо филмску причу о злогласном логору у Јасеновцу. Приказан је на РТС 1 документарац Прах и пепео Јасеновца аутора Лордана Зафрановића. Посебно свака прича са ратном тематиком, са српских крајишких простора, тангира нас Србе Крајишнике, јер смо најстрадалнији део српског националног корпуса. Познати редитељ, са високим степеном објективности, направио је професионално и уметнички квалитетно филмско дело. Нас, пореклом са тих простора било самоиницијативно досељене или насилно прогнане, а уз то породично тешко страдале, иритира Титово тума-чење тога рата. Знамо да никад није био у Јасеновцу да се поклони недужним жртвама Срба, Јевреја и Цигана. И у овом филму наглашена је Титова симетрија између хрватских и српских злочина, у стилу Хрвати су имали усташе, а Срби четнике, мада такво изједнача-вање нема никаквог смисла. Партизанске јединице којима је Тито командовао, а чинили су их доминантно Срби Крајишници, биле су готово цео рат на простору НДХазије, у близини Јасеновца, а уопште нису покушале да нападну логор и ослободе логораше. Неки од тих партизана, колонизовани у Војводину, причали су ми, као новинару кад сам правио за Телевизију Нови Сад документарце са тематиком из НОР-а, да је сваки борац који је питао: зашто ми не ослободимо Јасеновац? - био убијен с леђа!? То су и у рату, и после рата биле табу теме како би се заборавила усташка злодела.

 

            Милан Ливада   

           

КОРОНА ПОЧЕЛА У ВОЈВОДИНИ И ФИЛМ О СТРАДАЊУ ДЕЦЕ

 

388. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 09.03.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

КОРОНА ПОЧЕЛА У ВОЈВОДИНИ И ФИЛМ О СТРАДАЊУ ДЕЦЕ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 388. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 01. до 07. марта 2021. године подсећамо да је пре годину дана случај заразе короном у Војводини узет за званични почетак епидемије у Србији. Друга белешка се односи на још једну филмску причу о страдању крајишке деце у злогласним логорима НДХазије током Другог светског рата.

            Недеља за нама, у амбијенту заокупљености српског друштва борбом против короне, било је и подсећање на званично проглашени почетак ковида - 19. Било је то пре годину дана, када се један Војвођанин вратио из Мађарске у своју Бачку Тополу и одатле пребачен у суботичку болницу, у којој су лекари констатовали да је донео ову тешку заразну болест. Отада су свакодневно, више од годину дана, главне вести у свим српским медијима: колико је новооболелих од укупног број новотестираних, колико је болесника преминуло, а колико је на респираторима... Последњих месеци главне вести из те сфере су о вакцинацији, са нагласком да смо ту међу најбољима у свету. Таман смо помислили да се ближи почетак попуштања тих одвратних мера заштите, а оно се десило ново закључавање и најаве новог "пика" у расту броја новооболелих. Драматично се саопштава да се брзо попуњавају новоизграђене ковид болнице, најављена је градња још једне тако велике у Новом Саду, средњошколци су прешли на он лајн наставу и шта све не из тог корпуса заштитних мера. Дакле, корони ни после годину дана нема краја, нити се крај назире!?

            На РТС 1, у недељи за нама, видели смо документарни филм Дианина деца. То остварење је још један допринос  незабораву страхота које је преживео српски крајишки народ у логорима НДХазије током Другог светског рата. Уз одјеке на које је наишла Дара из Јасеновца и овај филм заслужује све комплименте, јер су и у њему главни јунаци деца логораши, чега није било нигде у свету, од којих је племенита Аустријанка Диана Будисављевић спасила сигурне смрти око десет хиљада малишана. Споменут је у овој филмској причи и логор у Јастребарском, на локацији између Загреба и Карловца, у којем су била претежно деца са Кордуна. Ослободила их је Осма кордунашка партизанска дивизија... У овом историјском подсећању приказана је жалосна српска незахвалност надлежних националних и државних инстиатуција заслужним добротворима, каква је била Диана. Комунистичка власт јој је одузела уредно вођену картотеку о сваком детету, како би после рата било враћено у породицу из које потиче. Због тога је већина избављене деце из логора и додељених хрватским породицама покатоличена, а мањи број је враћен у српска места из којих потичу. То је била стратегија заборава на коју су пристали и српски комунисти. Дианина племенита мисија је игнорисана, она се вратила у Инсбрук одакле потиче и умрла у потпуној анонимности.

 

            Милан Ливада